четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:05
КУЛТУРНИ ДОДАТАК

Живот без упоришта

СЕЋАЊЕ - Пластични Исус данас делује толико бенигно да је несхватљиво да је његов аутор морао да због њега буде на издржавању затворске казне
субота, 11.03.2017. у 16:56

Смрт Лазара Стојановића, l’enfant sauvage српског и југословенског  филма, можда је најболнија прилика овдашње кинематографске културе за суочавање са политичким и идеолошким гресима прошлости. Лазар Стојановић није био једини ускраћени филмски стваралац из оних легендарних дана када је српска кинематографија била европски филмски светионик, али је једини који је због филма робијао.

Мирољуб Стојановић 

 

ОСВРТ

Историја српско-британског (не) разумевања

Британска дипломатија одбацује старе савезнике и прихвата нове невероватном брзином

Сто осамдесета годишњица успостављања дипломатских односа између Велике Британије и Србије представља добар повод да се везе између две земље сагледају у дужој историјској перспективи. Сваки поглед на прошлост је, међутим, условљен стајном тачком посматрача. То доноси нове, свеже увиде, али умањује објективност. У данашњем српском јавном мњењу уврежиле су се, наиме, бар две врсте предрасуда, видљиве у скоро сваком осврту на политику Велике Британије према Србији и Србима.

 

ИНТЕРВЈУ

Рушење наметнутих оквира

Нова драма „Зрењанин“ се бави проблемом друштава у којима живимо, транзицијом, питањима активизма и побуне, каже Игор Штикс, писац и теоретичар

Игор Штикс је активиста, интелектуалац, левичар, писац који се окушао у различитим књижевним и академским формама. Његов роман Елијахова столица преведен је на петнаестак језика и са великим успехом постављен на сцену. У раду на тој представи зачета је сарадња са Борисом Лијешевићем који је режирао и његов први драмски текст, Брашно у венама. Заједно сада раде на новој представи у Народном позоришту у Зрењанину. Опробао се и у поезији и есејистици, био организатор загребачког фестивала Субверзив који је окупљао неке од најзначајнијих савремених мислилаца и стваралаца. Живео је и радио у Сарајеву, Загребу, Београду, али и у Паризу, Чикагу, Единбургу.

Нађа Бобичић

 

МЕДИЈИ​

Шта је стварно у доба постистине

Либерали и конзервативци, левичари и десничари данас живе у два потпуно различита света, захваљујући потпуно различитим сликама стварности које креирају њихови омиљени медији

Живимо у доба највеће медијске револуције досад. Она исписује нова правила продукције медијских садржаја, подстиче развој нових медијских бизнис модела, редефинише традиционалне поделе медија и нама, као публици, отвара пут ка бесконачним изворима информација, забаве, знања. У обиљу садржаја, међутим, никада није било теже изабрати оно што је релевантно, квалитетно, баш за нас важно. Поред свега тога, посебан изазов је изабрати садржај који је проверен, тачан и потиче из кредибилног извора.

Ана Мартиноли

 

Прицкер 2017

Чврсти корени, руке отворене према свету

Има још много бироа сличних каталонском који је овогодишњи добитник најзначајнијег признања у архитектури, још много талентованих, успешних, а неизвиканих професионалаца изван градских и светских политичких и финансијских центара

Марту Торн сам упознала пре неколико година у Загребу. Разговарале смо о архитектури, њеном дневном послу продеканке у приватној школи за архитектуру и дизајн у Мадриду и Сеговији, и оном ноћном, извршне директорке Прицкерове награде. Ова награда која се додељује за изузетно достигнуће у архитектури пандан је Нобеловој награди, а установљена је да би се одало признање архитектима и њиховој тешкој и сложеној професији. Пореклом украјински Јевреји, Прицкерови су власници ланца Хајат хотела, једна од најбогатијих породица у САД, филантропи и оснивачи престижне Прицкерове награде (1979) за архитектуру.

„Циљ је да буде више архитектуре у јавности, у штампи и медијима, да се више о њој разговара и да је разуме и најшира публика. Професија се мења, данас је много више заснована на тимском раду. Технологија и глобализација стварају додатни притисак, али и отварају нове могућности. Зато морамо много шире да сагледавамо шта је архитектура данас, где и како се она практикује, а све да би награда остала релевантна и да би нешто значила не само професији него и широј заједници”, каже извршна директорка Прицкерове награде.

Снежана Ристић


Коментари4
f3767
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

From An Island
U tekstu M.Kovica o Srpsko-Britanskom (nerazumevanju) konstatuje da “zrtvovanjem Srba, bas kao i Britanskih vanevropskih kolonijalnih trupa stedeli su se zivoti Britanaca”. I pored toga sto je Britansko javno mnjenje bilo protiv ulaska zemlje u WW1 i medju poslednjim poslala trupe na front, Britanija je u tom ratu izgubila 887,000 vojnika, od cega je u pocetku bilo najvise dobrovoljaca. Od clanica Komonvelta Australija je izgubila 62.999 vojnika, Kanada 64,000, Indija 73,900, Novi Zeland 18,000 i Juzna Afrika 9,700. Kao sto su se Britanci dobrovoljno odazvali pozivu za ucesce u Velikom ratu, slicno raspolozenje i odaziv je bio i u Vanevropskim kolonijama. Da je Srbija ostavljena na milost i nemilost Austrougarskoj i Nemackoj sigurno da od nje ne bi ostao kamen na kamenu. Strasnije od Britanije iskrvarila je Rusija i Francuska. Na kraju, Nemacka nije porazena na bojnom polju, vec za diplomatskim stolom.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U mom komentaru stoji: "Nađa Bobičić", a treba izgleda da stoji: "Ana Martinoli". Izvinjav se zbog ove grube greske.
From An Island
U tekstu Istorija Srpsko-Britanskog (ne)razumevanja autor se bruka kad tvrdi da je Cercil za 27 mart Srbiju nagradio Titovom diktaturom. U izjavi posle martovskog puca Cercil kaze “Jugoslavija je ponovo nasla svoju dusu”. Tokom rata Antifasisticka koalicija nije priznala Nemacko komadanje Jugoslavije. U izbeglistvu u Londonu, nalazila se Jugoslovenska, a ne Srpska vlada. Pred kraj rata Amerika i Britanija su bombardovali Nedicevu Srbiju, u kojoj su se nalazile fabrika za remont nemackih vojnih aviona i proizvodili delov za nemacku ratnu masinu. Takodje se zaboravlja da Cercil ne odlucuje sam ni o cemu. Vise od njega pitali su se Staljin i Ruzvelt. Ruzvelt je taj koji je nalozio Cercilu da “otkaci” cetnike. Najzad, moram da primetim da na fotografiji, koja ilustruje tekst Tito izgleda ‘handsome’ i pozira kao filmski star, kao da ne dolazi direktno sa ratista, a Cercil je ostareli lav, kome toplo podneblje bas i ne prija, jer je odenut neformalno.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Nađa Bobičić u tekstu "Šta je stvarno u doba postistine" kaze: "Ona (medijske revolucije, prim. D. P.) ... otvara put ka beskonačnim izvorima informacija, zabave, znanja. U obilju sadržaja, međutim, nikada nije bilo teže izabrati ono što je relevantno, kvalitetno, baš za nas važno." Ta "medijska revolucija" nije otvarila put ka beskonačnom broju izvora informacija, vec je dovela do eksplozija kvantiteta informacija - umnozavanja, rasta i memorisanja mase informacija, s jedne strane, i implozija vremena potrebnog za prenos informacija, s druge. Sto se tice "kvaliteta sadrzaja (informacija)", objektivan metod za odredjivanje ove velicine nije do sada otkriven i definisan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља