субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
СЛИКЕ 21. ВЕКА

​Дуге године опасног живљења

Да ли су јазидске жене „нижа бића”, авганистанске за каменовање и како на „пролеће” гледа египатски полицајац – филмска су питања на Солунском фестивалу
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 12.03.2017. у 19:45
Из египатског документарца „Чија земља?” Мохамеда Сијама (Фото Солунски фестивал)
Из филма „Затворске сестре” Ниме Сарвестанија (Фото Солунски фестивал)

Солун – Мук за омањим столом у кафетерији поред дворане „Павлос Занас” у комплексу Олимпион на Аристотеловом тргу у Солуну. Са грчким, либанским, француским и шведским колегом делим за тим столом тешку тишину. Уједињени смо у њој, неспособни да проговоримо после свих оних покретних слика 21. века што смо их у последњих неколико сати гледали на великом екрану. После филмских сведочанстава огромне људске трагедије, разарања, растакања цивилизацијских тековина и племенитих идеја, нестанка саосећања за туђу муку и бол. После тих снажних документаристичких записа над главама нам је непрестано висило питање: „Ако овако изгледају првих седамнаест година новог века, какав ли ће му тек бити крај?”.

Један од виђених документарних филмова због којих се овакво питање наметнуло без сумње је „Шингале, где си?” Ангелоса Ралиса, трагична истинита прича о судбини Јазида, омаленог народа из области Синџара у Ираку, над којим су снаге такозване Исламске државе (Исис) 2014. године извршиле геноцид и киднаповале више од три хиљаде жена, претворивши их у сексуалне робиње за продају и препродају.

Грчки аутор Ралис у фокусу филма има Хавинда, оца јазидске породице избегле у планинске пределе напуштеног турског рудника негде на тромеђи Турске, Сирије и Ирака и његову дивовску борбу за откуп слободе своје отете ћерке преко дугачког ланца посредника. Његова борба своди се на бесконачно телефонирање мобилним телефоном, његов градић Шингал сравњен је са земљом, потенцијалних помагача тамо више нема. Кроз очи овог старца, три тинејџера и преосталих жена у овој избегличкој породици, филмски аутор као на длану приказује и сва оптерећења и дилеме Јазида као прогнане верске мањине, али и разарајућу бол отете жене која план за бекство од присилног „мужа” може да прихвати једино уколико би успела да са собом одведе и децу коју му је нежељено родила...

О трагичном положају жена казује и веома комплексно постављен и заокружен дугометражни документарни филм „Затворске сестре” Ниме Сарвестанија (Иранца који већ дуже живи у Шведској). Ово је својеврсни наставак његовог, наградом „Еми” награђеног, филма „Нема бурке иза решетака” захваљујући којем су гледаоци пре пет година могли да искусе како је то бити у затвору за жене у постталибанској ери у Авганистану.

У „Затворским сестрама” Сарвестани нас поново суочава са Саром и Наџибех, јунакињама претходног филма, чијим мукама није крај ни после пуштања из затвора (управо захваљујући филму о њима) у којем су издржавале казну због бекства од присилне удаје. Сара бежи за Шведску како је не би убио ујак да би спасио своју част и част преостале породице. Наџибех је нестала, а пронео се глас да су је житељи села заједно са њеном породицом каменовали до смрти.

Потрага за истином о Наџибехиној судбини ангажује и Сару и самог аутора који се чак кретао и лавиринтима полуистина уздуж и попреко Кабула и самог Авганистана, сведочећи својом камером како је и у 21. веку ова земља још увек паклено окружење за жене. Нарочито за оне које се опиру теократском патријархату. На другом тасу ваге је Сара, истрауматизована фигура иза које су године и године горких искустава, а пред њом збуњујућа слобода шведског друштва. Над свим тим је Нима Сарвестани, дубоко предан истраживању, неуморан у сналажењу да се докопа истине и супериоран као редитељ овог захтевног филма.

И филм „Чија земља?” младог египатског аутора Мохамеда Сијама у низу је оних потресних дела после којих се, од проживљених утисака, дуже ћути. Сијам је урадио нешто необично. После много филмова на сличну тему – о револуцији и револуционарима од такозваног египатског пролећа 2011. до свргавања председника Морсија три године касније – „Чија земља?” је први филм из визуре египатских полицајаца.

Кроз интеракцију редитељ – полицајац, протагониста назван Абу X који је сведок насиља и бруталности својих надређених према цивилима непосредно после револуције, откривају се начини на које су египатске снаге безбедности злоупотребљавале своју улогу у друштву и отварају се питања кривице и морала. Осветљавају се безнађе, страх и конфузија у џунгли ума, али и у свеукупном постреволуционарном Египту ових дана...

Као нека врста филмске противтеже бојама мрака још увек младог 21. века стоји једно уругвајско сећање на ништа мање трагичан 20. век. Уругвајска ауторка Паз Енчин у свом мајсторски режираном филму „Вежбе сећања” проводи гледаоца кроз године живљења под диктатуром уругвајског председника Алфреда Стреснера која је трајала 35 година (од 1954. до 1989).

Кроз вежбе сећања троје деце трагично скончаног политичког Стреснеровог противника Агустина Гоибуруа Хименеса (нестао је 1976. у Аргентини у којој је живео у изгнанству, па убијен у „Операцији Кондор”), ауторка заправо прича причу о судбини целе земље и деценијама опасног живљења. И све то уз снажну, визуелно поетску фотографију која оставља без даха.  


Коментари0
d1001
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља