понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:14
КОЈИМ ПУТЕМ ОД ПОЖЕГЕ ДО ЦРНЕ ГОРЕ

Пештерска варијанта није погоднија

​То је став доајена путне делатности Божидара Јовановића, који безмало пола века учествује у расправама о ауто-путу Београд – јужни Јадран
Аутор: Бранко Пејовићпонедељак, 13.03.2017. у 22:00
(Фото: С. Јовичић)

Ужице – Пратим ових дана, као редован читалац „Политике”, серију написа о будућој траси ауто-пута од Пожеге ка Црној Гори у којима претежу ставови да је пештерска варијанта погоднија. Не бих се сложио с том оценом, моје искуство у путној делатности и учешће у пола века дугим расправама о ауто-путу Београд – јужни Јадран говоре ми друкчије. Аргументи су на страни златиборске варијанте, јер ауто-пут треба да иде ближе насељима, где ће се исплатити, имати више саобраћаја и бити погодан за одржавање.

Овако размишља Ужичанин Божидар Божо Јовановић(77), доајен путне привреде у западној Србији, у чијем стану су поређана укоричена истраживања која су се минулих деценија бавила управо овим ауто-путем. Као дипломирани инжењер грађевинарства у радној каријери је учествовао у пројектовању, грађењу и контроли преко 300 километара магистралних и 700 километара регионалних путева у овом делу државе. Дуго је био технички руководилац ужичких „Путева”, па републички инспектор за јавне путеве, затим саветник министра саобраћаја. Уважен и одмерен стручњак доказан на делу.

Читао је, каже, ових дана аргументацију у корист пештерске варијанте Изета Љајића из Новог Пазара. Божо добро зна Изета, сарадници су и пријатељи деценијама, путна делатност их је зближила. Ипак, у овој теми се не слажу. Ужички стручњак сматра да је пештерска траса ауто-пута била за неко прошло време, али да су се околности и саобраћајне прилике сада промениле.

– Док је некад ауто-пут Београд – јужни Јадран био углавном питање унутар две државе, Србије и Црне Горе, данас је то средњоевропско питање. Планира се градња јадранске ауто-страде и с њом повезан средњоевропски правац који би укључио овај Коридор 11, планира се и веза са БиХ. Ово значи да сада предност добијају експлоатационе карактеристике тог ауто-пута. Није битно само то што је пештерска варијанта за око 40 километара краћа од златиборске, иако иде тежом и захтевнијом трасом. Почиње да се посматра шире подручје којим  саобраћајница пролази, колико ће имати возила и трака, да ли су могуће веће брзине, какви су услови одржавања. Зато нове стручне студије, које треба сачинити око трасе ауто-пута од Пожеге ка црногорској граници, треба ово да провере и уваже – каже Јовановић.

Он се сећа да је први скуп о ауто-путу између Београда и јужног Јадрана одржан још 26. новембра 1971. године на Златибору на иницијативу професора Живорада Ђукића, уз учешће српских и црногорских путара. Божо је тада био присутан, као и током низа каснијих округлих столова на ову тему с краја деведесетих и у првој деценији овог века (у Чачку, Ивањици, Сјеници, Бијелом Пољу, поново на Златибору). – Прва озбиљнија студија о тим расправама настала је 1997. у Чачку и у њој се помињу две варијанте. Тада је блага предност дата златиборској, због туризма, а уважени су и гласови градова Полимља. Касније, на састанку у Ивањици, гласније се помињала ивањичко-пештерска варијанта, што остаје до ових времена. Но, осим што је нешто краћа, нема довољно стручних аргумената који јој иду у прилог, ако искључимо било какве територијалне или политичке разлоге – истиче наш саговорник и образлаже:

– Највећи проблем је зимско одржавање ауто-пута на врло хладном и снежном пештерском подручју, знам то јер сам често тамо послом одлазио. Некад су ту сметови по неколико метара високи, тешка је борба с том елементарном непогодом. Замислите да се некоме поквари возило и да ту на минус 30 мора сатима да чека, десетинама километара далеко од насеља и хотела. Зимских проблема у таквом обиму нема на златиборском правцу. Остале предности златиборске варијанте су већа фреквенција саобраћаја, развијени туристички центри, већа насеља Нова Варош, Прибој и Пријепоље, могућност да, према најавама, одатле ауто-пут лакше крене ка БиХ. Ако Коридор 10 иде поред већих насеља, тако и изграђени део Коридора 11, зашто бисмо од Пожеге одступили од те праксе и кренули слабо насељеним пештерским подручјем кад имамо насељеније. А што се тиче развојне шансе, мислим да је боља прилика да се Пештер с Лимском долином повеже са две нове саобраћајнице, а не ауто-путем на коме ће километрима, с мало насеља, бити само два-три прикључка – сумира Божидар Јовановић и предлаже да се поново извагају сви аргументи те донесе правилна коначна одлука.


Коментари56
42402
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Михаел
Уместо коментара...део текста из "Политике" – Уочи приватизације у Златиборском округу било је запослено 110.000 радника, а 2012. тај број је спао на 57.625. Од некадашњих 56.300 индустријских радника, остаје њих 13.977. Од некадашњих 17.500 запослених у производњи у Ужицу остало је свега 4.600 (колико их је некада радило само у „Првом партизану“). У Новој Вароши скоро да је извршена деиндустријализација, јер у том месту ради свега 400 запослених у производњи – наводи Марковић и наставља: – Стечаја су минулих година допале фабрике као што су „Фротекс“ (својевремено 2.200 радника), „Фасау“ (1.100), „Љубиша Миодраговић“(3.700), ГП „Златибор“, „Котроман“, „Ракета“ и друге са великим бројем запослених. Овакво стање у привреди утицало је и на демографску слику Златиборског округа, па је од 2002. до 2011. број становника смањен за 28.477, што значи да је нестала цела општина величине Бајине Баште.
MarkaJ
Detaljnija objašnjenja ne mogu da stanu u novinski članak
Mala Ma
Da bi vam obrazložio detaljnije i potkrepio podacima u najkraćim crtama, ove dnevne novine bi bile na 300 strana...bez uvrede, čovek čuva svoje radove i dan danas
Pešterac
Zar ima veće tragedije za društvo i većih posledica nego kad se struka ne pita. Očiti primer za to su članci koji su objavljivani ovih dana u štampi o varijantama autoputa. Zato pitam nekoliko stvari: Naši turistički i industrijski centri bez puteva ne bi postojali. Najbolji i relativno svež primer za to je Kopaonik, koji je sada respektabilan evropski skijaški centar. Zar ima veće reputacije za našu državu od te? Ko će živeti na prostoru gde nema puteva? Šta nam je cilj i zadatak: da se zadrži stanovništvo ili raseli sa tih prostora? Žao mi je što dugogodišnji putarski inženjer, sa tako velikim iskustvom na putevima, govori o tome koja je varijanta povoljnije bez podataka. Poznato je da je u tehnici sve opipljivo i merljivo, a to je u ovom projektu rečeno. Verovatno je okrugli sto mesto gde treba da se raspravlja o ovome i da onda struka da svoje mišljenje, gde bi i učešće gospodina Jovanovića bilo korisno. Time ne bi dozvolili komentare od ljudi koji ne poznaju materiju.
Gliba
Gospodine Pesterac, da pitam i ja vas jednu stvar, a to je "koji to autoput prolazi preko Kopaonika"?
Препоручујем 13
Aleksandar Parpura
Put preko Peštera je bolja varijanta iz više razloga. Lakša trasa za izgradnju puta, duplo manje mostova i tunela. 55 km kraća, put će se pre napraviti, a time i pre isplatiti. Jeftiniji je za 600 miliona evra. Putovanje će biti kraće , time i brže. Održavanje puta je lakše i manje košta jer ništa ne može da nadoknadi razliku u kilometrima. Pričati o klimi Peštera , a prećutati klimu Zlatibora je licemerno. Veći broj stanovnika bi bio vezan za peštersku varijantu. Buduća eksploatacija Golije kao planine. Blizina srednjovekovnih manastira Studenice, Sopoćana, Djurdjevih Stupova. Nerazvijenost krajeva koji su na pešterskoj trasi. Užice i Zlatibor imaju magistralni put i prugu. Užice će svakako dobiti pravac za Sarajevo- Niš, a pritom će biti nešto više od 20-tak km udaljen od skretanja za more. Ne treba zaboraviti ni interes Ibarske doline, kojoj svakako više odgovara varijanta preko Ivanjice. Užičani izmišljaju razloge, a neobjektivno i neracionalno prećutkuju argumente.
preko zlatibora
@petar misic Pitanje "od kad veliki minus smeta odrzavanju autoputeva" govori sve o zagovornicima ove pogubne i naopake odluke da se put gradi najgorom trasom. Njihov cilj je da unazade Srbiju, a to im nece dozvljeno. Ne mogu oni koji se cude "od kad veliki minus smeta odrzavanju autoputeva" odlucivati o ovako vaznim stvarima. Mogu da odlucuju samo u totalno naopakoj zemlji, pa da putevi idu tamo gde je -40, gde je manji saobracaj, i gde nema ljudi da koriste put. Po kojoj to naopakoj logici se put gradi tamo gde je manji saobracaj. I to kroz mesta gde temperatura pada na -40?
Препоручујем 1
Петар Мишић
За коментар "preko zlatibora": откад то велики минус смета одржавању аутопутева? Које су температуре у Канади, Шведској, Русији? Готово све иде у прилог пештерској варијанти. Изградњом аутопута Сарајево-Ниш преко Ужица (или само крака Ужице-Пожега дужине 20 км) све дилеме безболно решавамо. Ја сам мишљења да ове расправе само добродођу власти да одлаже овај пројекат, јер не зна како да га исфинансира. Иначе, мора да одвоји паре за аутопут Ниш-Приштина... О томе нема полемике?!
Препоручујем 4
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља