среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Увођење реда у науку

Аутор: Сандра Гуцијанпонедељак, 13.03.2017. у 22:00

„Политика” је поново уздрмала научну заједницу објављујући да је готов Правилник о вредновању рада истраживача, на основу којег се научници бирају у звања. Уз похвале „што расветљавамо мрачне ћошкове науке у Србији”, највише примедби је поново било због тога што научници прво из медија сазнају оно у чијој изради су морали да буду консултовани и од чега им зависи посао. Да ли се после готово годину дана агоније, када је поништен конкурс за научне пројекте и промењен министар просвете, назире промена државног курса према запостављеној науци која је ненадано и сложно подигла глас, или су у питању предизборни трик и козметичке промене?

Истраживачи су у првим реакцијама били скептични, упркос реченицама помоћника министра просвете за науку Николе Танића да је „усвојено све што су научници тражили, чак и оно што нису” и да ће од сада рад Министарства просвете бити транспарентан.

Међутим, многи су овај документ јуче први пут видели захваљујући друштвеним мрежама и одмах је кренула лавина коментара да су научници поново обманути… Многи чак сматрају да је оваквим документом „Министарство бацило истраживачима рукавицу у лице”.

Сачекајмо, ипак, да осим интервјуа у „Политици” и коментара на друштвеним мрежама, Заједница института Србије и Синдикат науке анализирају комплетан документ, а ми ћемо радо наставити да пишемо о свему што је и даље спорно.

Јер не заборавимо на то да има и оних који постављају питање: „Да ли нам је потребно толико истраживача, када је јавна тајна да многи од њих годинама немају никакве резултате, чак и не долазе редовно на посао, а да их за тај нерад финансирају порески обвезници?”

С друге стране, има резона и у аргументима да нам овакав документ уопште није потребан: Вотсон и Крик су добили Нобелову награду са откриће ДНК на основу написана два-три рада, а по нашем правилнику – оно што је било довољно за Нобела, у Србији није довољно за научног саветника.

Слажемо се са тим да је потребно одвојити жито од кукоља, да систем финансирања науке мора да буде другачији, да врхунски научници не треба да страхују зато што су запослени на неодређено време, а познато је да су заиста потребне године да би се урадило неко истраживање. Потребно је и да имају много боље услове рада како би заиста могли да изађу на црту са светом.

И не мислим да је 12.000 истраживача за Србију много. То наравно не значи да свако мора да буде генерал, да поновим одличну Танићеву реченицу – не може свако да буде научник. Али такође не могу сваки час да се мењају правилници и расписују конкурси, не може да се у једном тренутку „тренира строгоћа”, а да се после неколико месеци усвоји све оно због чега су се научници дигли на ноге. Ако је то баш тако како је речено…

Време је да се уведе ред, да врхунска и национална наука добију више пара, да нам реформе не зависе од промена министара и да онај који то ради, ради јавно, консултујући врхунске стручњаке. И када пресече – да остане иза те одлуке, не због избора, већ због будућности Србије.


Коментари57
90fea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

saga
Konacno toliko o tome da nece biti amerikanizacije nacionalnih nauka, ocigledno cekamo odluku Vrhovnog suda, pitanje je koliko ce to da traje. Pitanje je i sta ako se Pravilnik obori? Da li treba i ovaj dopunski odmah predati sudu?
Vrludin
Javili se opet "pravnici" i "nacionalni naucnici". Moze jedno pitanje za vas? Kako to teolozi ne dizu graju i objavljuju medjunarodno? Kako to da medju vama ipak postoje jedan ili dva coveka sa knjigom kod uglednog izdavaca? Kako to da vas toliko ima, primaju vas po 2500 godisnje na Pravni fakultet u Beogradu, stancuju vam hiljade diploma, a 99,99999% vas nema nista na SCI listi da pokaze, ali ste alavi za plate iz budzeta ni za sta? Koji ste vi to "naucnici"?
Vrludin
@Pravudin Ne razumem vase pitanje. Otkud ja znam ko je od tehnicara i prirodnjaka priznat u svetu? Za bodovanje se ne trazi priznatost u svetu neko kvantitativni pokazatelji, radovi na SCI listi. Pitanje je zasto "pravnici" i slicni "naucnici" nemaju nista na SCI listi (da ne govorimo o monografiji, a jos manje o monografijama, kod uglednih mefjunarodnih izdavaca). Na primer, postoje mnogi pravni casopisi na SCI listi, i u njima objavljuju ljudi iz razlicitih zemalja. Kako to da nema ni jednog naseg "pravnog naucnika", ali ih ima na stotine hiljada koji dizu buku za plate. To je pitanje.
Препоручујем 3
Pravudin
Možete li nam navesti koliko ima srpskih tehničara, fizičara, astronoma, genetičara koji imaju radove na SCI listi, monografije kod svetskih izdavača i čiji su rezultati uticali na svetsku elektrotehniku, fiziku, astronomiju i genetiku te su kao takvi "prepoznati" (omiljen kalk poluobrazovanih s engleskim kao jedinim stranim jezikom) i rezultati im "primenjeni" za razliku od "nacionalnih "džabalebaroša?
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Milasin
Dopisivacki lobi je vrlo rasiren, ne samo medju prirodnim i tehnickim disciplinama, nego i u drustvenim. Pogledajte "kandidate" za visoka zvanja koji jedva da imaju neki solo rad: sve je "koautorski". Jedno je koautorstvo na SCI listi: to je normalno zbog saradnje autora iz raznih zemalja, ako nema vise od 2-3 koautora. Ali u domacim casopisima i zbornicima, koji i inace u 90% slucajeva nista ne vrede, "koautorstvo" je obicno dopisivanje, dakle obican lopovluk.
DOPISIVANJE
@ iffi, nauka Epidemija dopisivanja je obesmislila svaku kategorizaciju, rangiranje i pravilnike za vrednovanje rada. Broj naucnih radova u Srbiji opada, a pragovi za kategorije vrtoglavo rastu. Drugim recima, "potpisivanje" na radove je unistilo u potpunosti ovaj vrednosni sistem, koji je na svom pocetku davao pozitivne rezultate. I kod prethodne "kategorizacije" pravila su bila veoma komplikovana, kako nasi ljudi vole da kazu - budzena. Sada je gotovo nemoguce pomiriti razne interese (verovatno bi bilo potrebno napraviti desetak dodatnih lista). Na Verbicevom '"konkursu" prag za hemiju, fiziku, medicinu je bio oko 150 (za pet godina). Nazalost, obesmisljavanje sve u srpskoj nauci uglavnom ide odozgo, od clanova maticnih odbora, rukovodilaca projekata, sefova grupa. Sve je vise "perverzija" poput vincanske nagrade za nauku pocetnici koju je sef grupe potpisivao na sve publikacije grupe.
Marijana
Lepo ste rekli, obesmisljavanje srpske nauke ide odozgo. Kategorizaciju, pravilnike i DOPISIVANJE su uveli naucnici koji su decenijama radili u maticnim odborima, komisijama,... Sada su na najvisim pozicijama u telima i komisijama Ministarstva gde se odlucuje. Njihova pamet nas je dovela dovde. Ministar mora da ih smeni i pozove na odgovornost za sve sto su uradili da bi naucna zajednica dospela tu gde je sada.
Препоручујем 21
iffi
@nauka Nisam dosao do Pravilnika, zna li neko da li je uvedeno normiranje koautorstva? Dopisivanje je zaista uzelo epidemijske razmere, to je posat gora i od laznih doktorata i sveprisutne korumpiranosti clanova odbora.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља