петак, 24.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:47

Немачка бирократија заборавила на велику патњу жртава тероризма

Породице погинулих добиле од градоначелника Берлина телеграм саучешћа тек после два месеца, али им је зато одмах стигао рачун од болнице да плате то што су идентификовали тела најмилијих
Аутор: Ненад Радичевићпонедељак, 13.03.2017. у 19:25
Цвеће и свеће у знак сећања на настрадале на берлинском вашару (Фото Ројтерс/Фабрицио Бенш)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Терористички напад на божићни вашар у Берлину 19. децембра прошле године узнемирио је целу Немачку, али за разлику од трагедије у којој је пре безмало две године погинуло 150 људи када је копилот намерно оборио авион „Џерманвингса”, овог пута немачки медији су се потрудили да не персонализују ову трагедију.

Скоро да ниједан немачки новинар није направио причу са породицом неког од погинулих, што је у једном тренутку код теоретичара завере покренуло лавину тврдњи да је цео напад монтиран.

Ипак, детаљи о томе кроз какву су непотребну додатну патњу са немачком бирократијом морале минула два и по месеца да прођу породице 12 погинулих и 55 повређених распршиле су све сумње.

То опет није довело пред камере, диктафоне и фотоапарате чланове породица погинулих Немаца, већ је немачка јавност о њиховим патњама највише сазнала пре неколико дана када су поједини немачки медији пренели исповест породице тридесетједногодишње Италијанке Фабриције ди Лоренцо, која је погинула на божићном вашару док је куповала поклоне. Како преносе немачки медији, њена породица је у разговору за дневни лист „Коријере дела сера” истакла да су власти у Берлину биле „неосетљиве, одсутне, лоше организоване и нестручне” у току 72 сата, колико су они провели у Немачкој после напада.

Жртвина мајка Ђована и брат Ђерардо описали су за италијански дневник кроз шта су све прошли од тренутка када су у ноћи 19. децембра кренули за Берлин, пошто се претходно покушали да добију Фабрицију на мобилни телефон, али се уместо ње јавио незнанац, који им је на енглеском рекао да је нашао телефон на божићном вашару и да га носи у полицију.

Ди Лоренцове су, како кажу, власти у Берлину оставиле у потпуном незнању „три бескрајно дугачка дана, без психолошке помоћи, при чему смо скоро полудели од бриге”, иако им није јасно зашто нису могли да је идентификују на основу фотографије коју је полицији дао Фабрицијин немачки послодавац. Како тврде, сличан третман су прошле и остале породице 12 жртава, међу којима је седам Немаца, и по једна особа из Израела, Украјине, Чешке, Италије, као и Пољске, будући да је терориста претходно убио пољског возача камиона.

Процедура немачке савезне полиције налаже да у случају катастрофе жртве морају да буду идентификоване на основу ДНК и отисака прстију, а полицији очигледно није био приоритет брига о породицама погинулих и повређених, при чему су лекарима забранили да дају било какве информације. Полиција и службе безбедности тада су имале веће проблеме, јер се испоставило не само да су омануле јер нападача Аниса Амрија нису ухапсиле пре напада, већ и да су читав један дан држали погрешног човека, мислећи да је он терориста, док је Амри успео да отпутује чак до Италије.

Чекање на идентификовање жртава ипак није био крај мука за породице. Већ који дан касније добили су писма од болнице у којој је био рачун да плате 51 евро за идентификацију тела и издавање потврде о смрти. Штавише, рачун је садржао и својеврсну претњу да ће им бити послати извршитељи уколико рачун не плате на време. Узалуд се касније управа болнице извињавала, истицала да не морају ништа да плате, а слање писама правдала административним превидом у тим хаотичним данима.

Потом је уследио шок од бирократа у немачкој администрацији, који су најпре проценили да повређени и породице погинулих немају право на одштету по закону који се тиче компензација у насилним злочинима, већ на одштету као да је у питању обична саобраћајна несрећа, будући да их је покосио камион. Фонд за одштете у случајевима саобраћајних несрећа је ограничен и ни изблиза не би покрио трошкове жртава, при чему је једанаесторо повређених и даље у болници и годинама ће се носити са последицама несреће. Тек после интервенције министра правде Хајка Маса жртвама је обезбеђена издашна финансијска помоћ, која припада жртвама тероризма.

Врхунац лудила кроз који су прошли вероватно је био крајем фебруара када је породицама жртава са два месеца закашњења стигао телеграм саучешћа од градоначелника Берлина Михаела Милера. Портпарол градоначелника је за лист „Тагесшпигл” кашњење правдао тиме да им је било неопходно неколико недеља да прикупе потпуне информације о адресама свих погинулих и повређених.

Патње породица су, ипак, били вољни да чују председник Немачке Јоахим Гаук и министар унутрашњих послова Томас де Мезијер, који су се састали са њима, чувши од њих да, између осталог, обезбеђење појединим сродницима погинулих није дало да присуствује помену у Меморијалној цркви кајзер Вилхелм, одржаној дан после напада. Образложење је било да су у цркви високорангирани политичари. Гаук и Де Мезијер су од породица чули и како се према њима понашала берлинска полиција, то јест како им је тражила узорак ДНК а да им није рекла због чега им је потребан. А када су сродници питали зашто им траже узорак, како кажу, добили су одговор: „Ако сами не можете да схватите зашто, то је онда ваш проблем.”

Председник Гаук је потом о овоме разговарао са министром Де Мезијером, али и са берлинским властима, који су обећали да ће преиспитати процедуре које се примењују у овим случајевима.

Према речима Роланда Вебера, берлинског комесара за жртве насилних злочина, очигледно је да су направљене грешке, нарочито у погледу комуникације. Он је указао да је очигледно настао раскорак између онога шта су радиле савезна полиција и тужилаштво и онога што су радиле берлинске локалне власти и да је „бирократски, све било коректно, али да се изгубио људски елемент”.


Коментари3
cecde
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JOKO Bagdalac
Ne samo to....nemacka Birokratija je zaboravila da je Nemacka zakoniti naslednik Nacisticke nemacke......Ako misle da nisu, nek napuste teritorije na kojima su...za one koji ce prihvatiti I teritorije I nasledje
Нови Сад
Немачка посла.
Radoslav Jovanovic
Dosta je bilo pretvaranja. Nemačka pokazuje svoje pravo lice. Mnogi su ponovo opsednuti Nemačkom i to pretstavlja veliku opasnost jer se ono što je loše "gura ispod tepiha". Za Srbiju Potsetnik da je u raspadu SFRJ Nemačka igrala jednu od glavnih uloga. Za one koji ne vide nove logore tipa koncentracioni kamp neka razmisle u šta su im pretvorili državu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља