среда, 23.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

Америчка амбасада уручила Хрватској тужбу за усташке злочине

У Загребу не прихватају повезивање са усташком НДХ и уверени су да тужба групе грађана из САД не може проћи на америчком суду
Аутор: Јелена Церовинауторак, 14.03.2017. у 20:50
Јасеновац (Фото Спутњик)

Амбасада САД уручила је хрватском министарству спољних послова и европских интеграција тужбу коју су пред окружним судом у Чикагу покренули хрватски Срби, Јевреји и Роми. Они од Хрватске, која је, како у тужби тврде, правна наследница НДХ, траже да жртвама усташких злочина, њиховим наследницима и родбини исплати одштету од 3,5 милијарди долара. Овим износом били би обештећени не само за материјалну штету због одузете имовине него и за нематеријалну штету коју су претрпели заточеници усташких логора за време Другог светског рата.

У Загребу не прихватају повезивање данашње Хрватске са усташком НДХ и уверени су да тужба, која је Загребу уручена још 27. фебруара, али јавност за њу до јуче није знала, не може проћи на америчком суду пошто, како истичу, Хрватска почива на темељима ЗАВНОХ-а, односно Земаљског антифашистичког већа.

Ово, иначе, није прва тужба којом су жртве усташког режима покушале да добију одштету. Пре четири године, такође пре судом у Америци, преживели логораши, Срби, Јевреји и Роми заједно са Украјинцима, родбином и организацијама које представљају 300.000 жртава Холокауста и њихове потомке, водили су поступак против Ватиканске банке. Они су Ватикан оптужили за прикривање богатства које су хрватски нацисти опљачкали од жртава у концентрационим логорима и за прикривање блага које су нацисти опљачкали од грађана тадашњег Совјетског Савеза у периоду од 1941. до 1945. године.

Поступак се завршио неуспехом тужилаца, а аргументи су били слични онима који су наведени и у новој тужби тако да се, према писању хрватских медија, Загреб нада истом исходу и новог процеса.

Без обзира на судбину процеса у Чикагу, званични Загреб је већ дуже време суочен са критикама због попустљивости према десничарима, односно промоторима усташке идеологије. А тешко ће успети и да измакне притисцима за повраћај имовине, пре свега оне одузете Јеврејима током комунистичког периода, али и за време Другог светског рата. Тим пре што је на страну хрватских Јевреја стала и Америка. У априлу прошле године је у Загребу боравио Николас Дин, изасланик Стејт департмента за питања Холокауста, који је као основну сврху свог доласка у Хрватску навео питање јеврејске имовине одузете током Другог светског рата.

Сликање председнице Колинде Грабар Китаровић са заставом НДХ, постављање табле са натписом „За дом спремни” у близини логора у Јасеновцу, усташки перформанс на централном загребачком Тргу бана Јелачића, само је део онога што Хрватску потреса претходних месеци. Део овог „фолклора” је и поништавање пресуда Алојзију Степинцу, Бранимиру Главашу и Мири Барешићу.

Хрватска председница је, међутим, пре неколико дана оптужила Србију да потенцира „пузајућу фашизацију” у Хрватској коју она, каже, не види. Гостујући на РТЛ-у, она је на новинарско питање како то да не треба придавати важност паради усташтва рекла да би се „требали згрозити на шестој или седмој страници неког листа, или у десетом минуту дневника, а не придавати им значај”.

Чињеница да се овом смотром усташа на централном загребачком тргу исказивала и подршка новом америчком председнику Доналду Трампу изазвала је оштру реакцију амбасаде САД која је „најснажније одбацила неонацистичке и проусташке ставове изражена за време демонстрација” и осудила сваки покушај повезивања САД са „овом мрском идеологијом”.

После покушаја, како је најављено „системског решења”, власт у Хрватској је ипак одустала од уклањања табле са усташким поздравом „За дом спремни” постављене поред логора у Јасеновцу. Објашњавајући зашто плочу није требало дирати, Грабар Китаровић је рекла да она није усмерена према ономе што се догађало у Другом свјетском рату у Јасеновцу, већ је постављена у знак пијетета према 11 младића који су се борили за Хрватску.

Директор београдског Музеја геноцида Вељко Ђурић Мишина каже за „Политику” да није реално очекивати да ће нова тужба против Хрватске успети.

„Правна наука зна да нема континуитета између Независне државе Хрватске и данашње Републике Хрватске јер је у међувремену постојала држава Југославија. Стога ми није јасна намера подизања захтева за накнаду. То ме донекле подсећа на тужбу америчких Срба, родом из Крајине, против америчке организације која је директно учествовала у припреми операција ’Бљесак’ и ’Олуја’ 1995. године. То је нешто сасвим друго од кривице за Јадовно, Јасеновац, Козару, на стотине раних стратишта”, објашњава наш саговорник и додаје да би можда требало размишљати о националној декларацији о геноциду који је извршила држава Независна држава Хрватска 1941–1945. године, али је, каже, друго питање колико је политичка елита у Србији вољна да се тако нешто одради.

У одлуци групе грађана из САД да туже Хрватску због злочина НДХ, историчар Чедомир Антић види важан корак ка суочавању хрватског, али и америчког друштва са историјским чињеницама, али и са чињеницом да је „Запад негирајући тешко наслеђе Хрватске деведесетих година постао саучесник у злочину рата”.

Он, како је рекао за Танјуг, такође сматра да ова тужба има малих шанси, али истиче да Србија мора да буде истрајна у борби за доказивање геноцида у Хрватској. „На сличан начин ранијих година били су тужени Република Српска и Србија. Ипак у условима експлозије хрватског, бошњачког и албанског шовинизма и експанзионизма одговор је неопходан и неминован. Потребно је да после година кампање суседних шовинизама Србија одговори трајном посвећеношћу осветљавања злочина над српским народом”, каже Антић.


Коментари158
71c5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anderson
Evo gledam N1.Lijepo kaze:'Americki advokat-Nema tuzbe protiv Hrvatske zbog NDH,tuzimo Vatikan'.
Bato
NDH i Hrvatska nemaju veze kao i Bundes Republic Deutschland i treci rajh. Niti jedan sud na svijetu ne moze spasiti Hrvatsku odgovornosti za genocid.
Јован К.
@mozda mozda ... Одговор за оне који се праве мутави: за геноцид почињен над Србима у концентрационим логорима диљем Хрватске.
Препоручујем 1
mozda mozda
koji genocid?
Препоручујем 64
Demos Cratein
Svi znaju da Tomposon voli HDZ jer bašine antifašizam i ZAVNOH. I zato koncerte na kojima peva o partizanhjma iz Srba odrzava u Srbu a ne Čavoglavama. A opstepoznato je da Kolinda voli da sluša Tomposona. Ona je to izjavila.
jovan maksimovic
@Milivoje Radakovic. Vi kazete da se zna svako ime i prezime ubica sa Paga; tu se ne slazem sa vama, to su koljaci, izmedju njih i ubica ima ogromna razlika. Ubice postroje i na komandu pucaju, dok koljaci uzivaju u rezanju vratova i isticanju krvi zrtve, to su zveri u ljudskom obliku, koje su u jednom danu na Pagu zaklali 800 Srba. Do sada ni jedan Hrvat nije izrazio zaljenje i trazuo oprost za zlocine, sta vise neprikriveno velicaju ustase, vasa Kolinda se slika ogrnuta ustaskom zastavom, ona vasa muska pevaljka pozdravlja : "Za dom spremni " a hiljade obobozavalaca urlaju : "Srbe na vrbe " Mesic izjavljuje da je NDH pobedila Srbe, a u NDH su Srbima zakivali eksere u glavu, ubijali ih maljevima, bacali zive u jame bezdanke, zaklane bacali u Savu da mrtvi putuju za Beograd, zivoj srpskoj deci nozevima vadilu oci, da bi punu kosaru ociju poklonili poglavniku, takmicili se ko moze vise zaklati Srba u toku jednoga dana, a ustase ili pavelicevci , kako ih vi nazivate, su Hrvati.
Драган П.
Milivoje Radaković: Није колега jovan maksimovic поменуо Недићеве жандарме из '41, него сам то ја урадио. Што се тих догађаја тиче, нису Срби извршиоци, већ Немци, а поједини Срби издајници свог рода ту су били споредни играчи. Ваша је теза да је и Хрватска '41 била окупирана, па су Хрвати у најбољем случају само споредни играчи. Али, Хрвати су, заједно са муслиманима, тада били управо извршиоци, и то тако грозни извршиоци, да су се над њиховим злочинима згражавали чак и немачки и италијански окупатори, којима, знамо, масовни масакри нису били страна, нити одвратна ствар. Увиђате ли ту неку разлику, или не? Што се тиче српских злочина које помињете, што се мене тиче, они су велика срамота за наш народ. Наши државни прваци су се већ у солидној мери "изнаизвињавали" због њих, а чак су и клечали. Ко је клечао због српских жртава? Да ли је неко изразио кајање? При томе, ако узмемо у обзир читав 20. век, српске жртве далеко су бројније од свих осталих. Шта кажете на то, Milivoje?
Препоручујем 17
Milivoje Radaković
... Ja ni u ludilu ne bih pristao na to da na mene padne krivica za sve što smo pobrojali samo zato što sam Srbin, što sam rođen u Srbiji od roditelja Srba, i što nosim srpsko ime, a dovoljno sam razuman da shvatim da bih isto tako mogao da budem Hrvat, samo da me je Gospod posadio stotinak kilometara zapadnije i dodelio Hrvate za roditelje. Ono što ne želim sebi, Maksimoviću, ne želim ni drugome. Ako to nije jasno i samorazumljivo, onda sa žaljenjem konstatujem da ne verujem da ćemo moći da se sporazumemo. Svako dobro!
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
Ako se već radi taj posao
Direktor "beogradskog muzeja genocida "G-din V. Đurić izjavi : "...da bi možda trebalo razmišljati o nacionalnoj deklaraciji o genocidu koji je izvršila NDH... ali je drugo pitanje koliko je beogradska polit. elita u Srbiji voljna da se tako nešto odradi"?! A zašto se G-din Mišina ne upita šta to baš njega kao pretpostavljeni deo te elite sprečava "da možda treba i on sam da "misli i odradi nacrt takve deklaracije "i to po službenoj dužnosti ,umesto što daje svoje pravne ocene mogućeg ishoda procesa na čiji ni početak ni kraj uopšte ne može da utiče , pasivno "snimajući "mogući aktuelni nedostatak volje "beograd. poli. elite "i ne videvši sebe u njoj u nekoj ulozi. ?Da je reč o jevrejskoj državi ,i muzeju on bi bio sve drugo osim posmatrač istorije zastarelosti i svog takvog "možda mogućeg mišljenja"i vremena koje za sve to nepovratno ističe.Muzeji su negde i živi i kreativni i ne skupljaju samo prašinu sa svoje građe.
Milivoje Radaković
Okrečite Beograd!!
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља