субота, 24.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:34

Ценe интернета у Србији као у региону

Просечан пакет који нуде оператери у Србији чак је нижи него у појединим земљама Европске уније
Аутор: Јелица Антељнедеља, 19.03.2017. у 16:15
(Фото Пиксабеј)

Светска банка је прошле недеље саопштила да становници Србије плаћају интернет услуге по ценама које су међу највишим у Европи. Истраживање које је урађено по паритету куповне моћи, или једноставније речено шта све за долар може да се купи, у различитим земљама показало је да је Србија у овој области на зачељу.

Према речима Хернана Винклера, вишег економисте Светске банке, ово истраживање је показало да сам приступ интернету није довољан за повећање дигиталне економије у Србији.

– Србија је рангирана ниско и у погледу квалитета логистичке инфраструктуре, а проблем је и што најмање 60 одсто одраслих у Србији током протеклих годину дана, није користило дебитне картице за куповину путем интернета. Постоје и додатне баријере које отежавају пораст електронске трговине, рекао је Винклер за „Политику”. Међутим, када се посматра само апсолутни износ (и искључи паритет куповне моћи), цене интернета у Србији су, према истраживању „Политике”, на нивоу земаља у региону, а у неким случајевима и ниже од цена у појединим земљама ЕУ. Ово тржиште је специфично и тешко упоредиво, будући да се од земље до земље разликује технологија преноса (АДСЛ, кабл или оптика), а другачије су и понуде оператера, брзине интернета, пакети, уговори...

Према подацима Ратела, у случају цена АДСЛ интернета (приступ преко бакарне телефонске парице), у Србији минимална цена за пакет који се најчешће користи (између 10 и 20 мегабита по секунди) износи од 1.549 до 1.699 динара. Реч је о услузи „Телекома Србија” која подразумева потписивање уговора на две године и то је износ без урачунате цене претплате за фиксни телефон. Оваква услуга, коју нуди црногорски „Телеком”, за интернет до седам мегабита по секунди, тамошње кориснике кошта 2.425, а у Македонији је 2.213 динара. Најнижа цена услуге интернета коју нуди „БХ Телеком” је 1.852 динара, па до 4.445 динара колико корисници морају да издвоје за услугу интернета брзине до 25 мегабита по секунди. Упоредне цене показују да су цене АДСЛ интернета које нуди „Телеком” Мађарске приближне онима у Србији, с тим што корисници нису у обавези да потписују уговор на више месеци, а нуди им се услуга која гарантује да ће проток података бити онолики колико су платили, што није случај са осталим земљама у региону, па ни у Србији.

Стручњаци из ове области кажу да је управо то оно о чему би се могло полемисати. Однос квалитета и цене интернета у Србији, односно да ли корисници код нас за цену коју плаћају добијају одговарајућу услугу.

Иако већина корисника није толико технички образована, требало би да се приликом опредељивања за пакете информишу о томе која је брзина слања информација на интернет (аплоуд) зато што и од тога зависи да ли ће бити задовољни или не. На пример, уколико је несразмерна брзина „даунлоуда” и „аплоуда”, интернет ће им радити брзо у скидању података, али споро приликом слања великих фајлова.

Подаци Ратела о ценама интернета, који нуде кабловски оператери у овом делу Европе, показују да је Србија опет углавном у равни са другима. Најјефтинији пакет који нуди, на пример СББ, скупљи је за око 100 динара од сличне понуде „Телемаха“ у Босни и Херцеговини, али је за 200 динара јефтинији од понуде црногорског„ М- кабла”. Понуда нашег оператера је у нешто скупљим пакетима са брзим протоком и обавезним уговором на две године, готово идентична оним које нуди „УПЦ Мађарске” а дупло јефтинија од „ВИП нета” Хрватске чији најјефтинији пакет стаје 2.834 динара .

За Слободана Марковића, из Регистра националног домена Србије, цене интернет услуга које помиње Светска банка нису посебан проблем, али би, сматра требало више говорити о квалитету услуга које су повезане са инфраструктуром.

– Мислим да нам недостаје веће ангажовање државе у развоју интернет инфраструктуре. То се пре свега односи на регулативу која би слично земљама Европске уније снизила трошкове и време за изградњу интернет инфраструктуре, каже Марковић и додаје да се и даље не ради ништа на обједињавању свих државних оптичких ресурса у јединствену мрежу која би могла да се користи за академску мрежу, е-управу, али и да се изнајмљује другим корисницима у закуп.

– Оваква идеја је реализована у Хрватској, а код нас се већ годинама само прича о томе. Једине две алтернативе које корисници у Србији имају су АДСЛ или кабловски интернет, а могло би много боље – закључује наш саговорник.

У ресорном Министарству трговине, туризма и телекомуникација кажу да српско тржиште информационих технологија представља једну од најнапреднијих и најперспективнијих привредних грана. Уместо цена за које, како кажу, сматрају да су мањи проблем, истичу индустрију софтвера који се на светским листама налази између 30. и 50. места, што је најбољи резултат наше привреде.

– У извештају Светске банке, лидери смо и када је реч о талентима, а наши стручњаци су успешни и тражени – каже за „Политику” Сава Савић, помоћник министра трговине из Сектора за информационо друштво. У прилог овим наводима иде и статистика која показује да је вредност извоза компјутерских услуга у првих девет месеци прошле године износила 590 милиона евра, што је за 45 милиона више у односу на 2015. годину.

 

Оптика снижава цене

Бугарски „Булсат“, који нуди интернет услуге преко оптичких каблова, најјефтинији пакет са брзинама које би задовољиле потребе просечног домаћинства (25 мегабита по секунди) нуди за 759 динара. Предности оптичке везе, која је у Србији тек у повоју, јесу квалитетнија конекција, мрежа мање склона прекидима, гарантоване брзине интернета, као и нижи трошкови одржавања што се директно одражава на цену према крајњем кориснику.


Коментари8
3ace0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ендру Мартин
"у случају цена АДСЛ интернета (приступ преко бакарне телефонске парице)" Не, то не значи АДСЛ. Користите претраживаче, све ће вам се објаснити. Постајете све неозбиљнији лист.
Србин пише ћирилицом
У Русији сам, не треба ми тв па нисам ни узео такав пакет,него чист интернет на ,,жици" . 75 mb скидање, 95 mb уплоад. 700 дин. Чисто да упоредите.
Roki
Najvise dere bagra iz MTS. Ne zaboravite da do 30.03 odjavite 4 nova kanala na IPTV ili cete placati dodatnih 100 dinara. Znaci, onaj ko nece, mora da ide do njih i da odjavi promotivnu ponudu koju nije ni trazio.
Beogradjanin Schwabenländle
За Белгију не знам, ја овде плаћам месечно 36 Евра, с тим што у ту цену улази телефон, интернет, такозвани смарт телефон и за обични мобилни додајем још 10 Евра месечно, јер ми смарт служи за навигацију, додатано 4.90 Евра месечно за помоћ при проблемима. И то све без ограничења у коришћењу, код немачког телекома.
Marko
У Белгији ”деру”. Услуга (и инфраструктура) су лошије него у ”региону” а интернет је око 40-50 ЕУР месечно. Постоје и разно разни пакети али све у свему није вредност за новац. Услуга барем у Београду је сасвим ОК.
glas iz naroda
Jest Marko. S tim da su plate u Belgiji samo 7-8 puta veće nego u Srbiji, tako da je ta paralela neodrživa.
Препоручујем 34

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља