уторак, 19.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.03.2017. у 21:45 Дубравка Лакић
ФИЛМСКА КРИТИКА

Нежност и топлина на „крову света”

Филм „Земља богова”/„Dev Bhoomi”, режија Горан Паскаљевић, улоге: Виктор Барнеђи, Баокар, Раџ Зутши, Прија Шарма... Трајање 92 минута, производња Индија/Србија, 2016.
Кадар из филма „Земља богова” (Фото Октобар филм)

У игри на културолошки туђем, недовољно познатом терену, Горан Паскаљевић је изашао као победник.

Снимио је филм у Индији, на  Хималајима, са индијским глумцима и натуршчицима и на тој чудесној мешавини гарвали, хинди и енглеског језика, али тако што је једну локално-руралну индијску тему „обојио” сопственим свежим ставом спрам индијске културе и препознатљивом ауторском деликатношћу издигао је на универзални план.

У том смислу, „Земља богова” („Dev Bhoomi”), без обзира на то што је снимљен на огромним висинама „крова света”, јесте типичан Паскаљевићев филм. Дакле, хуманистички, пун нежности и топлине за несавршене филмске јунаке и оног људског разумевања за њихове међусобне, тежином оптерећене односе.

Ово је и интимистички филм који се уз меланхоличне тонове и у медитативној атмосфери бави и смирајем живота, питањем опроста за грехе почињене у прошлости. Због невиности дечијег погледа с једне и сетног старачког погледа на живот с друге стране, чак ми се чини да је „Земља богова” нека чудесна мешавина Паскаљевићевих филмова „Танго аргентино” и „Земаљски дани теку”.

С друге стране, „Земља богова” има и онај „шмек” малих, финих индијских филмова независне продукције који сликају живот углавном онакав какав у реалности јесте, који настају миљама далеко од високобуџетске боливудске струје филмова са раскошним костимима, ритмичком музиком и обавезним кореографско-плесним чудесима.

За то је, добрим делом, осим Паскаљевића заслужан и легендарни глумац Виктор Бенерђи који је као косценариста филма додао оне фине, локалне детаље из живота и обичаја у хималајским селима у области Утараханда (Земље богова) одакле је и сам пореклом. Области, која је током 2013. године тешко пострадала од земљотреса и поплава, а у којој се између планинских врлети налазе стари хинду храмови међу којима је и Кедернат – то митско место где живот у смирају мења овоземаљску форму.

Управо у тим тешко доступним пределима тече радња овог аутентичног, накнадним специјалним ефектима недотераног интимистичко-поетског филма, који прати остарелог јунака Рахула (Виктор Бенерђи) на његовом последњем путовању на свето место. Рахул је тај који се после четири деценије одсуства и живота на Западу вратио у родни крај да би се суочио са тим да му греси из прошлости нису опроштени и да би тамо затекао време које као да је стало. Још су у родној груди на снази кастинске разлике, обесправљеност жена, дубоко сујеверје и међусобно трвење становништва, у чему се остарели и оболели Рахул држи по страни. Готово као неми посматрач опхрван жалосним мислима. И управо се ту и види сва глумачка префињеност Виктора Бенерђија због чега он и јесте један од највећих и најзначајнијих индијских глумаца.

Лику Рахула придружени су и сликовито „исцртани“ ликови сељана, лик локалне учитељице која се носи са неправдама и предрасудама, свештеника из храма, једног сирочета без будућности, младе из унапред договореног брака, бивше љубави из недодирљиве касте плесача због које је својевремено Рахул и прогнан из села...

Било да их тумаче професионални индијски глумци или натуршчици, Паскаљевић их у свом добро познатом маниру изврсно води извлачећи из њих најбоље и најпотребније за филм. Без преигравања, без претеривања, максимална уверљивост и аутентичност, уз поштовање природног ритма живота локалног света.

Како у филму нема вештачки придодате динамике нити каквих великих, драматичних сукоба, отуда се може стећи утисак његове повремене инертности. Али, тај утисак врло брзо нестаје пред свеукупним синематичко-естетским вредностима „Земље богова”, чему је велики допринос дао и верни Паскаљевићев сарадник – директор фотографије, сниматељ Милан Спасић Папи. Његова камера је под редитељским инструкцијама  „ухватила” све узбудљиве боје ових индијских предела, сву драматичност, али и снажну поетичност хималајских пејзажа унутар којих су људи, са свим својим несавршеностима, тако мали пред величанственошћу природе.

Музика у филму је оригинална, традиционална индијска музика. И костими су аутентични, изабрани у самом селу, а очигледно је и да није било великих интервенција у самој, природној, сценографији. И то су још неки од разлога зашто је овај филм пријатан и леп за гледање. Паскаљевић гледаоцима мање познате индијске пределе нуди као на длану, а кроз индијске ликове прича причу о нама – људима, ма где да се налазимо.

Коментари0
db221
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља