уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:36
ИНТЕРВЈУ: ЕРИК ЛЕ РОА, председник Светске федерације филмских архива (ФИАФ)

Највеће филмске колекције у Русији, Француској и САД

Југословенска кинотека је наравно једна од најзначајнијих у Европи и има једну од најозбиљнијих збирки
Аутор: Гордана Поповићсреда, 15.03.2017. у 16:40
Ерик Ле Роа и Југослав Пантелић у обиласку Архива Југословенске кинотеке (Фото Танјуг/З. Жестић)

Моја бака је Јеврејка рођена у Хрватској и ја, чак, и боравак у суседству, као сада, доживљавам емотивно, рекао је Ерик Ле Роа, председник Светске федерације филмских архива (ФИАФ), када му је прексиноћ, у Југословенској кинотеци, уручен „Златни печат”, поводом 120 година од првих филмова снимљених и приказаних у Београду и Србији, после чега је приказано остварење „Војска у сенци” Жан-Пјера Мелвила, чија копија је рестаурирана.

Ле Роа се већ 30 година бави очувањем филмске баштине и каже да му ово признање много значи, а да Србија заузима посебно место у историји филма, као и да је Југословенска кинотека једна од најзначајнијих у Европи са једним од највећих фондова. Јуче је посетио и Архив Југословенске кинотеке у Кошутњаку.

Осим што је председник ФИАФ-а, Ерик Ле Роа је и шеф „Одељења за приступ, унапређење и обогаћивање колекције француског Националног центра за филм и анимацију”, који је уз француску кинотеку један од два највећа филмска архива у овој земљи. Његова екипа ради на обогаћивању колекција и сарађује са продуцентима, редитељима, дистрибутерима и колекционарима који им дају на чување или донирају филмове.

Као председник ФИАФ-а, Ле Роа брани и промовише циљеве ове федерације који су бројни (поштовање етичког кода за чување филмова и практичних стандарда у свим доменима њиховог архивирања, помоћ у оснивању нових архива у земљама које их још немају, промовисање кинематографске културе, усавршавање техника архивирања, развијање сарадње између чланица и обезбеђивање међународне расположивости филмова и докумената...). Каже да данас не би био ту где јесте да није студирао на Новој Сорбони, и то у једном бурном политичком периоду, почетком осамдесетих година прошлог века, када је организовано много демонстрација за одбрану права студената, где су му предавачи улили наклоност ка истраживању и могућност да обједини теорију и праксу.

– ФИАФ окупља најзначајније институције које су жестоки борци за чување филмске уметности и које архивирају, рестаурирају и приказују филмове и документа везана за историју филма од његових првих дана до данас. У време оснивања, 1938. године, ФИАФ је имао 4 члана. Данас има 155 чланица у више од 77 земаља – каже Ерик Ле Роа за Политику. 

Може ли бар приближно да се каже која земља има најбогатију филмску колекцију?

Можда Русија, али тешко је рећи пошто много тога није сачувано. Но, у Москви свакако постоји једна огромна и значајна колекција. Али не треба заборавити да је ту и Америка у којој осим тамошње федерације постоје и бројни приватни студији који имају огромне архиве. На нивоу Европе, уже гледано, то је Француски филмски  центар у Паризу и наш филмски архив који има највећу колекцију. Наравно, Југословенска кинотека је једна од најзначајнијих у Европи и има једну од најозбиљнијх збирки. 

А кад је реч о значају колекција, којој земљи бисте дали предност?

То је тек веома тешко проценити зато што ту није реч само о филмовима, већ и другом материјалу као што су филмски плакати, фотоапарати, камере. Затим, неке од тих кинотека имају музеје, неке немају, те је јако тешко било шта са сигурношћу тврдити.

Поменули сте француску колекцију. Шта све она поседује?

Реч је о једној фантастичној ризници. Осим што имамо апсолутно све радове браће Лимијер, дакле из 1895. године, имамо и оно што је рађено пре кинематографије, дакле, радове у форматима пре филма. Имали смо срећу да је у Француској веома развијена филмска индустрија са лабораторијама. Снимали смо филмове и за друге земље и захваљујући томе имамо прилику да размењујемо искуства и да сарађујемо са многима.

Ипак, у Великој Британији је основана кинотека пре него што је то учињено у Француској?

Британски филмски институт јесте најстарија установа те врсте у свету, основана 1933. године, дакле неколико година пре француске кинотеке, и практично била је свима узор, посебно у домену конзервације и чувања филмова. Човек који је највише радио на томе, Ернест Линдгрен, практично је поставио темеље на којима је касније функционисала и француска кинотека. Може се, чак, рећи да је то ривалство које је постојало између енглеске и француске кинотеке помогло да се постави питање оснивања ФИАФ-а, међународне федерације.

Шта је била суштина тог ривалства?  

Реч је о различитим филозофијама и различитим приступима. Било је ту неког трвења, међусобног отпора. Оно што је Линдгрен био у Енглеској, то је у Француској био Анри Ланглоа, суоснивач француске кинотеке, пионир архивирања филмова и утицајна фигура у историји филма, који је био обожаван с једне стране, а са друге критикован. Линдгрен је имао научни приступ, а Ланглоа неконвенционалне методе због којих је често критикован, али је имао и кључни утицај на младу генерацију филмофила и критичара и на француски нови талас. Но, обојица су одиграли велику улогу у архивирању филмова и дали велики допринос, а та њихова трвења су, између осталог, помогла да се направи једна глобална филозофија на основу које је основан ФИАФ.


Коментари1
c9134
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bob Petrovich
Jugoslovenska Kinoteka bi pod hitno trebalo da uruci Zlatan Pecat italijanskom reditelju Bernardu Bertoluciju. Bertoluci je 1999. od unistenja spasao celokupan arhiv kinoteke u Kosutnjaku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља