понедељак, 26.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Истина о Крцуну стигла у ужички архив

Породица Пенезић уступила Историјском архиву у Ужицу заоставштину о животу Слободана Пенезића Крцуна: ратни дневник, ордење, породичну преписку, ловачки прибор, написе о погибији, чланску карту Црвене звезде...
Аутор: Бранко Пејовићсубота, 18.03.2017. у 21:00
Слободан Пенезић Крцун са „Политиком” у џепу (Фото породична архива)

Ужице – У Историјски архив у Ужицу приспела је ових дана целокупна архивска грађа о животу Слободана Пенезића Крцуна, с мноштвом докумената, личних предмета и фотографија распоређених у 21 архивску кутију. Ту вредну заоставштину, која ће свакако многе заинтересовати, Крцунова породица је уступила овој установи. Привилегијом то сматрају у архиву у Ужицу, важним догађајем за родни град овог партизанског комесара, шефа Озне, министра и премијера о коме се некад много говорило а недовољно знало.

За сада, почело је архивистичко сређивање ове грађе, а о начину њеног коришћења и публиковања биће одлучено договором Крцунових потомака и архива. Ипак, понешто смо сазнали о садржају тих архивских кутија, којима је директор ужичког архива Жељко Марковић већ испунио омањи орман поред радног стола у својој директорској канцеларији.

У кутијама се, рецимо, налази ратни дневник који је Крцун водио у партизанским данима. Овде су, затим, сви његови лични подаци и документа, садржајна породична преписка, Крцунове фотографије из ратних и мирнодопских дана, многа његова одликовања (а добијао је страна и домаћа, међу којима и Орден народног хероја). Пажњу, на пример, привлачи црвени дипломатски пасош из 1959, који је поседовао као члан Савезног извршног већа, ту је и чланска карта ФК „Црвена звезда” из 1951. године. Крцун је волео лов па је сачуван његов ловачки прибор. Опробао се и у писању књижевних прича које се такође чувају, ту су сви његови важнији говори, а у овој архивској грађи је и београдска улична табла на којој пише „Улица Слободана Пенезића Крцуна”. Уз остало, у једној кутији филигранске израде налази се поклон који је примио из Индонезије. А у два овећа албума сложени су новински написи о Пенезићевој погибији 1964. године.

Директор архива Жељко Марковић, свестан значаја ових докумената, а захвалан породици Пенезић што је овој установи омогућила привилегован положај уступивши јој породичну заоставштину, напомиње да ти предмети за сада јавности нису доступни. Све док ускоро Крцунов син Срђа Пенезић не посети овај архив, што је планирано, када ће дати налог архиву како ће се користити и публиковати ова архивска грађа.

– Планирамо да овде догодине, када будемо обележавали 70 година ужичког архива, уз сагласност породице Пенезић поставимо изложбу архивалија из овог фонда о животу и раду Крцуна. Цела та грађа тек треба да се проучи, с тим што свакако има непознатих података и појединости. Ужички архив годинама није примио ниједан лични фонд, а сада нам је ту драгоцена архивска грађа о значајном Ужичанину, ратном комесару, државном функционеру, политичару, председнику српске владе – истиче директор Марковић.

О томе како се дошло до ове грађе, он каже да је дужи низ година заинтересован за личност Крцуна, још од писања своје књиге „Цариградски мементо” о градњи ужичког градског трга прављеног с почетка шездесетих година.

 – Тада сам из докумената, изјава савременика и у разговорима са некадашњим државним функционером Рајком Јечменицом, који је у то време био председник ужичке општине, увидео колики је Крцунов допринос и кључна улога за развој и модерну урбанизацију Ужица. Потом сам прошле године присуствовао београдској изложби слика Крцуновог сина Реље Пенезића (Крцун има троје деце: синове Срђу и Рељу и ћерку Виду, сви живе у Америци). Захваљујући историчару Венцеславу Глишићу, ступио сам у контакт са Срђом Пенезићем (редитељем који је недавно снимио први филм „Име Добрица, презиме непознато”), с којим сам се у фебруару срео у београдском хотелу „Москва”. Договорили смо се да породица ужичком архиву уступи грађу о Крцуну и убрзо затим у Београду је обављен пријем те документације – прича за „Политику” Жељко Марковић, директор архива са најсавременијим условима за смештај и чување архивске грађе.

 

Крцун – од рата и Озне до страдања у удесу

Приспела грађа у ужички архив требало би да допринесе бољем разјашњењу наше не тако давне прошлости и прошири званична сазнања о животу Слободана Пенезића Крцуна. Како је наведено у Биографском лексикону Златиборског округа, родио се у Ужицу 2. јула 1918. године, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је пољопривреду у Земуну, где се укључио у студентски револуционарни покрет, млад је ступио у партизане. Радио је 1941. године на оснивању Златиборске партизанске чете, био члан штаба Ужичког партизанског одреда. Године 1942. био је заменик политичког комесара Друге пролетерске бригаде, 1943. њен политички комесар, а затим и комесар Друге пролетерске дивизије. Учествовао је у формирању Озне за Србију 1944, њоме потом руководио. Био је министар унутрашњих послова у Влади НР Србије од 1946. до 1953. године. Јуна 1962. постао је председник Извршног већа Скупштине СР Србије (тадашње српске владе). Погинуо је у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали у селу Шопићу код Лазаревца 6. новембра 1964. године. У овом биографском лексикону наведено је и да се Пенезић веома залагао за развој Ужица и ужичког краја, изградњу Ваљаонице бакра, пруге Београд–Бар, Трга партизана, ужичког Народног музеја и других овдашњих објеката и установа.


Коментари64
73484
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

prof.Milan K.Pešić
Evo kako je bilo:Ante Marković u okviru reformi krajem 80-tih je najavio smanjenje Službe Državne Bezbednosti.Redukciju na odbranu zemlje od terorizma a svi koji su radili na zaštiti vladajuće klase i njihovih privilegija, idu u beneficiranu (visoku) penziju, mladji dobijaju povoljne kredite za početak sopstvenog biznisa.I odjednom službenici i oficiri SDB su vrisnuli "Ja u penziju?Jel ja da se bakćem nekakvim kafićem ili picerijom?Ma jok!".I pojavila se CIA, BND koji su im ponudili program dovodjenja na vlast raznih pomahnitalih figura i izazivanje rata u kome nikome od njih nije dlaka falila sa glave.Ponuda je primljena, i oficiri i službenici SDB su zadržali svoja mesta, svoje saradnike (mnoge promenili u "kapitaliste" ukradenom imovinom), i zadržali svoju veliku arhivu.Taj program još traje uz ogromnu podršku naroda izdeljenih po etničkim granicama.Interesi Zapada su ispunjeni jer više ne postoji na Balkanu zemlja od skoro 22 miliona stanovnika, jaka vojska, privreda,teritorija,...
prof.Milan K.Pešić
Hvala Vam g.Martinoviću na daljoj odličnoj dopuni.Zbog malog prostora od samo 1000 karaktera (to su i interpunkcije i razmaci izmedju reči i rečenica) moram da pojednostavljujem i sažimam svaki komentar.Nismo u kontradikciji kada je u pitanju vojska ili DB.Da, oni su jaki instrumenti i to su pokazali u praktičnom životu.Bili su jaki instrument u rukama J.B.Tita, a kada je umro, kada je bilo jasno da Berlinski zid pada i da Marković namerava da nas približi članstvu u EU.Potražili su novog neprikosnovenog šefa, i nametnuo se im onaj globalni: CIA.Njihova strategija je bila da ukinu komunizam, ali da preuzmu komunistički represivni aparat nudeći mu mesto oligarha, tajkuna,mafijaških kumova.Tako je to u svim postkomunističkim zemljama ali, ne to tako "da bode oči".Jer ipak u nekim postoji kakva-takva kontola javnosti i vrlo nezavisnih institucija,a bila je i delimična lustracija (direktno pratim situaciju u srednjeevropskim zemljama EU).
Препоручујем 2
Dusan Martinovic
@prof.Milan K.Pešić Moram da dodam da ste Vi ekspert ja sam bio nemi posmatrac sa daljine. Po mojo proceni obicnog coveka vojska I DB nsiu imali intelektualnu snagu da se suprstave promenama (ovde ne govorim o licnim koeficjetima inteligencije vec o itelektualnom elitizmu koji oseca promene). Oba entiteta su bila razjedinjena I korumpirana drugo narasli su u samo regulisane glomazne parazitske organizacije kojima niko nije smeo da se suprostavi jere su to resavale asacinacijama da bi dokazale snagu ali pod naletom jaceg vetra pretvorile su se u obezglavljene sluge. Primer dobro se secam dupelrice iz Globe and Mail posle pada Berlinskog zida misljenje kanadske vlade je sledeci neprijatelj Radikalni Islam tada se nista nije znalo o terorizmu ove magnitude.Hteo sam samo da kazem da DB ili vojska sto se I dokazalo ne mogu da vode drzavu oni moraju da budu alat. Situacija po meni je jos gora sada gde se narodu preko “izbranih” pompusnih politicara jasno stalvja do znanja ko je sef.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Milivoje Radaković
E, baš istina, nije-nego. Sad će istina o Dražinom grobu, i o tome ko je stvarno prisluškivao Tita i Jovanku...
Dusan Martinovic
@Crni Rok Treba ovaj narod da povede parnicu u Sudu u Strazburu za unistene zivote I budcnost prouzrokovanu vasom komunistckom vladavinom I nehatom namerno donesenim losim odlukama da bi odrzali jedno partijski system takozvani "Class Lawsuit Mislim da bi se time resio ovaj debatni problem a sukobljenje strane dosle do neke rezolucije u ovom klasno idejnom “ratu “ koji jos uvek tinja. Mislim da bi bilo vazno da se pokaze bar u Srbiji gde su pare koje su namenski uzimane za puteve ili bilo sta zavrsile. Jedan od najlepsih pejzaza Srbije je klopka za zivote Ibarska magistrala 100 km puta treba 70 godina da se naprave dve trake. Odakle debelom pok Dolancu da otvara hidro elektranu? Posto imate puno vremena vidim veliki ste komunista svratite do Sava Male opala fasada sabirnog centra za Jevreje “dusegupke” centar Grad (znate odakle je dolsa Vasa ideja komunizma ) pa orgnizujte popravku uzeli su Vasi puno para I zabarikadili se na Dedinju ili Jadraskom Moru odajte pocast idoetvorcima.
Dusan Martinovic
@Crni Rok Covece Vi ste tako vdioviti. Ja ne zivim u Vasoj zemlje zadnjih tridest pet godina. Dosao sam sa jednim koferom na truli zapad i ostvario sve sto sam hteo. Posto sam postigao uspeh na odredjnim poljima zvali su me Vasi da probam da prodam nesto od proizvoda ili otvorim prodajne mogucnosti. Radio sam frimama kao vodeci projektant. Vi I Vasi mojoj porodici dugujete sto ste oteli jos cuvam priznanice ono u Ime naroda i na sudu smo. Proslo bi to lako ali ja insitiram na krivicnom gonjenju otimaca sto zakon o restituciji ne podrazumeva. Sto se tice rada pa bas zato ste propali sto niste radili a fabrike su Vam vodili profili kao vi koji baljezgaju socijalisticke parole "zatezanje kajisa" a onda jedu na “racun” pismo. Nikada nisam sa takvima seo za sto uvek sam jeo sa radnicima u menzi. Radnici u mojoj fabrici jos zale sto sam prodao biznis. Ja sam sa 18 godina vozio “mecku” kad je u Beogradu bio jedan semafor. Ovde Jeep koristim samo za surf daske. Bentli je izbor.
Crni Rok
@Dusan Martinovic: vas komentar je tipicno vas: znate samo da kenjkate kako neko nesto ne radi ili nije uradio kako treba ili ne valja. Vi cete pak "sacekati da u Srbiji bude bolje i sigurnije za investiranje" - u prevodu: nista necete uraditi, kao i obicno, vec cete ceprkati po otpadu bivse ekonomije pa ako ugrabite sta...Vi ste primer tih novih, koji ni 27 godina kasnije nemaju nove fabrike i ekonomiju da uposle nase ljude, ali su im komunisticke fabrike bile "lose i zaboga, propale su vec nakon 40-45 godina". Takvi kao vi vrebaju iz inostranstva, a u zemlji imaju eventualno firmice na tudje ime od 10tak zaposlenih , koji rade za 25 000 dinara, (jedva pola prijavljeno za placanje doprinosa, a i to jer je drzava ipak zadala minimalac od 13 000 dinara). Takvi ste silni biznismeni da terate radnike na 60-casovno radno vreme, a sami se vozikate dzipovima od 70 000 evra, u keshu isplaceno (da zametnete trag novcu). I naravno, "Komunisti su opet krivi" sto ste nekompetentni i... mali.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља