понедељак, 29.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24
ПОЛЕМИКА

Илићев покушај ревизије

Поводом текста „И о Степинцу са доказима“, од 7. марта
Аутор: Др Дарио Видојковићчетвртак, 16.03.2017. у 09:00
Алојзије Степинац (Фото jutarnji.hr)

Предраг Илић, професор универзитета (не пише којег), оспорава, на први поглед, не само већину навода зашто Степинац никада не може постати светац, већ доводи у сумњу објективност, истинитост и прецизност и, на крају, и моју стручност, али и мојих колега у нашој експертској групи, чему се најоштрије противимо.

Занимљиво је да господин Илић у свом тексту не иде одмах in medias res него га почиње питањем науке и научног рада, што је непотребан екскурз. Ако говори о одговорности научних радника, онда то мора да важи и за њега лично. Будући да то неколико пута понавља, стиче се утисак да се и сам Илић жели уверити у сопствену струку и „знанственост“. Али кренимо редом. Пре осврта на садржај мог текста, он износи једну баналну и потпуно сувишну констатацију да мој текст није „научни рад“. Међутим, читаоци и не очекују у дневном листу научни рад који је за објављивање у неком стручном часопису. Одлика једног научника и јесте да комплексне теме предочи широј публици на такав начин да их та публика може схватити без већег напора. Међутим, то нипошто не значи да оно што је речено у мом тексту није базирано на науци и на неспорним чињеницама. И сам господин Илић признаје да сам уложио „знатан напор“, а моје тезе му делују „веома озбиљно и уверљиво“, што ваљда иде у прилог моје озбиљности као научног радника, коју ми он истовремено оспорава. То може да делује контрадикторно, али сигурно није једина контрадикторност у његовом тексту.

Када Илић каже да је мој текст „у складу [...] с оним“ како и шта се о Степинцу код нас пише, онда ми та констатација даје наду да у Србији још увек постоје они који умеју да препознају ратног злочинца и геноцид усташа који је почињен над Србима, Јеврејима и Ромима. Супротно од тога би било суморно како за наш народ тако и за наше друштво. А садржај мог текста је заснован на историјским чињеницама, документима, фотографијама и часописима тог времена, а не на „јавном мњењу“.

Суд историјских доказа јесте и остаје НЕ канонизацији Степинца

Међутим, индикативно је нешто друго. Илић говори о томе да наука мора и да мења ставове. То је сигурно тачно у случају проналажења неких нових материјала. Али, у контексту питања канонизације загребачког надбискупа и усташког викара Алојзија Степинца нема шта да се мења наспрам постојеће масе доказа који говоре против једног таквог чина. Све друго представља ревизију историје. Тако се у случају Илићевог текста намеће питање да ли он заправо лично следи такав ревизионистички приступ. Ту се сада појављује већ поменута недореченост и контрадикторност. Наиме, у једном свом ранијем тексту („Данас“, 3. јул 2015) за њега Степинац није светац, али – ни злочинац. Дакле, Илић иде линијом аболирања Степинца за своју улогу и тиме и одговорност коју је имао током злогласне НДХ! Зар то није један покушај ревизије историје? Мора се ту приметити да Илић донекле у томе одступа од свог учења, стеченог током Брозове комунистичке Југославије и (лажног) братства и јединства, а које је ишло симетријом: ако је Хрват Анте Павелић ратни злочинац, то онда мора на српској страни да буде и Дража Михаиловић (који је, узгред речено, у операцији „Халјард“ допринео евакуацији и спасавању више од 500 савезничких пилота, нешто што Павелић и његове усташе сигурно не би учиниле). А ако је Степинац ратни злочинац односно колаборатер, онда на српској страни то мора бити – Владика Николај Велимировић! Бар кад је Свети владика Николај Жички у питању, Илић је свом учењу остао доследан, што показује његово дело о том владици које међутим отвара питања о научној озбиљности и оригиналности самог Илића, и које је у најмању руку контроверзно. У Степинчевом случају, међутим, Илић је спреман да одступи од те познате симетрије, коју је управо примењивала служба, за коју је по сопственом јавном признању (у емисији „Голи живот“ Миломира Марића, од шестог марта 2014) дуго радио, односно како га је инструисао Крста Лековић, последњи управљач злогласног Голог отока. А када смо код објективности и аргументованости, намеће се питање да ли је господин Илић лично испунио те критеријуме у свом делу о Владики Николају, узимајући у обзир његове јавне и жустре изјаве да је атеиста, да не слави славу, да се не крсти итд. Поставља се и питање компетентности и квалификације да се бави црквеним темама, па макар оне биле и историјског карактера, поред тако израженог уверења, што му може да замагли у доброј мери непристрасан и објективан поглед на историјске чињенице.

Ако је г. Илић приметио, у интернет издању мог текста стоји тачно „канонизација“, након моје интервенције да се исправи та штампарска грешка. Међутим, доводити тиме моју стручност у питање је у најмању руку малициозно, а ако му је то најважнији адут да оспори цео мој текст, онда тај „аргуменат“ одлази у празно.

У вези наведених једанаест тачака, које јасно говоре против канонизације Степинца, Илић великодушно прихвата као неспорне две тачке, 2. тезу о Степинцу као усташком војном викару и члану Хрватског сабора, и 4. тезу о Степинцу као бранитељу усташког режима. Зар нису само те две тезе више него довољне, чак и саме по себи, да Степинац заиста никада не постане светац? Ако је Степинац јавно, више пута , подржавао усташки режим и Анту Павелића, главу тог расистичког режима, зар онда није тиме јавно подржао и све одлуке и законе тог истог режима? Остале тезе у мом тексту још само потврђују тај неминовни историјски суд који је, базиран на историјским чињеницама, и једини могући. Поред тога, могло се још доста тога навести, али и све у мом тексту наведене тезе су довољне за такав суд.

Све друго би представљало врло опасан и недопустив вид релативизације историјске улоге и одговорности Степинца и ревизију историје! Наша група управо и јесте основана против таквог вида ревизије. А сам господин Илић је остао дужан да каже свој суд о Степинцу у вези са канонизацијом, што вешто избегава.

Историчар на Универзитету у Регензбургу, за Међународну експертску групу „ГХ7 – стоп ревизионизму“


Коментари33
62c81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Теофил Од Византије
Хаде да се позабавимо католичком догмом о папској“непогрешивости“ цитирајући хрватске изворе (idesh.net): 1.Aleksandar VI Borgija~Imao je 9 djece (kćeri Lucreziji napravio jedno), bio je poznat po masovnim ubistvima, krađi, a vrijeme je kratio orgijama 2.Bendikt IX~Prodao je titulu za veću svotu novca. Za njega je Papa Silvestar III napisao-Život mu je bio tako pogan, gnjusan i sramotan, da se grozim i opisati ga! 3.Ivan XII~Razvratnik, ubojica i štovatelj Sotone, ali osim što je ‘ordinirao’ stotinjak žena i muškaraca, miljenice su mu bile tatina priležnica Stephana i nećakinja.Lateransku palaču pretvorio u bordel, silovao seljanke u crkvi a tjekom mise vinom nazdravljao Sotoni i rimskim bogovima. 4.Bonifacije VIII~Naredio masakr u Palestrini(1297.) gdje je poklano šest tisuća ljudi. Između pokolja nalazio je vremena za snošaje sa ženama, čineći ‘menage a trois‘ s mamama i kćerima.5.Inocent VIII~Naredio spaljivanje tisuća žena.Njegov pontifikat se u narodu zove “Zlatno doba kopiladi“..
Теофил Од Византије
„Отсекли смо Латине од нас ни због каквог другог разлога, но зашо што су не само шизматици, него су такође и јеретици. Због тога је потпуно неправилно ујединити се са њима"~ Свети Марко Ефески Почевши од јертичких учења: филиокве, папског примата и антихришћанске догме о папској непогрешивости, целибата, индулгенција, инквизиције, спаљивања научника, да не говоримо о развратним папама,... итд, католичка црква непрестано доказује да је прадузеће хришћанских ренегата. Бог им није остао дужан: дозволио је сатани да им помрачи умове и усели у њих дух непокајаности, и допустио је Протестантски раскол који је узрок једног од највећих верских ратова у историји - између њих самих (1618. до 1648.) где је само у немачкој страдало око 30% становништва! Вековима већ, католици немају праве Светце, држе Мису без епиклизе и узимају лажну причест (без крви Христове), у Свету водицу стављају конзервансе,.. тако да није чудо што злочинце и крвнике проглашавају за Светце!
MilanS'
@gosp.Fedi Uz dužno poštovanje,očito smo koristili različite izvore za naše explikacije.Ja sam koristio knjigu dr Ferde Čulinovića"Okupatorska podjela Jugoslavije (Grafički zavod Hrvatske-Frankopanska 26 str.362-373).U knjizi su korišteni izvorni dokumenti sa suđenja kard. Stepincu.Nadbiskup Stepinac 18.5. 1942.upućuje papi PijuXII Memorandum u kome pored ostalog ističe:"Mlada hrvatska Država rođena u strašnijim i težim prilikama nego bilo koja država kroz vijekove,boreći se očajnički za svoj opstanak...U protivnom,njezinom propašću ili fatalnim smanjenjem tisuće najboljih hrvatskih vjernika i svećenika žrtvovali bi dragocjeno i rado svoje živote da zapriječe tu strahovitu mogućnost- ne bi bilo unišetno samo inih cca 240.000 prelaznika sa srpskog pravoslavlja,nego i čitavio pučanstvo tolikih teritorija sa svojim crkvama i samostanima.Prema prirodnom poretku stvari,ako Bog ne bi učinio neko veliko čudo,napredak je katolicizma usko povezan uz napredak Hrvatske države,njegov spas.."itd.
MarkoMarkovic
Svaka cast Dr Vidojkovicu !
Dragan
Lepo napisano.... Samo napred!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља