Откако су крајем прошле године поред већ постојећих летова две израелске авио-компаније увеле чартере из Тел Авива за Београд, туристи из ове земље преплавили су Србију, а нарочито Београд. На аеродром „Никола Тесла” их седмично слети између 400 и 500, што је за 70 одсто више у поређењу с претходним периодом.

Како каже Давор Салом, потпредседник Удружења туристичких водича Србије, гости из Израела веома су заинтересовани за обилазак наших културно-историјских знаменитости, нарочито оних које имају везе са јеврејским народом.

Нису одолели ни нашем „гастрономском националном благу: обожавају Карађорђеву шницлу и пихтије и радо наздрављају шљивовицом, а Београд им је посебно занимљив због ноћног провода, казина и могућности за шопинг по за њих приступачним ценама.

– Израелци воле туристичке аранжмане који трају два, три дана, а откако се увођењем чартер-летова Београд „приближио” на само два и по сата лета, Србија је постала хит дестинација, неоткривено подручје које има много тога да понуди – каже Салом, који је као једини лиценцирани туристички водич на хебрејском језику задужен за ове групе. Зато је у могућности да из прве руке сажме утиске које на госте из Израела оставља наша земља.

– Очарани су лепотом наших жена и гостољубивошћу коју осећају на сваком кораку. Многи кажу да су изненађени колико су мушкарци и жене у Србији високи… Наравно, заинтересовани су за економска питања и чуде се како то да је просечна плата 400 евра, а шеталишта Београда изгледају као модне писте. Сматрају да су некретнине овде јефтине, али да је одећа познатих марки скупа. Поприлично се интересују за однос Србије и Косова, кога зову српска Палестина – истиче Салом.

Његова тура, наменски организована за Израелце, креће од синагоге и знаменитости Земуна, ка Крушедолу, Сремским Карловцима, Петроварадину и Новом Саду. Други „пакет”, осим Авале, Аранђеловца, Тополе и Опленца, укључује и обилазак места страдања Јевреја у Другом светском рату – Старог сајмишта, Топовских шупа и Јајинаца.

„Када ће Старо сајмиште бити обновљено”, „Зашто су Топовске шупе толико запуштене”, „Због чега на Дорћолу нису обележена места на којима су биле синагога и Јеврејска болница”, најчешћа су питања израелских туриста заинтересованих за историју свог народа на овим просторима. Обавезно се фотографишу поред грађевина на којима су очувани јеврејски симболи, материјални доказ о историјским везама Срба и Јевреја.

– На сваку групу која посети Сремске Карловце снажан утисак оставе слике Паје Јовановића у Саборној цркви Светог Николе. На три од девет чувених слика великог формата приказани су краљ Давид, краљ Соломон и Мојсије – истиче Давор Салом.

Последња група Израелаца тражила је излет до Смедеревске тврђаве и Виминацијума, а највеће интересовање влада за туре по Београду.

– Увек желе да одемо до Храма Светог Саве, али и Моста на Ади јер их подсећа на јерусалимски. У неверици коментаришу мноштво графита и кажу да су их толико видели само у Харлему и деловима Амстердама. Није им јасно зашто се чим мрдну из Кнез Михаилове укажу оронуле фасаде. Фасцинирани су лепотом Авале, Калемегдана, Земуна, Топчидера и Аде Циганлије – набраја Салом.

У кафићима Кнез Михаилове Израелци се осећају „као код куће”, у обиласку Белог двора и Куће цвећа радо проводе сате, а за Тита говоре да је био диктатор, ујединитељ и омиљен код жена.

– Чуде нам се што туристички више не користимо лепоте наших река стално питају да ли могу да им организујем вожње бродом до Ђердапа и Новог Сада – истиче Салом и открива да многи од туриста из Израела долазе са јасном идејом шта желе да посете у Србији. Главни „припремни час” им је посета фејсбук странице на хебрејском, на којој пишу они који су већ посетили Србији и који утиске и препоруке преносе сународницима.

– Питају ме где се у Београду налазе кафане за које нисам ни чуо, билијар сале, пекаре, посластичарнице… – каже Салом и открива да Израелци немају проблем са усклађивањем својих прехрамбених навика са овдашњом понудом.

– Свега десетак одсто њих се храни кошер намирницама, а остали уживају у ајвару, печењу, пихтијама, фрушкогорским винима и свим врстама ракије. Ових дана ме један од туриста замолио да му покажем где су пијаце, желео је да купи кајмак, кобасице и сланину и понесе их у Израел – каже Салом.

Трагом турских туриста

Енав Нагар из Рамат Гана, која први пут борави у Београду, каже да ће туристи из Израела сигурно наставити да масовно долазе у Србију, земљу, како каже, љубазних људи: „Мораћу да дођем поново, када буде топлије, верујем да ће тада утисци бити још пријатнији. Жао ми је што је Народни музеј био затворен због реновирања, надам се да ће следећи пут бити доступан за посетиоце.”

Шош Калман из Кфар Саба, пореклом Пољакиња, истиче да је Срби духом подсећају на Пољаке.

– И језици су слични, доста речи разумем. Готово да се не осећам као гост, већ као да сам међу својима. Београд пружа осећај слободе, свуда могу да стигнем пешице тим пре што нам је хотел у центру – каже Шош Калман.

Њих две су боравиле „Белгрејд арт хотелу” у Кнез Михаиловој, а генерални менаџер тог угоститељског објекта Весна Гогић задовољно каже да су од октобра прошле године имали 2.000 ноћења гостију из Израела.

– Такав пораст броја гостију из једне земље забележен је последњи пут пре четири године са турским туристима – истиче Гогићева.