недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.03.2017. у 20:00 Јелена Стевановић
Разговор: Јан-Вернер Милер, професор политичких наука на Принстону

Трампов популизам – прави Американци против корумпиране Хилари и квазисудија

Популисти попут Орбана, Ердогана или Трампа тврде да су једини представници народа и борци против зла оличеног у опозицији, невладиним организацијама или Европској унији
(Фото: KD Busch)

Шта спаја Виктора Орбана, Реџепа Тајипа Ердогана, Герта Вилдерса, Марин ле Пен, Владимира Путина и Доналда Трампа? Професор политичких наука са Принстона Јан- Вернер Милер верује да се одговор крије у наслову његове нове књиге „Шта је популизам?”.

Као врстан познавалац политике са обе стране Атлантика, Милер је написао дело које је многима помогло да схвате како су им се догодили Трамп и брегзит, зашто опстају нелиберални режиму у Источној Европи и откуд популарност екстремне деснице у Француској или Холандији. Након што се први пут појавила прошле године на енглеском и немачком говорном подручју, књига сада излази и на српском језику у издању „Фабрике књиге” и „Пешчаника”.

Аутор, образован у Немачкој, Енглеској и Америци, познат је и по ранијим насловима о европској политичкој мисли и чланцима у угледним медијима попут „Форин аферса” и „Гардијана”. Иако је у телефонском разговору из Беча, где се налази Институт за друштвене науке са којим сарађује, одмах истакао ко су политичаре које убраја у популисте (наведени су на почетку текста), наметнуло се питање – зар није сваки  политичар у извесној мери популиста. Зар сви они не говоре оно што мисле да бирачко тело жели да чује? Или популисте одликује нешто сасвим друго?

– Не можете за сваког политичара који критикује елите рећи да је популиста. Популиста је неко ко тврди да он и само он представља народ, који још назива и „правим народом” и „тихом већином”. Сматра да једини има морално право да репрезентује вољу народа. Политичке противнике описује као корумпиране или нелегитимне политичаре, људе који раде за ЕУ или мултинационалне корпорације, док наводно само он ради за народ, објашњава Милер.

Ердоганови критичари и нису „прави” Турци

Стога главна одлика популизма није антиелитизам, иако популиста критикује елите, већ антиплурализам, истиче професор Милер. Како објашњава, и Сириза, Подемос, Џереми Корбин и Берни Сандерс су нападали елите, али нису популисти јер нису тврдили да су они једини легитимни представници грађана. Са друге стране, Трамп је казао да се са његовим доласком у Вашингтон власт вратила народу, што треба да наведе на закључак да је он једини легитимни представник народа и да су његови противници уједно и противници народне воље. Популиста не трпи политичке противнике. Блати их. Напада њихове личне особине уместо да дискутује о њиховом политичком програму. Његови опоненти су по правилу „страни плаћеници” или „реакционарна елита”. Трамп је говори о „корумпираној Хилари”, а Ердоган се питао да ли су његови политички противници уопште Турци. Популиста је посебно киван на невладине организације јер оне, како објашњава Милер, непобитно доказују да није истина оно што популиста тврди – да је он једини који представља грађане. Професор додаје да су популисти попут мађарског премијера Орбана и пољске Партије закона и правде следили Путина који је први почео да дискредитује удружења грађана. Популиста види прави народ само у онима који га подржавају.

– Чак иако не дођу на власт, популисти су опасни јер деле грађане на „прави” и „неправи” народ. Шире теорије завере када су поражени јер морају да објасне како је могуће да су изгубили изборе ако већ тврде да су једни прави представници народне воље. Трамп је поручивао да неће признати резултате ако победи Хилари Клинтон. Око 70 одсто његових гласача поверовало је да ће гласање бити намештено. Популиста буди сумњу у демократске институције, а када дође на власт, као у Турској или Мађарској, окреће земљу ка ауторитаризму.

Отуд се можемо запитати да ли се популизам и ауторитаризам донекле преклапају. Да ли се популизам најчешће завршава у ауторитаризму?

– Ако добије прилику, популисти ће погурати земљу у правцу ауторитаризма. Ипак, разлике су велике. Ауторитарни системи уопште не морају да се позивају на народ. Поједине латиноамеричке бирократске или генералске владе су чак тврдиле да је народ ирационалан и да му се ништа не сме поверити. То се веома разликује од онога што чујемо од Орбана који изјављује да је народ од њега на изборима тражио промену устава и да он само хоће да спроведе вољу народа. Наравно, чиста је измишљотина да је народ тражио тако нешто до њега.

Медији као непријатељи народа, судије – квазисудије

Популиста се само привидно залаже за већи глас народа у политици. Чим дође на власт, прекида се његова жеља за директном демократијом. Популистима је, у ствари, представнички систем идеалан све док су они ти који представљају грађане. На власти постају оно што су највише критиковали – корумпирана елита која грађанима не дозвољава улазак у политику. Али, како објашњава Милер, чак и када популисти буду гушили опозицију или када буду били ухваћени у корупционашком скандалу, то уопште не значи да ће изгубити подршку бирача. Опозицију су обично успели да прикажу као нелегитимну, као елиту, као неког чији глас свакако више не треба да се чује.

– Други разлог због којег не губе подршку је тај што често успоставе контролу над медијима па грађани нису свесни нивоа корупције. А ако се нешто и сазна, популисти убеђује бираче да су оптужбе измишљене, подметнуте, да је све то масло Џорџа Сороса.

Жртвено јагње је неопходно популистима и да би се оправдали када очигледно не испуњавају обећања дата бирачима. Уго Чавес је истицао да домаћа олигархија и САД саботирају његов социјалистички пројекат. Ердоган себе представља као мањину, жртву, борца против кемалистичког естаблишмента иако су све полуге власти у његовим рукама. Уобичајено је и да се популиста наводно увек бори против сила зла: Фетулаха Гулена, Америке, ЕУ, глобализације...

Милер предвиђа да би у Америци ускоро могло да се догоди подривање система поделе власти на извршну, законодавну и судску и загорчавање живота медијима и професионалцима у државном апарату.

– Наравно да се САД разликује од Турске, Мађарске или Пољске, али Трамп понавља сличан образац. Медије је назвао непријатељима народа, а судије – квазисудијама. Не видим да би временом у свему томе могао да постане умеренији.

Коначно, иако многи мисле да је после брегзита и Трампа талас популизма незаустављив, Милер подсећа да до тог таласа не би ни дошло да није било „колаборационизма” елита. Ни брегзит ни Доналд Трамп не би имали никакве шансе, закључује аутор књиге „Шта је популизам?”, да иза њих нису стали торијевци односно републиканци. Ако знамо да политичар попут Герта Вилдерса нема изгледе да дође на власт ако ниједна регуларна партија не буде са њим хтела у коалицију, знамо и да велики део одговорности и даље лежи на мејнстрим странкама.

– Погрешно је веровати да је Најџел Фараж довео до брегзита, да су љути, луди популисти завршили целу ствар. Брегзитовци су постигли успех због колаборације етаблираних политичара, торијеваца. Слично, Трамп је дошао на власт уз помоћ припадника републиканске елите: Њута Гингрича, Рудија Ђулијанија, Криса Кристија... Победио је због изразитих подела у друштву на републиканце и демократе и чињенице да га је подржала Републиканска странка. Деведест одсто гласача ове партије гласало је за њега. Да је био кандидат треће странке, добио би највише 25 одсто гласова, колико добијају њему слични политичари у Европи, и данас сигурно не би био председник.

Коментари27
a159d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Маторац
"Популизам" је само још један од јасно нејасних појмова, који тумачи како ко хоће, слично као појмове "левица" и "десница". Обично се користи у пежоративном значењу.
samozvani elitist
Populizam ima dugu tradiciju, u mnogo cemu blisku socijalizmu i nije bio pezorativan pojam, osim za Amerikance za koje je i socijalizam bio izjednacavan sa komunizmom, i zato opasan. U novije vreme populizam je postao ruzna rec zato sto se pod imenom populizma najglasnije pojavljuju anti-elitisti i anti-intelektualci (ima toga dosta i u donjim komentarima). Neke drzave, da ne pominjem koje, su potpuno likvidirale uticaj intelektualne elite na politiku drzave, tako sto su proizvele svoje "intelektualnu" elitu kojoj su sakom i kapom delile akademske titule. Sad je svaki praznoglavac postao inelektualac, koji ne izostavlja da reklamira sebe titulom kojom ga je drzava castila. On ne samo sto ne smeta svojim "znanjem" i svojom "naukom" drzavi nego joj pomaze da likvidira svaki pokusaj nekog zasluznog intelektualca da nesto kaze janosti, tako sto ospe paljbu na njega svim bezobrazlucima koje jedino zna, a zaglupljena masa koja uziva u borbi petlova jedva ceka da to vidi i "preporuci".
Anka
Svi koje je nabrojao su jos gori od elita koje su populisti smenili, uostalom sta su Tramp, Putin i Erdogan ako ne elite...
samozvani anti-populist
Nisu populisti nikog smenili niti oni kao orzganizovana politicka snaga postoje. Postoje samo ljudi koji su nezadovoljni trenutnom vlascu jer je krive za izgubljen posao, za gomilu imigranata strane kulture sa kojima moraju da se bore za posao i da sa njima zive, i za slicne probleme iza kojih ne stoji nikakva ideologija. Kao i uvek u demokratiji, ljudi glasaju na izborima za jedne ili za druge na osnovu uspesnosti propagande kojom ih elite bombarduju. Oni glasaju uvek za elite, a nikad za neko bezelitno drustvo, jer takvo drustvo ne postoji. Poslednja stvar koju jedan prost ali razuman covek zeli je da na vlast dodje neko koji je kao on. Nekad ljudi glasaju protiv postojece vlasti cisto zato sto im je dosadila. Partija koja je na vlasti osam godina vrlo tesko pobedjuje na sledecim izborima.
Petar
"Популиста не трпи политичке противнике. Блати их. Напада њихове личне особине уместо да дискутује о њиховом политичком програму. Његови опоненти су по правилу „страни плаћеници” или „реакционарна елита”." Ovo apsolutno ne važi samo za takozvane populiste. Čim neko nešto kaže protiv EU odmah ga proglase Ruskim špijunom ili plaćenikom. Što se tiče blaćenja i napadanja nečijih ličnih osobina. To je sastavni deo svake predizborne kampanje. Neko to radi direktno a neko koristi medije.
Alisa
Greska je ne ukljuciti Ciprasa u popolariste. Imam utisak da je namera studije bila da da naucnu podlogu na unapred inkrimisane politicare a ne da stvarno naucno obradi cinjenice.
035
Демос је повлашћени слој народа Атине , популус је сав народ Рима . Пешчаник је шака песка у изолованој посуди која треба да мери догађаје на које сам не утиче и који на њега не утичу , данас има милијарде савршенијих и прецизнијих уређаја . Деци се пешчаником мери време прања зуба , не видим још неку примену , осим да стоји у музеју и сведочи о корену изреке : "Време вам је истекло!" . Пешчаников " врстан познавалац политике са обе стране Атлантика, Милер је написао дело које је многима помогло " - да продуже либералну готску причу ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља