субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
ФИЛМСКА КРИТИКА

Нежност и топлина на „крову света”

Филм „Земља богова”/„Dev Bhoomi”, режија Горан Паскаљевић, улоге: Виктор Барнеђи, Баокар, Раџ Зутши, Прија Шарма... Трајање 92 минута, производња Индија/Србија, 2016.
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 16.03.2017. у 21:45
Кадар из филма „Земља богова” (Фото Октобар филм)

У игри на културолошки туђем, недовољно познатом терену, Горан Паскаљевић је изашао као победник.

Снимио је филм у Индији, на  Хималајима, са индијским глумцима и натуршчицима и на тој чудесној мешавини гарвали, хинди и енглеског језика, али тако што је једну локално-руралну индијску тему „обојио” сопственим свежим ставом спрам индијске културе и препознатљивом ауторском деликатношћу издигао је на универзални план.

У том смислу, „Земља богова” („Dev Bhoomi”), без обзира на то што је снимљен на огромним висинама „крова света”, јесте типичан Паскаљевићев филм. Дакле, хуманистички, пун нежности и топлине за несавршене филмске јунаке и оног људског разумевања за њихове међусобне, тежином оптерећене односе.

Ово је и интимистички филм који се уз меланхоличне тонове и у медитативној атмосфери бави и смирајем живота, питањем опроста за грехе почињене у прошлости. Због невиности дечијег погледа с једне и сетног старачког погледа на живот с друге стране, чак ми се чини да је „Земља богова” нека чудесна мешавина Паскаљевићевих филмова „Танго аргентино” и „Земаљски дани теку”.

С друге стране, „Земља богова” има и онај „шмек” малих, финих индијских филмова независне продукције који сликају живот углавном онакав какав у реалности јесте, који настају миљама далеко од високобуџетске боливудске струје филмова са раскошним костимима, ритмичком музиком и обавезним кореографско-плесним чудесима.

За то је, добрим делом, осим Паскаљевића заслужан и легендарни глумац Виктор Бенерђи који је као косценариста филма додао оне фине, локалне детаље из живота и обичаја у хималајским селима у области Утараханда (Земље богова) одакле је и сам пореклом. Области, која је током 2013. године тешко пострадала од земљотреса и поплава, а у којој се између планинских врлети налазе стари хинду храмови међу којима је и Кедернат – то митско место где живот у смирају мења овоземаљску форму.

Управо у тим тешко доступним пределима тече радња овог аутентичног, накнадним специјалним ефектима недотераног интимистичко-поетског филма, који прати остарелог јунака Рахула (Виктор Бенерђи) на његовом последњем путовању на свето место. Рахул је тај који се после четири деценије одсуства и живота на Западу вратио у родни крај да би се суочио са тим да му греси из прошлости нису опроштени и да би тамо затекао време које као да је стало. Још су у родној груди на снази кастинске разлике, обесправљеност жена, дубоко сујеверје и међусобно трвење становништва, у чему се остарели и оболели Рахул држи по страни. Готово као неми посматрач опхрван жалосним мислима. И управо се ту и види сва глумачка префињеност Виктора Бенерђија због чега он и јесте један од највећих и најзначајнијих индијских глумаца.

Лику Рахула придружени су и сликовито „исцртани“ ликови сељана, лик локалне учитељице која се носи са неправдама и предрасудама, свештеника из храма, једног сирочета без будућности, младе из унапред договореног брака, бивше љубави из недодирљиве касте плесача због које је својевремено Рахул и прогнан из села...

Било да их тумаче професионални индијски глумци или натуршчици, Паскаљевић их у свом добро познатом маниру изврсно води извлачећи из њих најбоље и најпотребније за филм. Без преигравања, без претеривања, максимална уверљивост и аутентичност, уз поштовање природног ритма живота локалног света.

Како у филму нема вештачки придодате динамике нити каквих великих, драматичних сукоба, отуда се може стећи утисак његове повремене инертности. Али, тај утисак врло брзо нестаје пред свеукупним синематичко-естетским вредностима „Земље богова”, чему је велики допринос дао и верни Паскаљевићев сарадник – директор фотографије, сниматељ Милан Спасић Папи. Његова камера је под редитељским инструкцијама  „ухватила” све узбудљиве боје ових индијских предела, сву драматичност, али и снажну поетичност хималајских пејзажа унутар којих су људи, са свим својим несавршеностима, тако мали пред величанственошћу природе.

Музика у филму је оригинална, традиционална индијска музика. И костими су аутентични, изабрани у самом селу, а очигледно је и да није било великих интервенција у самој, природној, сценографији. И то су још неки од разлога зашто је овај филм пријатан и леп за гледање. Паскаљевић гледаоцима мање познате индијске пределе нуди као на длану, а кроз индијске ликове прича причу о нама – људима, ма где да се налазимо.


Коментари0
bd461
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља