четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:17

Земљорадник с вештачком интелигенцијом

У припреми је најновији систем сензора и неуронских мрежа који ће пољопривреднике у ЕУ у истом минуту обавестити шта се променило у пољу и шта мора да предузме, а у пројекту учествују и научници из Србије
Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 19.03.2017. у 16:25
Др Зоран Стаменковић образлаже пројекат на саветовању у Чачку (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Стручне службе Европске комисије тренутно оцењују и вреднују пројекат „Подршка заштити биља даљинским системом сензора”, на ком већ годину ради девет института, факултета и предузећа из Немачке, Француске, Шпаније и Србије.

Творци очекују позив из Брисела ради преговора, тражени буџет је три милиона евра и уколико буде прихваћен ЕУ ће за три наредне године добити прототип новог, најсавременијег електронског земљорадника са вештачком интелигенцијом.

Суштина овог научног подухвата представљена је прошле седмице на Агрономском факултету у Чачку, током 22. међународног симпозијума о биотехнологији, у једночасовном излагању др Зорана Стаменковића. Научни истраживач Института за микроелектронику ИХП у Франкфурту на Одри (Немачка), који већ 17 година ради на тој адреси, нагласио је да у Европи данас не постоји проблем количине произведене хране, али се све чешће и све строже захтева да у њеном садржају буде што мање хемијских средстава за заштиту биља. Рецимо, Европска комисија је до сада већ три пута упозорила Немачку због прекомерне количине азота (ђубрива) у пољопривредном земљишту.

– У земљама ЕУ сензори се већ користе за јављање података из поља, слични системи дакле постоје, и они данас кажу: ви у вашем пољу имате то и то и можда кроз два или три сата треба наводњавати или прскати, можда сутра или прекосутра, тако да су те препоруке прилично непрецизне. Наш би требало да омогући реаговање у реалном времену, то је најважније у овој иновацији. Дакле, да се у истом минуту власник обавести шта се променило у пољу, кад тачно мора да наводњава, храни или прска, којом количином средстава и којим – истакао је др Стаменковић, који је до одласка у Немачку радио као професор на Електронском факултету у Нишу.

Пројекат садржи и неопходне чињенице о исплативости, уштедама које би у неком року донео правовременим спречавањем болести биљака и повећањем приносе безбедне хране.

– То се, дабоме, подразумева, јер Европска комисија не би ни случајно финансирала нешто што већ постоји или није исплативо.

Пројекат предвиђа, објаснио је др Стаменковић, да се у поље поставе сензори или сензорски чворови, тј. компоненте са електроником за претварање аналогног у дигитални сигнал, најчешће уз процесор опште намене од 32 бита способан да обради податке добијене од сензора, филтрира их и преко малог примопредајника пошаље у мрежу. Реч је о свим врстама података, онако како се зада сензору да их прикупи: из тла или са биљке, од метеоролошких до фенолошких и епидемиолошких, уз додатак снимака, мултиспектралних, инфрацрвених или обичних фотографија, начињених дроном. Све те чињенице сливају се у главни сервер, јачи процесор ради обраде (такав процесор уграђен је и у нови паметан телефон, ако га сељак поседује).

Ту се сви прикупљени подаци уносе у припремљену неуронску мрежу, која је конструисана на принципу можданих ћелија човека (вештачка интелигенција). Она се бомбардује огромним бројем података и реч је о такозваном тренингу, припреми мреже да предвиђа, са неком подношљивом и урачунатом статистичком грешком, шта пољопривредник мора да чини истог тренутка, било да је реч о наводњавању, ђубрењу или заштити од болести и штеточина. При томе, процесор се храни симулираним, математичким моделом за сваку биљну врсту, који садржи графички обрађене (графове и дијаграме) чињенице о фенологији или епидемиологији те биљке.

– Имамо моделе за пшеницу и винову лозу, ускоро и за паприку, а те три биљке управо су предмет рада у овом пројекту. Шта је моделовање? На основу теоријских података о потрошњи нутријената и воде везано за фенологију развића, прави се графички приказ реалних потреба биљке по сваком задатом параметру. Дакле, вода, макро и микро елементи, и на основу тога пројектује се и висина приноса. То је изузетно велики посао због тога што сваки припремљени модел пролази кроз провере, и у току њих види се да ли су те графички приказане вредности реалне или не. Јер, на пример, имамо поља високог разликовања метеоролошких чињеница, и различитог квалитета земљишта и то све утиче на модел. Биофизиолошке моделе раде стручњаци из Бранденбурга а епидемиолошке из Тулуза, а ми, са своје старне, уводимо и српску науку у ову област пољопривреде – нагласила је др Снежана Танасковић, ванредни професор на Агрономском факултету у Чачку, и истраживач на овом пројекту.

На основу тренинга неуронских мрежа обрадом изузетно много података и мерења у пољу у првој фази, уз податке о моделу биљке, ствара се могућност стварања мреже на основу већ стеченог знања. Она ће научити, на пример, да са приличном сигурношћу одреди влажност тла и на местима где то није мерено сензорима.

Иначе, координатор пројекта је речени Институт ИХП из Франкфурта на Одри, а чланови „Лајбниц” (Центар за истраживања у пољопривреди, Берлин, Немачка), Универзитет у Кантабрији (Сантандер, Шпанија), ИНРА (Тулуз, Француска), Институт за ратарство и повртарство и Факултет техничких наука из Новог Сада, Агрономски факултет и Факултет техничких наука из Чачка и компанија „Смарт рурал” из Ваљадолида у Шпанији, специјализована за изнајмљивање дронова.


Коментари1
a481a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Kako rade na projektu ako se on ocenjuje? Kako ocekuju poziv radi pregovora?Da li je ovo tendencioyno napisan clanak zbog pritisaka ili ovde nedostaju podaci? O kom programu se radi?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља