недеља, 26.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:51

Млади у Немачкој ни не кроче у биро за запошљавање

Највећа економија Европе сваке године усиса више десетина па и стотину хиљада инжењера школованих по дуалном систему
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 15.03.2017. у 17:40
Ученици на пракси у немачком Самсону (Фото М. Авакумовић)

Од нашег специјалног извештача

Франкфурт – У Немачкој не постоји ниједан проценат младих људи који немају посао. По завршетку школовања чека их радно место. Као нешто најнормалније на свету, ове речи изговара Оливер Сцивбл, задужен за економски развој Франкфурта и додаје више за себе – најгоре је када млади људи немају перспективу.

У чему је тајна немачког модела привреде?

– У доброј едукацији и примени тог знања, одговара без размишљања. Највећа економија Европе, која фасцинира остатак света, сваке године усиса са универзитета више десетина па и стотину хиљада тек стасалих инжењера. За њихово образовање брине чувени дуални систем, који у споју са привредом даје добре резултате, уверава директор Агенције за економски развој Франкфурта.

Добар део привредног чуда ове земље треба да захвали структури привреде. Немачка и даље, у целој Европи, има највише радних места у индустрији. То је негде око 40 одсто, процењује Сцивбл.  

– Франкфурт је финансијски центар у њему седиште има 190 банака, укључујући Европску централну банку и Немачку централну банку. Али се не може рећи да у привреди доминира сектор услуга. Он има јаку фармацеутску и хемијску индустрију. Управо због те разноврсности и заступљености свих сектора немачка економија је толика добра и јака – објашњава директор Агенције за економски развој Франкфурта.

Заблуда би била рећи да Немачка извозне успехе бележи само захваљујући гигантима какви су „Порше” или „Мерцедес”. У овој држави послује око четири милиона фирми, али мала и средња предузећа представљају 90 одсто економије. Само у покрајини Хесен послује 283.000 малих и средњих предузећа са укупним прометом од 160 милијарди евра. И те мање компаније су умрежене, односно углавном послују као добављачи великих корпорација попут „Сименса”.

Суштина немачке економије је у солидарности, резимира Сцивбл. Велика предузећа плаћају чак једну врсту пореза да би на тај начин помагала мала. Само град Франкфурт по том основу убере 1,8 милијарди евра годишње и преусмери као подршку малим и средњим предузећима.

– БМВ када иде у Кину да отвори производњу он повуче за собом све своје добављаче. Некада су мала и средња предузећа производила много ствари, али су схватили да не може свако да производи све. Данас су специјализована углавном само за један производ, који ако је потребно уграђују и сервисирају – каже Рајхард Фронлих, представник привредне коморе Франкфурта.

Заједничко за већину њих јесте да су махом породична предузећа. И можда је у томе тајна њиховог успеха. Фронлих као предност наводи то што породице имају дугорочне планове, поседују доста капитала и нису принуђене да их брзо продају или пласирају на берзи.

У оквиру програма медијске посете, коју су организовали делегација ЕУ и Бритиш кансл новинари из Србије, посетили су предузеће „Самсон”, које послује у индустријској зони Франкфурта недалеко од седишта Европске централне банке. То предузеће постоји 110 година. Основала га је једна породица, а потом јој се придружило још неколико. Данас послује као акционарско друштво. Оно производи справе за мерење и вентиле за класификацију ваздуха који се примењују у хемијској и фармацеутској индустрији.

– Фирма није на берзи и то нам даје сигурност планирања. Чланови породице су у управном одбору, а компанијом управљају професионални менаџери – објашњава Јурген ван Сантен, задужен за људске ресурсе у „Самсону”.

Он инсистира на томе да ништа не купују и све производе сами. Имају свој истраживачко-технички центар који се бави иновацијама и унапређењем производње. У њему ради 180 истраживача, а сваке године у иновације уложе између 10 и 20 милиона евра. То не чуди ако се има у виду да покрајина Хесен спада у првих десет региона у Европи по иновативности и за истраживања издваја око 2,8 одсто БДП, а чак 77 одсто инвестиција реализује управо бизнис сектор.

Јурген ван Сантен ће као из топа одговорити да је профит компаније прошле године износио 617 милиона евра, али када питате колика је просечна плата узвратиће да је већа од просечне. И ни речи више. На наше очигледно незадовољство одговором потеже аргумент да се код њих радници у просеку задржавају 16 година, укључујући ту и инжењере и докторе наука.

– То је више него добро. Конкуренција је велика. Имамо посебне програме да задржимо раднике. Код нас ради 45 нација. Такође у последњих шест година имамо сопствени програм за дуално образовање на 150 позиција у фирми. Сарађујемо са школама и факултетима. Тренутно је 10 одсто наших радника са дуалног образовања, односно код нас стичу праксу, а трећину времена проводе у школи. Већина оних који се овде образују остану и да раде – каже Јурген ван Сантен.

Ученике у фабрици надгледају ментори, испит спроводи Привредна комора, која саставља и тестове, објашњава Рајхард Фронлих. Наш саговорник наглашава да ученици на пракси од форми добијају месечно у просеку 900 евра, али да град и покрајина ни на који начин не субвенционишу послодавце, који су укључени у дуални систем образовања.

И Србија је кренула стопама Немачке. Премијер Александар Вучић је пре месец дана на скупу о реформи образовања рекао да уколико не уведемо дуално образовање нећемо имати привредни раст после 2020. године. Нацрт закона је готов, али се очекује отпор образовног система и привреде која ће тражити субвенције да би се укључила у нови систем образовања који подразумева да ученици поред теоријске наставе у школама стичу и практична знања у фирмама.

Да нешто мора да се мења указује поражавајућа статистика Националне службе за запошљавање према којој је свака четврта особа млађа од 30 година незапослена.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, каже да можемо да препишемо рецепте из немачке економије, што и покушавамо, али тешко можемо да се поредимо. Пре свега код нас транзиција још није завршена и носиоци привреде су нам и даље државна, односна јавна предузећа и велике приватне компаније. Мала и средња предузећа су неразвијена и у укупном обрту привреде учествују са 36 до 39 одсто. Углавном су базирана на сектор трговине и услуга.

– Индустрија нам је и даље на маргини. Она у друштвеном бруто производу учествује са око 30 одсто. И тешко да ћемо достићи 44 процента, колико је износило њено учешће у бившој Југославији – каже Рајић.

Можда се највећа разлика између немачких и српских предузећа види у висини уписаног капитала. Просечни капитал малог предузећа у Немачкој износи 7,2 милиона евра, а у Србији 13.000 евра. Када се то сагледа јасно је где смо и шта смо и зашто наша предузећа немају новца да улажу у иновације.


Коментари25
9e543
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sjeverna Rajna vestfalija
Zivim u Njemackoj. Tu mi je dijete rodjeno. Prosao sam planetu i dalje mislim da je Njemacka jedna od najboljih zemalja. Radis, plate adekvatno, imas mogucnost usavrsavanja, mozes sebi da priustis sve sto ti treba i zaista nema niti jedan razlog da ne postujem, cak i volim, tu zemlju. Ovdje ne znaju mnogo, govorim o obicnom coveku, ali ono sto znaju rade predano i odogovorno.
bg
Nemački suficit je grčki, španski, srpski deficit. Pumpaju nas kreditima od kojih kupujemo njihovu robu, nama ostaju dugovi a njima profit. Oni najviše profitiraju od EU. Udješ u market sve zapadna roba, brijači, šamponi, pasta za zube, čokoladice...ćao zdravo
Glisa
И Србија је кренула стопама Немачке. Премијер Александар Вучић је пре месец дана на скупу о реформи образовања рекао да уколико не уведемо дуално образовање нећемо имати привредни раст после 2020. године. Нацрт закона је готов, али се очекује отпор образовног система и привреде која ће тражити субвенције да би се укључила у нови систем образовања који подразумева да ученици поред теоријске наставе у школама стичу и практична знања у фирмама." Bravo Vucicu. Sledi nap 'pad' bas na kraju tcog sledeceg mandata? Nego' ... objasni nam nesto. U kojim ce to firmama da sticu ta tvoja 'prakticna znanja'?! Namotavajuci zicu na kaleme u Juri? Pakujuci svinjske kobasice za Tenisa? Sijuci gace za Turke? ... Za to nam ne treba 'dualno obrazovanje'! U tvojoj 'privredi' Vucicu, dovoljna su 4 razreda osnovne skole?
Иван
Немачком чудо, како би се могло схватити из чланака и није чудо већ огроман новац и драгоценоцености опљачкане у оба Светска Рата. Одакле Немачкој новац да обнавља до темеља разрушене градове и прави реплике у готском стилу, што је огромно повећавало цену изградње, као и да увози радну снагу већ 50-тих година, ако не од добро пласираног нацист. новца. За ваше знање, данас Немачка има јавни дуг у износу од преко 7000 милијарди евра или 185% БДП. По званичним подацима у Немачкој има 7% незапослених док, по једном од највећих немачких финансиских стручњака Бернарду Рафаелхишеу, незапосленост прелази и 11%. Но шта је ту је. Фактички Немачка је данас стожер ЕУ и као таква је пожељан партнер али није добра оваква апологетика без граница јер ако смо наивни, нисмо сви глупи.
milkaner
Sve to stoji. A zašto onda ta ista Nemacka insistira da se nasa industrija rasturi (tj to je vec uradjeno)? Moguce zato sto bi mogli da konkurisemk. Jer jedan Sever suboticki je vazio za odlicnu firmu koja je saradjivala sa jako mnogo drzava i jos mnoge druge. E sad kad su naveli nase vlasti, da to treba sve satrti, sad dolaze kao ispomoc i otvaraju kod nas bakalnice za po 50-100 radnika koji ce za njihove gigante praviti maticu, sraf i slicne delove! Ako si jak, ne diraj druge, pusti i njih da se razvijaju. A ne unistis im undustrijj i onda se kao pojavljujes kao spasilac i jos se pokazuje kao zemlja na koju Srbija treba da se ugleda po dualnom sistemu obrazovanja. Strasno!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља