среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:55

Европљани богатији, гојазнији и болеснији

Стари континент више не пати од неухрањености, већ се бори са обољењима која настају због повећаног уноса масти, шећера и прерађене хране
Аутор: Р. С.среда, 15.03.2017. у 12:54
Многа обољењима настају услед повећаног уноса масти, шећера, меса (Фото Пиксабеј)

Најновији извештај који је објавила Организација за храну и пољопривреду УН (ФАО) указује на пораст броја становника у Европи и централној Азији са прекомерном тежином и гојазношћу – и свим болестима које уз то иду.

Како је наведено у саопштењу регионалне канцеларије за Европу и централну Азију, са порастом богатства земаља код становништва долази до промене навика, што доводи до појаве нових здравствених претњи. Ово се назива и „транзиција у доступности хране”.

Петина грађана Србије гојазна
На јесењем скупу „Епидемија гојазности у Србији” у организацији САНУ проф. Татјана Пекмезовић рекла је да су истраживања „Батута” показала да 40 одсто особа у Србији има нормалну телесну тежину, да је потхрањено 3,2 одсто, предгојазно 35 одсто и гојазно 21 одсто становништва. Према њеним речима, смањење гојазности за само један одсто у значајној мери смањило би дијабетес и кардиоваскуларна обољења.
Према обиму струка, у Србији је 57 одсто мушкараца гојазно и 68 одсто жена и то највише у јужној и источној Србији. Преваленција гојазности најнижа је у Београду, највиша у јужној Србији.
Гојазност је фактор ризика за настанак бројних болести попут дијабетеса, кардиоваскуларних болести – инфаркта и шлога, малигних болести. Тако је 45 смртних исхода код мушкараца и 50 одсто смртних исхода код жена повезано са гојазношћу, указала је Пекмезовић.

Према последњим подацима, објављених крајем октобра 2016. године, у Србији је свака пета особа гојазна, показала су истраживања Института „Батут”, а скоро половина смртних исхода повезана је са гојазношћу.

У публикацији „Регионални извештај о доступности хране: Европа и централна Азија” указује се на образац приметан у већини земаља – становништво не пати више од неухрањености и недостатака микроелемената у исхрани, већ се бори са дегенеративним обољењима која настају услед повећаног уноса масти, шећера, меса и млечних производа, као и прерађене хране.

„Ако пратимо начин на који се мења исхрана становника услед повећања њихових прихода, видимо да број унетих калорија које потичу од заслађивача, биљних уља и намирница животињског порекла расте, док се смањује унос калорија које потичу од житарица”, рекао је аутор извештаја Дејвид Седик, представник ФАО, пренео је Танјуг.

Другим речима, подаци указују на то да постоји прелаз ка исхрани коју карактерише повећан унос заслађивача, биљних и животињских масноћа и смањен унос житарица.

Ипак, све то указује на значајан напредак у региону, а то је превазилажење проблема неухрањености. Свега седам одсто становништва Европе и централне Азије живи у земљама где су и даље главни проблеми у исхрани неухрањеност и недостатак микроелемената.

Међутим, поремећаји у исхрани који потичу од недостатака микроелемената попут гвожђа, витамина А и цинка, као и проблеми са прекомерном тежином и гојазношћу, и даље су присутни и расту. Данас 13 посто становника у региону живи у земљама које су оптерећене тзв. троструким теретом, односно у којима се бележе све три врсте поремећаја у исхрани: неухрањеност, недостатак микроелемената у исхрани и прекомерна тежина.

Још више забрињава податак да 57 одсто становника регије живе у земљама где је главни поремећај у исхрани прекомерна тежина. Извештај указује на то да 70 посто становништва у региону пати од поремећаја у исхрани који обухватају поменути „троструки терет” или прекомерну тежину.

У другом делу извештаја, поменути су различити успешни приступи решавању овог проблема и питања искорењивања глади, у складу са приходима становника једне земље и њиховим навикама у исхрани.

Ти приступи су испробани у пракси и показали су се као успешни.

Као нека од решења наводе се промена састава готове хране како би се поправила нутритивна вредност популарних врста ове хране, порези или субвенције на производњу одређених врста хране у зависности од тога да ли је та храна здрава или не, едукација становништва и други...


Коментари4
7a283
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Zahvaljujuci tehnicko-tehnoloskom faktoru koji se sve brze razvija i sve vise je prisutan u nasem svakodnevnom zivotu, dinamika naseg zivljenja se odvija ubrzanim ritmom, a fazno kraci i ucestaliji ciklusi ne mogu prolaziti bez vecih ili manjih stresova, koji se ocigledno manifestuju ili su latentne prirode. Stres nije bolest, ali nakon duzeg trajanja uzrokuje razne bolesti, pa izmedju ostalih i gojaznost koja u drzavama sa velikim ekonomskim standardom-gde se savremenom radnom coveku nude razni prakticni i funkcionalni nacini ishrane-postala veliki zdravstveni problem. Kompletni timovi interdisciplinarnih istrazivaca u vodecim svetskim institutima su holisticki prisli istrazivanju ovog aktuelnog problema i nezavisno su dosli do veoma vaznog zakljucka: prekomerna tezina pacijenata uzrokuje 90% raznih bolesti, zato se u savremenim drustvima, u cilju regulisanja potencijalno opasnog balasta, vode preventivne kampanje, kako bi se blagovremeno zastitilo dragoceno ljudsko zdravlje.
Ljutko
Veliki je problem, sto je tzv. brza hrana, koja je losa, ali ukusna, jer joj se dodaje sve i svasta, lako dostupna. Ima je na svakom cosku, a najcesce je jede najostljivija populacija, deca, koja retko imaju formiranu svest sta je za njih zdravo,a i pojedinim roditeljima je tako lakse. Poznajem dosta ljudi koji zive na suvoj hrani, i izbegavaju kuvanje, a dobar deo njih ima zdravstvene probleme. Kod nas je jako veliki problem ogromno siromastvo, koje ne dozvoljava zdravu ishranu, nego veliku kolicinu hleba i testa, jer je jeftino i dostupno. Mene najvise nervira kada su sponzori nekih emisija, a koje su cesto namenjene deci, proizvodjaci cipseva, grickalica, gaziranih napitaka i raznih drugih gluposti.
ВлаДо
Господ Бог,онај горе на небесима,одредио је колико ће ко појести у животу.Обичним смртницима препустио је да сами одлучују којом брзином ће то постићи.
dr Slobodan Devic
Jamerika - zdaj!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља