субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50
ИНТЕРВЈУ: Зорана Аруновић, трострука шампионка Европе у стрељаштву

Мој светски рекорд неће бити надмашен пар година

„Цео мој наступ на у Марибору показује да сазревам као личност, да постајем спремнија за боље резултате” рекла је најуспешнији учесник Европског првенства у гађању из ваздушног оружја
Аутор: Живко Баљкассреда, 15.03.2017. у 15:00
Зорана Аруновић (Фото Н. Неговановић)

Из Марибора, с Европског првенства у гађању из ваздушног оружја, Зорана Аруновић се вратила с три златне медаље – први пут је постала првакиња Старог континента у појединачној конкуренцији, после три године с екипом Србије поново је освојила злато, а с Дамиром Микецом одбранила је прво место у конкуренцији мешовитих парова.

И то није све. Поставила је нови светски рекорд финала ваздушним пиштољем, дакако и европски, с 246,9 кругова, а значај тог резултата не умањује чињеница да је по новим правилима, која важе од 1. јануара пре њега постављен само један рекорд. Резултат бивше јуниорске шампионке света Кинескиње Јуемеји Лин од 240,8 кругова постављен у дуелу на Светском купу у Њу Делхију 26. фебруара у дуелу с олимпијском шампионком Менгћуе Жанг, надмашен је за 4,1 круга, а после 20. серије у финалу у Марибору Аруновићева је за 1,5 кругова надмашила бивши европски рекорд за круг и по...

Да ли сте се надали светском рекорду и како оцењујете његову вредност?

Када је објављено да сам поставила нови рекорд мало сам се изненадила. До сада смо имале 20 серија у финалу, а од ове године 24. Другачији је систем пуцања, релације су сасвим другачије, тако да ми мисли о светском рекорду нису биле ни на крај памети. Међутим, знала сам да је резултат добар, а сада могу да кажем да је толико добар да је тешко да ће бити надмашен у наредних пар година... И раније сам постигла неколико одличних резултата, али ни један није био испраћен као овај. Никада ми није пришло толико тренера и стрелаца да ми честита, никада ми толико људи није рекло да одавно нису гледали тако јак и стабилан перформанс неког стрелца. Међутим, себе још не сматрам светском рекордерком. Присталица сам раније праксе да се при промени правила за (првог) светског рекордера прогласи стрелац који на крају године, 31. децембра, има најбољи резултат.

Први пут постали сте шампионка Европе у јуниорској конкуренцији 2006. године у јуниорској конкуренцији, а на нову медаљу у појединачној конкуренцији чекали сте тачно 10 година и прошле године у Ђеру освојили бронзу. Одакле толика „пауза”, када сте у међувремену освојили злато и сребро на светском првенству, десет медаља на светским куповима, три у финалима светског купа? 

То као да је био мој „свети грал”. Никако нисам успевала да освојим сениорску медаљу у појединачној конкуренцији на европским првенствима: Све сам освајала али европска и олимпијска медаља су ми измицале. Мислим да сам сама крива за то. Европска првенства се одржавају сваке године и сваки пут сам ишла на њих говорећи себи: сада мораш, мораш, мораш... Тако сам себи стварала притисак и медаље није било ни на видику, иако сам на на свако првенство одлазила спремна. Мислим да, једноставно, нисам била зрела за то. Све то је много лакше када су у питању светски купови. Њих је четири годишње и знаш да имаш четири шансе, па је и притисак знатно мањи.

У Марибору као да тог притиска није било, иако сте у истом дану имали квалификације у којима сте освојили екипно злато, финале у којем сте до злата дошли светским рекордом и успешну одбрану злата у „миксу” после квалификација и борби за медаље?

Уочи Европског првенства две недеље сам пролазила кроз разне сумње у то што радим, питала сам се да ли сам довољно добра да остварим то што желим, али тог дана успела сам да се саберем и да од самог старта до последњег хица урадим све како сам хтела. Тог дана сам била константна у свему. Имала сам само један кикс у квалификацијама у мом мечу када сам погодила „осмицу”. Цео мој наступ у Марибору показује да сазревам као личност, да постајем спремнија за боље резултате, да сам коначно пребродила две године мучења током којих сам имала и добре резултате, али и осредње и нешто лоших.

Да ли вам је дан у којем сте освојили три титуле првакиње Европе био тежак?

Била сам уморна и гладна... У 7,30 почела сам с загревањем, а последњи хитац испалила сам у 17 часова. До тада нисам имала ни минут слободног времена, а онда сам два сата чекала на проглашење... Ево шта сам радила тог дана. После загревања у 8,30 изашла сам на ватрену линију у Спортском центру „Драш”, у 8,45 почела је проба, од 9 до 9,50 трајао је меч, а ту смо морали да останемо још до 10,05 док не истекне време за протесте. На срећу није их било. У 10,20 ушла сам у комби за одлазак на финале у хотел „Хабакук” и чекала 20 минута да стигну сви остали. У „Хабакуку” увели су нас у припремну просторију чекали да нам „ураде окидање”, да судије испричају своје. А онда чекаш да почне финале, не можеш да изађеш да нешто поједеш. После финала ишла сам на допинг контролу и дуго остала јер ми урин због глади није био довољног квалитета, па сам трчала до комбија да ме врати у „Драш” на квалификације „миксева”. Стигла сам на само пет минута пре почетка, људи су ми прилазили да ми честитају на победи и светском рекорду, али нисам имала времена да се заустављам. Само сам говорила „хвала, хвала” и трчала. Шећер ми је пао, руке су ми дрхтале. Знале смо да ће бити тако па смо дан раније купиле нешто. Једем банану, а она једе мене. Прва сам завршила меч, за 20 минута, и изашла да једем неко семење, а онда се преподневна процедура поновила, комби за „Хабакук”, припремна просторија, чекање, па нови финале. У загревању, пробама, квалификацијама и финалима испалила сам 210 дијабола. Такмичарских је било 105... После проглашења отишли смо у хотел, али потпуно сам изгубила апетит.

 У Марибору је ван конкуренције тестиран нови формат екипних финала за сениоре пиштољем и сениорке пушком – по куп систему. Шта мислите о тој иновацији?  

Нисам гледала такмичење мушкараца, јер нисам имала времена, али нисам за то. Већ има доста промена, а не схватам зашто се мењају правила у олимпијским дисциплинама. Мислим да је досадашњи начин одређивања најбољих, после учинка чланова трочлане екипе у квалификацијама у којима су сви равноправни добар и поштен. У садашњој сатници нема места за нова финала, све је то сувише напорно и европска првенства би морала да се продуже за дан или два... Ја волим стари начин. Њиме смо се, после три узастопна злата, неуспеха 2014. и 2015. и бронзе прошле године, поново вратиле на трон. Стално причам да имамо добру екипу. Бобана Величковић и ја смо у њој, а стално нам се мења трећи члан. Прошле године била је то Бранкица Зарић, ове Јасмина Миловановић, а ја сам уверена да нам је с добрим трећим чланом место и у светском врху.

Сада почиње сезона мк оружјем, ви сте прву светску медаљу освојили мк пиштољем као јуниорка 2006, а на нове успехе мк пиштољем чекали сте до 2013. Онда је почела нова пауза. Да ли на Европском првенству у Бакуу у јулу можете да освојите и медаљу у тој дисциплини?

Те 2013. била сам у обе дисциплина на врхунском нивоу и тада су ми биле омиљене, али дуго сам се мучила с малим калибром. Као да сам се одједном пробудила и да више не знам да пуцам мк пиштољем. Преиспитивала сам сваки покрет, све, све и дошло је до општег хаоса. У последње две године радиле смо Јелена и ја мк пиштољем више него икад, а резултати су били лошији него икад: међутим, верујем да труд мора једном да се исплатити. Уздам се да ће Јелена успети да нађе нов, иновативнији приступ мени када је у питању мали калибар и да ћемо успети да направимо све како ваља. Прва моја жеља за ову сезону била је да освојим европско злато ваздушним пиштољем и у томе сам успела. Друга је да подигнем резултате мк пиштољем и да се вратим, за почетак, у статус финалисткиња. А кад стигнете до финала ни медаље нису далеко.   

После Олимпијских игара у Лондону, на којима сте освојили седмо и четврто место рекли сте да су вас ојачале. Шта можете да кажете за Рио у ком сте заузели 11. и 19. место, иако сте 2015. била најбоља пиштољем света?

Предуго је трајала неизвесност да ли ћу ићи у Рио или не. Квоте за ваздушни пиштољ су биле попуњене, трудила сам се да изборим квоту мк пиштољем, али ми није успевало. Међутим, према критеријумским такмичењима требало је да постанем путник за Рио, мислила сам да сам то учинила већ бронзом на Европском првенству и с нестрпљењем чекала 28. мај када је требало да се објави списак олимпијаца. Али, тада је рок померен за 40 дана и тек 8. јула сам сазнала да ћу ићи у Рио, а тек 20 дана пред полазак сазнала сам да моја сестра Јелена, мој тренер и члан стручног штаба, неће ићи на Олимпијске игре... О Играма у Токију још је рано размишљати, али већ идуће године је светско првенство на ком ће се делити прве квоте за Токио и све то ће брзо проћи. Мислим да ћу тада бити довољно одрасла да будем боља него у Лондону и Рију.

     


Коментари1
be998
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bravo devojko
Bravo i samo napred.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља