Иако је патријарх Иринеј једини верски поглавар који је јавно рекао да СПЦ неће плаћати порез на имовину све док јој држава не врати све што јој је одузето после Другог светског рата, и остале традиционалне цркве и верске заједнице у Србији слажу се са овим ставом.
Иако свих пет традиционалних цркава и верских заједница нису у потпуности ослобођене плаћања пореза на имовину, држава та неплаћања толерише. У појединим локалним самоуправама, Српска православна црква као ни остале традиционалне верске заједнице нису ни заведене као порески обвезници, што формалноправно значи да и немају дугова према држави.
Закон о порезу на имовину предвиђа ослобођење од пореза само за објекте који се користе за обављање богослужбене делатности. Међутим, верске заједнице на плаћају порез ни на многобројне пословне просторе, куће, зграде, конаке, винограде и остало земљиште.
Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, пре два месеца је изјавио да не постоји прећутни договор СПЦ и државе када је у питању порез на имовину, али је нагласио да је логично да СПЦ не плаћа порез јер је држава 70 година користила њихову отету имовину.
Радојевић у току јучерашњег дана није желео да коментарише ову тему, нити ову своју изјаву, већ нас је упутио на Пореску управу.
– Не бих да понављам оно што сам рекао јер је то био мој лични став. Порези нису у домену рада Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама – штуро је прокоментарисао Радојевић.
Став Исламске заједнице Србије је, како сазнајемо, да ће порез на имовину плаћати када то буде учинила СПЦ. Ипак, све пореске обавезе према држави испуњене су када је у питању пословање агенције „Халал Србија”, при Ријасету Исламске заједнице Србије, задужене за сертификацију прехрамбених производа.
Мухамед Јусуфспахић, председник Врховног сабора Исламске заједнице Србије, изјавио је за наш лист да држава не може да инсистира на плаћању пореза пре него што реши многа имовинскоправна питања, као што је статус Бајракли џамије. Власник ове богомоље и даље је Република Србија, а корисник Град Београд, подсетио је Јусуфспахић.
– То значи да је председник Томислав Николић заправо реис Исламске заједнице, а муфтија београдски је градоначелник Синиша Мали – шаљиво је прокоментарисао наш саговорник.
Ђерђ Пап, порески саветник и некадашњи директор Пореске управе, истиче да нема изговора за неплаћање пореза. Он је подсетио да се за избегавање ове обавезе подноси прекршајна пријава. Пореска дисциплина се веома тешко обезбеђује, како каже наш саговорник, а позивање на неплаћање у иступима верских великодостојника наноси непоправљиву штету.
– Неприхватљиво је да неко јавно каже да не плаћа порез, а да држава не реагује. Велики број људи чека да им буде враћено одузето после 1945. године, али сви они морају да плаћају порез на осталу имовину. Закон мора подједнако да важи за све – наглашава наш саговорник.
Он је објаснио да је сваки порески обавезник дужан да поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од преузимања одређене имовине. Уколико то не учини, локална самоуправа би требало да га позове и подсети на ту обавезу. Ако се оглуши, општина је дужна да против њега поднесе прекршајну пријаву. Након тога висина пореза се утврђује на основу података других служби као што су Катастар или предузећа задужена за наплату комуналија.
Питања о пореском статусу СПЦ наша редакција је пре две недеље послала на адресе девет локалних самоуправа на чијој територији се налазе седишта епархија.
Представници локалне пореске администрације у Сремским Карловцима, где је седиште Епархије сремске, одговорили су нам да највећи број објеката који су у власништву СПЦ на територији њихове општине није намењен за богослужење. То значи, како кажу у Сремским Карловцима, да би за већину објеката СПЦ требало да плаћа порез, али њени представници то не чине. Они нису одговорили на наша питања да ли се епархији обрачунава дуговање за порез на имовину, од када не плаћају ову обавезу и колики им је дуг.
Епархија нишка нема поднете пореске пријаве нити има утврђене пореске обавезе, кажу нишки порески службеници. Слична је ситуација и у Крушевцу чији представници кажу да СПЦ није обвезник пореза на имовину као ни остале цркве и верске заједнице. Представници неколико локалних самоуправа тврдили су да су све цркве и верске заједнице у потпуности ослобођене пореза на имовину. Одговори на питања о пореском статусу СПЦ нису нам стигла из надлежних управа у Београду, Панчеву, Новом Саду и Пожаревцу.
Представници панчевачке пореске управе чак су нагласили да не можемо добити податке о пореском статусу и евентуалном дуговању СПЦ јер су ови подаци тајни. Ипак, у Закону о пореском поступку и пореској администрацији, на који су се позвали, наглашено је да „обавеза чувања тајног податка није повређена уколико је тај податак у вези са постојањем пореског дуга”. Осим тога, по слову тог закона, Пореска управа је дужна да два пута годишње објављује списак пореских дужника чија су дуговања већа од 20 милиона динара.
