уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:18

Поучна нотарска овера

Шта се дешава кад се нотар разболи, а сараднице не знају и нису довољно обучене
Аутор: Мирољуб Дугалићчетвртак, 16.03.2017. у 16:30
(Фото Ж. Јовановић)

 

Краљево – Овера потписа, рукописа и преписа прешла је однедавно у надлежност јавних бележника, а тамо где њих још нема тај посао ће и даље обављати судови и општинске управе. У Краљеву има два бележника па они и њихови сарадници све то оверавају мештанима са овог подручја, значи и из удаљених села, рецимо са висоравни Рудно, која је стотину километара од бележничких канцеларија.

У канцеларији краљевачког бележника Мирољуба Станисављевића, из мог искуства, мештанину са поменутог Рудна требало би најмање два дана да рецимо овери препис документа. И то под условом да путује аутомобилом, јер аутобус тамо долази сваки други дан.

У наведену бележничку канцеларију нисам отишао зарад новинарског посла, већ због овере преписа, тачније фотокопије тапије стана ради уписа у катастар поменуте некретнине. И, првог дана овере овог документа све је, у поменутој канцеларији, наизглед, протекло стручно и брзо. Није ни скупље него у писарници градске управе – 360 динара. Али, приликом предaје овереног преписа, службеник у катастру градске управе утврђује да препис није ваљан. Јер, у поменутој бележничкој канцеларији није фотокопиран судски печат на другој страни тапије. Повратак истог дана у бележничку канцеларију био је излишан, јер би вероватно истекло радно време у одељењу катастра. Зато се сутрадан мора поранити па опет у бележничку канцеларију. Тамо нас дочекује службеница, верујем помоћница бележника. На захтев да се пропуштено поправи, она увидом у документ најпре утврђује да тапија није оригинална, о чему претходно није било ни помена:

– Како није, погледајте судску оверу још из 1996. године – кажем, сасвим уљудно, без повишеног гласа.

Али, у помоћ помоћници прискаче њена колегиница, другим „правним” саветом.

– Не можемо ми да оверавамо судски печат – тврди енергично и повишеним тоном.

– Нисам дошао да се свађам, желим само да ово исправите и не тражим оверу судског печата, како ви кажете, него копије документа који истина садржи и тај печат. Тражим, дакле, само вашу потврду да је препис веран оригиналу – објашњавам, на шта ће ме прва помоћница упозорити показујући прстом у камеру:

– Не вреди вам. Ако имате намеру да се свађате, овде се све снима, па је могућа и брза интервенција надлежних на нечије агресивно понашање.

– Добро. Могу ли добити број службеног телефона бележника? – питам и даље не показујући нервозу.

Добијам објашњење да број његовог телефона не дају, а да је бележник на боловању, да је сломио ногу и да ће на послу бити тек за наредне две недеље. И, на то још сарадница бележника додаје:

– Само да вам кажем, фотокопија са печатом је друга страна, а то кошта 720 уместо 360 динара. И, изађите у ходник, па тамо сачекајте.

Истина, после пар минута из ходника ме позивају да уђем у канцеларију. Улазим полако и тихо, дабоме, под утиском упозорења да се све снима. Видим да се и мој документ поново снима на штампачу и печатом оверава па нудим да, како ми је речено, додатно платим.

– Не треба ништа, до виђења – каже ми сарадница бележника. Охрабрен пред одлазак, ипак, најављујем да ћу се, због незнања и непримереног понашања према странкама жалити бележнику.

Али, ту није крај мојој невољи. На печату бележничке канцеларије, утиснутом на мојој тапији, стоји:

„За јавног бележника Мирољуба Станисављевића, јавнобележнички заменик Весна Војиновић”. Колегиница га, дакле, замењује иако недалеко одатле има своју канцеларију. То можда и није спорно, али овај препис није потписала Весна Војиновић, него поменута помоћница бележника. Примећује то најпре ревносни службеник општинске управе, на шта ми и помисао тешко пада да се опет враћам у бележничку канцеларију, тамо под камере и без довољно правничког знања за стручну расправу са бележничким сарадницима. Зато, нудим службенику оригинал тапије, одричем се у овој невољи и тапије и копије...

Није за утеху, али помишљам: добро сам, ипак, прошао нарочито при помисли колико би тек времена и невоља у судару са правним тумачењима и понашањем бележничких сарадника имао неки мештанин са Рудна. Навире ми и присећање, како је то, брзо и без грешке, колико до јуче, радила службеница Миља на шалтеру градске управе као и њене колеге ту и у месним канцеларијама. И то, за исте паре, а према скупштинској одлуци, без нервозе и бесплатно за преписе докумената за упис деце у школу, будућих војника, социјално угрожених грађана...


Коментари19
7f07a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Да ли неко може да ми објасно зашто је потребна овера потписа, и после 46 година у Немачкој нисам имао потребе да било шта оверавам, сем једном али у генералном конзулату комунистиче СФРЈ.
dred
Napravili su milionere od udaraca stambilja i pecata!!! Ne, nisu dinarski vec u milioneri u evrima!!!! Strasno!!! Ovo na svetu ne postoji!
Shomy
U Beogradu, verovali ili ne, odredjeni beleznici zaradjuju i po vise hiljada evra DNEVNO!!!! Overa vrednih nekretnina, proporcionalna je vrednosti iste...Znam za slucaj beleznika koji je jednog meseca zaradio preko pedeset miliona dinara.... Ko i sta stoji iza odluke o osnivanju ove sluzbe, moze se samo nagadjati....
Miki
Ово је прави пример одумирања државе по Марксовој теорији. Ови су то боље одрадили него Комунистичка партија било која и било где у свету.
Petar Nikolić
Pojam "javni" se koristi za sve ono što se plaća iz budžeta. Zato oni ne bi trebalo da se zovu javni beležnici, već PRIVATNI beležnici. Zatim, zašto je čitava služba prešla u privatne ruke, a nije ostala alternativa na pisarnicama?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља