понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Кроћење вода у јужном Банату

​Људи у овим крајевима вековима воде борбу са природом, о чему говори фотографијама богато илустрована изложба о хидролошком наслеђу
Аутор: Олга Јанковићнедеља, 19.03.2017. у 17:30
(Фото: Завод за заштиту споменика културе Панчево)

Панчево – Мочварни предели јужног Баната поприште су два и по века борбе овдашњег живља са оним што је природа давала, али и узимала. Тако би каква мапа приказала системом канала избраздано лице јужнобанатске црнице, који су је бранили, а подземне воде и реке кротили од изливања. Преко њих пружају се и данас недуги мостови, попут оног најстаријег у Плочици, а преко Тамиша челични, архитектонски занимљиви и лепи, пешачки у главним улицама Беле Цркве и Вршца. Наиђе се још и на понеку сеоску пумпу, водоторањ и усамљену ветрењачу која вуче воду, као што је једина у Сушари, а шта тек рећи о сеоским, салашким бунарима, ђермовима – крајпуташима и долапима у Владимировцу код Панчева и Пандини, старим колико и ова насеља које су покретали коњи. Не треба заборавити ни бисере ушћа Тамиша у Дунав код Панчева, светионике јединствене у Европи, а ни мање лепе, али корисне црпне станице и чуварнице на Дунаву код Иванова, Дубовца и у Ковину, одавно у пензији, али очуване.

Како су људи некада живели крај воде, од воде, кротили природу и користили је управо говоре сви ови драгоцени сведоци временима, њих преко педесет приказаних на изложби „Хидролошко наслеђе јужног Баната” у Народном музеју Панчево, коју су приредили стручњаци овдашњег Завода за заштиту споменика културе, поводом 24 година од оснивања установе.

„Ово је некада било мочварно подручје и зато има много хидротехничких објеката. Људи су се на овом терену трудили да каналишу воде, укроте их, приведу намени – да им оне не сметају, већ да им служе. Ми смо све те објекте пописали, фотографисали и сада о њима постоји исцрпна документација. Изненађује да су многи у сасвим добром стању, као црпне станице у којима су сачуване првопостављене машине, иако неке већ дуго не раде. Издвојила бих и веома интересантан стари мост у Плочици из времена Аустроугарске, који се и данас пружа преко пресушеног канала. Он је у лошем стању, са њега непрестано нестаје опека и зато смо се определили да га предложимо за заштиту као споменика културе”, каже за „Политику” ауторка изложбе дипломирани инжењер архитектуре Јасмина Вујовић.

Уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, обилазак терена јужног Баната реализован је 2015. године, као део вишегодишњег пројекта који се бави индустријским наслеђем. Екипе завода прошле су терен вођене претходном документацијом, али је он сада детаљно прегледан, слика је употпуњена подацима добијеним од установа и организација, а драгоцене су и приче луди који се још увек сећају времена настанка и рада појединих објеката.

„Обишли смо све општине региона, урађене су фотографије и прибављени исцрпни подаци о објектима, а резултат је ова изложба, но с обзиром на то да је реч о великом терену бавићемо се и у наредним годинама темом индустријског наслеђа. Већ смо конкурисали за складишне објекте, а потом на ред долазе саобраћајни и стамбени објекти за смештај радника, општепроизводни и посебно прехрамбени производни објекти, којих је и највише на овом терену. Важно је наставити овај рад зато што је индустријско наслеђе врло мало истражено као младо, јер се индустрија најкасније развила, а хидролошко наслеђе је посебно интересантно на водама богатом подручју”, додаје Вујовићева.

Након Беле Цркве, „Хидролошко наслеђе јужног Баната” биће изложено у свим општинским седиштима региона. Њен наставак су и већ заказана пригодна предавања у Градској библиотеци Панчево, а из завода најављују да ће сваке наредне године бити обрађена једна врста индустријског наслеђа, све до 2022. и обележавања три века од оснивања Панчевачке пиваре, најстаријег индустријског објекта ширег региона, уз публикацију која ће обухватити комплетно индустријско наслеђе јужног Баната.


Коментари0
3e100
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља