субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.03.2017. у 16:03 Бранка Васиљевић

Мекано београдско тло скрива заостале бомбе

На неексплодирана убојна средства најчешће се наилази приликом грађевинских и пољопривредних радова и на почетку пољопривредне сезоне – Како је наша земља само у 20. веку бомбардована три пута и то различитим средствима, некад је мало теже утврдити о којој врсти је реч
Бомба из Другог светског рата откривена на Новом Београду почетком 2015. године (Фото Ненад Неговановић)
Америчка авионска бомба бачена на простор Савског амфитеатра у току Другог светског рата. Успешно уништена, на полигону, у децембру прошле године (Фото МУП)

Београд – град на раскрсници светова, међа или мост између Истока и Запада. Овакав положај учинио га је незаобилазном метом разних војски које су хрлиле из Азије ка Европи или обрнуто.

Освајачи су се око њега сукобљавали 115 пута, а 44 пута је рушен. Због свега тога београдско тло је пуно заостале експлозивне гвожђурије.

Почетком недеље, на Смедеревском путу, приликом копања темеља за кућу, нађена је совјетска граната од 85 милиметара из Другог светског рата. Пре петнаестак дана у Калуђерици су тројица дечака, случајно, на запуштеној њиви пронашла одбачену кашикару, а од почетка фебруара припадници Сектора за ванредне ситуације морали су због заосталих авио-бомби и граната већ два пута да интервенишу у близини „Београда на води”. Овај простор очигледно је „плодан” јер је од почетка градње у Савском амфитеатру пронађено петнаестак заосталих експлозивних средстава  – од тога три авио-бомбе од 500 килограма, а остало су минобацачке од 120 милиметара, артиљеријска зрна од 155 милиметара...

Да то није ништа чудно, сматра Братислав Ранчић, начелник Управе за цивилну заштиту, јер је приобаље Саве бомбардовано у више наврата 1941. и 1944. године.

– Слична ситуација је и са осталим деловима старог језгра града јер су и они више пута били бомбардовани. Због тога се често на терену срећемо са такозваним остацима рата или стручно речено – неексплодираним убојним средствима (НУС). Углавном из Првог и Другог светског рата, и из 1999. године – објашњава Ранчић.

Још, по габариту, памти бомбу нађену на Дорћолу у Будимској улици 2013. године.

– Била је тешка тону, а у њој се налазило 650 килограма експлозива. Реч је о немачкој авио-бомби, СЦ 1000 – Хенкел 11, коју још зову и „Херман”. Овакве бомбе могу да униште и по неколико зграда у кварту, направе кратер и по седам, осам метара и „истерају” тоне земље. Бомба је сасвим случајно откривена приликом изградње зграде на месту где су се годинама налазиле уџерице. Можда би заувек остала под земљом да се није копао отвор за лифт. Чудан је и „њен пут” до места где је нађена јер је пала на супротну страну улице. Направила је такозвани лупинг, прошла кроз земљу и зауставила се на шест метара дубине у близини темеља зграде зидане још пре Другог светског рата. Сличну путању имала је бомба нађена у Савском амфитеатру која је уништена пре око месец дана, али и она која је пала на кинеску амбасаду у току НАТО бомбардовања – каже Ранчић.

На неексплодирана убојна средства најчешће се наилази приликом грађевинских и пољопривредних радова. Највише ових направа открије се на почетку пољопривредне сезоне. У јулу прошле године држава је донела наредбу о легализацији којом је омогућено грађанима да предају оружје, па и неексплодирана убојита средства, а да при том не сносе никакву одговорност. До сада је предато око 2.000 комада. Али има тога још, напомиње Ранчић.

Пре двадесетак дана на сметлишту у Јагодини догодила се несрећа, приликом које је човек који је сакупљао секундарни отпад изгубио три прста на руци. Он је нашао упаљач ручне бомбе и несмотрено га активирао.

– И то је срећа у несрећи, да је била бомба разнела би га. Због то је важно да експлозивна средства људи не дирају, не померају, не ударају, не преврћу... и ако је могуће да нечим видљивим обезбеде место где је направа нађена. А потом да обавесте полицију. После тога на терен излазе наше екипе. Оне утврђују о којој врсти направе је реч. Како је наша земља само у 20. веку бомбардована три пута и то различитим средствима, некад је мало теже утврдити о којој врсти је реч. Када то урадимо, онда експлозивну направу уништавамо на лицу места или је транспортујемо на безбедну локацију. Колико времена је потребно да се она уништи зависи од врсте и намене – каже Ранчић.

За деактивирање су, иако савременије, лакше оне из НАТО бомбардовања.

– Када се из такве бомбе извади упаљач, проблем је решен. За разлику од ових, неке бомбе из Другог светског рата због конструкције упаљача не могу да се деактивирају. Бомбе су имале и своје намене о чему водимо рачуна приликом рада. Неке од њих коришћене су за уништавање живе силе, неке за онеспособљавање важних објеката. Али и ту има разлике. Постоје бомбе за рушење објеката и за пробијање специјалних објеката под земљом – објашњава Ранчић.

Бомба у Савском амфитеатру, која је уништена почетком фебруара, имала је одложено дејство експлозије од сат до 144 часа. Бачена је у близини објеката Железничке станице, циљано како би се спречило брзо поправљање инфраструктуре.

Зато, овај део Савског амфитеатра и данас пре било којих грађевинских радова прегледају стручњаци метал-детекторима.

– Законска обавеза извођача радова је да обезбеде специјалне прегледе земљишта у зонама у којима су у току рата падале бомбе – каже Ранчић и напомиње да у Србији има око 150 сумњивих локација где се налазе велики пројектили.

 

Најопасније „жуте убице”

У најопасније бомбе које су последњих година падале по Србији убрајају се касетне, такозване „жуте убице”. Оне су изузетно осетљиве на додир, због тога се на лицу места уништавају.

– Такве бомбе грађани не смеју да пипају. Оне нису велике, дужине двадесетак центиметара, препознатљиве су по тој жутој боји. У Београду и његовој околини их нема, али их је још остало на неким локацијама на југу Србије, Сјеници, Тутину, Копаонику и Нишу. До сада је од касетних очишћено 11,5 милиона квадрата, а остало је да се очисти још око три и по милиона квадрата – каже Братислав Ранчић.

 

„Штуке” и „летеће тврђаве” над престоницом

За све ове експлозивне направе откривене у последње време заједничко је то што датирају из Другог светског рата. Колико их се још крије у подземљу престонице нико са сигурношћу не може да процени, а стручњаци тврде да су најбројније уз обалу Саве, од куле Небојша до Београдског сајма, затим у центру Земуна и на потезу Дедиње – Авала.

– Немци су у бомбардовању Београда користили углавном авионе „Јункерс Ју 87”, популарне „штуке” које су прецизно погађале циљ и то углавном лакшим бомбама. Теже и веће бомбе велике разорне моћи користили су Американци носећи их у утробама својих „летећих тврђава”. Београд је био и секундарна мета у односу на примарну – румунски Плоешти, налазиште нафте и гаса, главни снабдевач горивом снага Трећег рајха – каже историчар Алексеј Тимофејев.

Плоешти је имао снажну одбрану па су пилоти одлучивали да заокрену и свој разарајући товар сруче на секундарни и много слабије брањен циљ – Београд.

– Приобаље Саве је нарочито бомбардовано због железничких и лучких магацина. Заостале бомбе тешко је било наћи тада, а и сада због меког и мочварног тла у које су се пројектили лако и дубоко забијали, а да се нису активирали – наводи Тимофејев.

Од локација он издваја и Авалу која је засута совјетским топовским и минобацачким гранатама…Д. Ј

Коментари1
deb53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana sa Dorcola iz Beograda
Svaka nam cast, sta smo pregurali i sta preziveli /mi koji smo preziveli/od neprijateljskih i "saveznickih" bombi!! Zivela nam majka Srbija i njen narod - za mnogaja ljeta. Arizona

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља