уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:21
КУЛТУРНИ ДОДАТАК

Хумор као идеолошко оруђе

Није то било само време слетова и штафета већ и време великих идеја од којих су се неке обистиниле, да би на крају биле уништене. И нестале. Као и држава. Као и лист Студент
петак, 17.03.2017. у 18:39

Владислав Бајац : Моје године у „Студенту”

У фингираној игри власти и младости, као толико пута раније и касније, понеко је губио а понеко добијао. Још један „скандал“ и још једна забрана. Волим те, не волим те... Забрањујем те, не забрањујем те... Прави победник бивало је њено величанство хумор и бескрајна ослобођена духовитост. Она је била неприкосновена: умела је, као мудро идеолошко оруђе, да надвлада чак и политику, јер ју је схватала таман онолико неозбиљно колико је ова то заслуживала.

 

Како разбити земљу

– Текст о Југославији на Википедији почиње као епитаф – од 1918. до 1991. у Европи је постојала држава која се звала Југославија. Исте године сам изгубила земљу, оца и била у другом стању са ћерком. Југославија је била моја земља. Kада сам 1977. године дошла у Париз била сам Југословенка – каже Мирјана Бојић Валтер, продуценткиња и ауторка документарног филма „Југославија, друга страна огледала“ који је у Француској и Немачкој дочекан са изузетном пажњом

Ана Оташевић - ИНТЕРВЈУ

Како приказати историју Југославије, од њених почетака до распада и грађанског рата, за мање од два сата? Овај изазов је дуго пратио Мирјану Бојић Валтер, француску продуценткињу и ауторку српског порекла, која је своју замисао остварила у документарном филму „Југославија, друга страна огледала“, у режији Венсана де Коентеа. Документарац из два дела (укупно 110 минута) који је недавно приказан на француско-немачком каналу Арте, имао је изузетан одјек. На сајту, на коме је могао да се погледа одмах након телевизијског емитовања број прегледа је за неколико дана достигао седамдесет хиљада. Референтни недељник за телевизијску продукцију Телерама, високо је оценио ову „хронику колективног самоубиства“ која „једнако добро анализира политичке и економске догађаје као и смртоносну идеолошку машину која је код сваког народа подстакла осећај жртве на штету суседа“. У осврту на југословенску трагедију од 1918. до 1990. године дневни лист Иманите пише о „изузетном документарцу о земљи која више не постоји која је, пре него што ће је однети разуларени национализми, експериментисала са самоуправљањем“.

 

На шољици чаја код богова рата

Заступници идеје о поновном увођењу обавезног служења војног рока позивају се на славну традицију српског војевања и на кључно место које улога војника, ратника и браниоца има у животу сваког мушкарца. Пардон, господо! Ког мушкарца и које епохе?

Александра Павићевић - ОСВРТ

Служење војног рока би за ову генерацију можда било и стимулативно, можда би им измештање из комфора породичног окружења помогло да се осећају зрелије и да буду свесни реалног живота. Поред тога што сумњам у добру намеру наших политичких елита, сигурна сам да постоје многи други и бољи начини да се ови клинци укључе. То је очигледно када се има у виду да они, осим што живе паралелни живот унутар различитих екрана, освајају  награде на разним такмичењима и налазе се у првим редовима добровољаца када треба помоћи унесрећенима (сетимо се само поплава које су погодиле Србију пре две године). Њима треба стварна шанса, а не неки квазиидентитетски оквири  који данас, након свега, кокетирају и манипулишу  осећањима родољубља и националног поноса.

 

Ново рухо старих јунака

Многе европске стрип куће су дале одрешене руке истакнутим ауторима да креирају сопствено виђење неких веома препознатљивих ликова. Захваљујући домаћим издавачима имамо прилику да се са њима поново сусретнемо

Игор Станојевић - СТРИП

Многи од нас одрастали су уз стрипове, маштали о путовању низ Амазон уз Мистер Ноа, идеализовали позив новинара уз Супермена и у најмлађим данима прерано осетили први додир меланхолије уз Дилана Дога. И колико год волели наше јунаке онакве каквим их познајемо, вечно потопљене у формалину, и стрипови су одрасли уз нас. Данас је стрип уметност разноврсна колико и било која друга. Доступна су нам дела разнородних култура, ауторских приступа и сензибилитета.

 

У славу композиторки

Искуство наше средине, у којој се жене истичу у компоновању, треба неговати, упркос томе да што су данашњи услови егзистенције тежи и неизвеснији него пре

Ксенија Стевановић - ОСВРТ

Када се сагледа друга половина XX века у Србији, приметно је велико присуство композиторки, што одудара од уобичајене ситуације у западној Европи, у којој је борба на овом пољу још увек жива и незавршена. Поред тога, код нас су композиторке – као што је то Љубица Марић на неки начин симболички инаугурисала – увек биле спремне да се отисну у истраживање нових технологија и нових музичких израза, или да учествују у експериментима.

 

 

 


Коментари0
12cd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља