понедељак, 23.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50
ПОГЛЕДИ

Краљ, маршал и Бели

Кажу да су сваки избори најмоћнија снага у националној политици. Да видимо...
Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 19.03.2017. у 08:00

Раднички покрет се успавао, марксизам је увео, Југославија више не постоји, а ми постајемо све глупљи.

То није нешто што се подразумева само по себи, већ неки предизборни слогани председничких кандидата не само да изазивају чуђење, већ и потврђују претходну тезу.

Наиме, шта значи предизборни слоган „Можемо боље“? Откривање Америке? Или је слоган требало да гласи „Можемо слабије“? Или, како објаснити епохалну изјаву председничког кандидата под „Можемо боље“, дату на предизборној конвенцији у Краљеву, како су ово „времена нових великих превирања у свету“.

Ма хајде, можеш мислити, занемео сам у чуду, нисам то све до данас знао.

Или, предизборни слоган једног другог председничког кандидата под „Има нас“? А да стоји „Нема нас“? Па други слоган истог кандидата под насловом „Братија или Србија“? Да нисам погрешио, пише ли то „Ракија или Србија“?

Предизборни слоган једног председничког кандидата има наслов „Круг за други круг“. Два круга у једном слогану или хајде поштено „круг двојке“.

Или, оно „мој те мота око плота“...

Једанаест кандидата за председника има Србија, међу њима и господина Луку Максимовића, уметничко име Љубиша Прелетачевић Бели. Он и његов заменик Небојша Прилепак као слоган имају белу боју.

Све у белом. Врховни командант оружаних снага Србије господин Прелетачевић. Шта ће нам онда и „мигови“? Сви ћемо да летимо у белом. Два пута су Срби победили Немце, у Првом и у Другом светском рату, и после краља Александра и маршала Тита имамо сада шансу да добијемо Љубишу Белог. Љуби га мајка. Истина, и Ужичани су некада здушно певали: „Друже Тито, бела лица...“

Ово ће бити историјски и спектакуларни избори.

Под условом да људи и изађу на њих. Заправо, према мојим скромним, али поузданим изворима постоји неколико категорија гласача за које не можете с никаквом дозом вероватноће претпоставити хоће ли уопште изаћи на изборе и коме ће дати глас.

То су Огорчени апстиненти, углавном су проевропски оријентисани и посвећени политици изричитог негласања.

Све им у Србији смета, ништа им није добро, летују у Турској или у Италији, зими су на Малдивима, деца им се школују или су после школовања остала на Западу.

Визуелно их препознајем на изложбама или у позоришту, види су да су некада били припадници социјалистичко-комунистичког естаблишмента, да су у време СФРЈ службовали у нашим амбасадама по белом свету.

Он је обично одевен у неки краћи светлобеж жакет, има неки снебивајуће-извињавајући осмех, она је обавезно кратке косе и офанзивно-агресивно расположена у дискусији по било којој теми.

Јер, забога били су једно двадесетак година у Вашингтону, Лондону, Риму и Паризу и сада су, ето, у Београду. То није праведно, таман су постали грађани света и уживели се у то, а сада су само грађани круга двојке. То је светогрђе и зато они неће изаћи да гласају.

Затим су ту и припадници Скептичне алијансе, они су мање огорчени од Огорчених, али та странка остварује константан напредак, наиме, они сматрају да неки председнички кандидати трче лажну трку, да су само у улози зеца. И да је све то унапред договорено. Алијанса се нада да ће њен максимални успех на изборима бити ако њени гласачи не изађу на изборе.

Подврста Скептичне алијансе је и Акција за српску апатију. За њу кажу да је врло блиска покрету господина Прелетачевића Белог, да има врло блиске везе са себи сличним организацијама као што су Француска апатија и Немачка незаинтересованост.

Главни проблем Акције за српску апатију јесте убедити гласаче да не изађу на гласање због стварне апатије, а не због тога што не знају да се одржавају председнички избори.

Ту су затим и Збуњени неопредељени, који баш ни о чему немају мишљење, што значи и да нису Срби, па Либерално-демократски лицемери, чији је мото „Немој да гласаш, али реци да си гласао“, па Лига српских крадљиваца гласачких листића, која позива своје чланове да бојкотују предстојеће изборе као знак протеста против нових гласачких листића.

Странка пријатеља пекинезера има свог председничког кандидата, али из протеста неће гласати, јер њихов кандидат није прошао ни на избору за председника Кинолошког савеза Србије.

Партија заборавних грађана Србије рачуна да ће њене присталице заборавити на свету грађанску дужност 2. априла, док је Лига југословенских носталгичара бесна јер се у Србији некадашња СФРЈ све више третира као „фуснота историје“.

Године 1991. изгубили смо три ствари: једну заједничку земљу, једну класу и своје теоретско становиште. Свака од ових ствари представља амбивалентност ослобођења и губитка. Комунизам, који је окамењен као учење, ипак је чинио људе паметним, јер је некадашњи догматизам имао двоструки карактер. Ослобођење од њега представљало је истовремено и губитак.

Свет у коме нема више алтернативе постаје досадан, идеја која се не сучељава с другом идејом делује заглупљујуће.

Интелектуалци су понекад у праву. Знање и обавештеност су кључ моћи. Политички дефицит у Србији је исто толико забрињавајући као и дефицит идеја. Кажу да су сваки избори најмоћнија снага у националној политици. Да видимо... 


Коментари189
5a479
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic @Miroslav Lazanski
Sumnjam da citate biografije i programe predsednickih kandidata, ali moram Vam reci da u biografiji g. Jankovica postoji vrlo snazna aluzija na Vas. Naime, tamo pise da ste ruznim recima se obratili pripadnicima loznicke brigade, da Vas je on obezbedjivao kao vojni policajac, da on nije odbio da ide u rat, da ste mu se potpisali u vojnu knjizicu koju danas cuva kao dokaz i da je besan zbog Vas kad je i danas pogleda. Teske reci. Sta Vi kazete na sve to?
Miroslav Lazanski@Stefan Petkovic
U leto 1991. žene i devojke mobilisanih pripadnika Lozničke brigade blokirale su njihov odlazak u akciju deblokade opkoljene kasarne JNA u Vinkovcima. "Politika" me poslala da vidim o čemu je reč, to je bio prvi slučaj takve vrste na ovim prostorima. U razgovoru sa tim mobilisanim rezervistima Lozničke brigade video sam njihovu potpunu ravnodušnost prema opkoljenim vojnicima JNA. Kažu:" ne daju nam žene". Rekao sam im tada da su pi... Nisam tada upoznao gospodina Jankovića, niti me je bilo ko tamo obezbeđivao.A i što bi? Ja sam do 1991. već bio u svetskim ratovima: dva puta Liban , šest puta Avganistan, tri puta Irak, tri puta Iran... I sada da me neko obezbeđuje u Loznici? Budalaština. Ljudi traže od mene autograme, ne sećam se da sam se tada nekom potpisao u vojnu knjižicu, ali moguće je i da jesam. Ali, što je taj Janković onda tražio moj autograma, ako sam ih sve prethodno nazvao pi..... A nazvao sam ih sve tamo javno tako, jer su u tom trenutku bili DEZERTERI. Takve prezirem.
Препоручујем 34
Ave gospodo!
Предлажем да резимирамо, господо. Ово је већ прешло сваку меру. Овде има више текста него у остатку овог броја Политике. Социјализам је, дакле, пропао, краљевина је пропала, Југославија је пропала, демократија је пропала, али зато имамо какву-такву Србију, имамо своју дијаспору, имамо своје покрајине, имамо напредњаке и назадњаке, леваке и дешњаке, источњаке и западњаке. Имамо чак и једног председника и по једног озбиљног и неозбиљног кандидата. Мало ли је!?
čistokrvnost
@Miroslav Lazanski@Саша Јовановић ### "Osim toga od pobrojene i imenovane gospode petorica nisu Srbi, ali osmorica jesu Srbi." Lazanski, hocete reci da ni Ivo Andric nije bio Srbin nego recimo Hrvat?! Barem Vi ne bi trebali da odredjujete ko je Srbin a ko nije. Znam mnogo njih koji nisu Srbi ali se ponasaju kao ultra-Srbi valjda iz straha da ih neko ne proglasi protivnicima Srbije i Srpstva...
arijevac za čistokrvnost
Odavno nisam pročitao ogavniji i primitivniji komentar na ovom forumu. "Čistokrvnost" podmeće Lazanskom "hoćete reći da ni Ivo Andrić nije bio Srbin nego recimo Hrvat". Gde je to u ovoj kolumni rečeno? Gde je tako nešto autor ikada rekao? Ovaku laž ni čistokrvni pas sa maslom ne bi progutao. Sramota.
Препоручујем 18
Раде Ковачевић
Драган П.@ Не замајавајте.Ако се потрудите сазнаћете како су устоличене династије Карађорђевића или Обреновића, помињу се скупштине, и, верујем, схватићете да народ бира своје владаре.Зачетника Хабсбурговаца Фердинанда I, на пример, Хрвати су на сабору у Цетинграду бирали за свог краља, то је урадио и парламент Чешке, затим Угарске итд.Залагање за увођење председничког система у Србији није повезано са председничком какдидатуром А. Вучића, већ је у питању принципијелан став да се извршна власт уставно повери непосредно бираном председнику државе, да би се постигла транспарентност одговорности и политичка ефикасност извршне власти, те избегла ( трула) извршна кохабитација парламентарних странака у Србији.У бившој Југославији, водеће комунистичко руководство (хрватско-словеначко) није гушило « национални аспект » јужнословенских народа, напротив системски је подстицало развој њихове националне свести, « верујући » да тиме оправдано редукује тзв. великосрпски национализам.
Неефикасан систем
Bob @ Имате право се једне стране да је некад постојао систем, мислите Устав СФРЈ из 1974 г. , који је био такав-какав, али с правилима (мислите на социјалистичке друштвене односе засноване на самоуправљњу радних људи), правила која додуше нису била идеална, али за већину народа боља него ова сада, али с друге стране поставља се питање, зашто се тако идеално замишљен систем заснован на друштвеној својини средстава за производњу, самоуправљање радних људи у производњи и расподели производа рада, радни људи и радници у самоуправним интересн, заједницама ради задовољавања своји личних и заједничких потреба и интереса, те удруживање средстава на начелима узајамности и солидарности итд. итд. који су узроци да је систем радничког и друштвеног самоуправљања морао крајем 80. година дефинитивно пропасти? Посено је питање одговорности Савеза комуниста Југославије са својим усмеравајућим идејним и политичким радом у условима социјалистичке демократије и друштвеног самоуправљања. МЛ
Stefan
Ništa od toga više nije bitno. Manite se kounističke prošlosti i okrenite liberalnoj bućnosti.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља