петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛАН КРКОБАБИЋ, министар без портфеља задужен за регионални развој

Директори јавних предузећа морају да имају резултат

За пензије издвајамо 4,5 милијарди евра годишње и ту нема играња, јер тек када изгубиш новац схватиш колико је битан
Аутор: Никола Белићнедеља, 19.03.2017. у 20:27
(Фото Ж. Јовановић)

Задруге су у Србији постојале још у 19. веку, у Европи оне и данас успешно раде и окупљају милионе људи, истиче у разговору за „Политику” Милан Кркобабић, лидер Партије уједињених пензионера Србије и министар задужен да брине о равномерном развоју Србије. Тема задругарства је посебно важна, као концепт који је вековима одржавао српско газдинство и сада је потпуно јасно да економска обнова наших села треба да пође управо од модела који се историјски показао најуспешнији. Зато Кркобабић истиче ове аргументе, наводећи да не треба измишљати оно што већ постоји и Влада Србије само треба да примени добро познати рецепт, који и у Европи добро функционише.

– То није нешто за шта нисмо знали раније, али смо све накарадно схватали, па смо хтели да приватизујемо и задружну својину – истиче Милан Кркобабић.

Одакле најпре почињете с пројектом новог задругарства?

Кренућемо од Мерошине и производње такозване облачинске вишње. Имају сјајан бренд, на европском нивоу, али немају хладњачу. А купци вишње траже да се она равномерно испоручује. Циљ је да подигнемо једну хладњачу, што би требало да урадимо до Дана вишње у јуну.

Верујете ли да ће се Срби у тим задругама сложити? Како ћете ујединити људе и уверити их да само сложно могу да постигну више?

Срби сложно? Тежак посао! Налик на израчунавање квадратуре круга уз помоћ палидрваца и слепог сина Руђера као је то својевремено говорио Игор Мандић. Будимо озбиљни. С тим је завршено. Задружна својина припада задругарима и неће постојати шанса да припадне овоме или ономе појединцу. Идеја је да у 500 великих села направимо нове задруге или да ревитализујемо постојеће и да у њих уложимо до 50.000 евра као иницијални капитал. Битно је да су и општине изразиле жељу да ту помогну, тако што ће обезбедити пословне просторе. Објекте већ имамо, али би их требало опремити и осавременити инфраструктуру, првенствено прилазне путеве. Оно у шта ћемо уложити новац су опрема и одговарајућа технологија: мини млекаре, сушаре за воће, хладњаче... То је начин да оживимо српско село, да почне да привређује, да буде само себи довољно, да млади желе да остану у њему и да омогућимо повратак онима који су остали без посла. Сви знамо да село не постоји без амбуланте и школе, нити без поште и цркве. Али, правог напретка нема без задруге.

Позната је ваша идеја отварања пошта у селима. Да ли сте већ сагледали резултате ове акције?

Финансијски сектор, односно приватне банке за непуне три године отпустиле су трећину запослених. Где год им је неисплативо они смањују трошкове, затварају филијале. Дошли смо до тога да у 16 општина у Србији не постоји ниједна пословна банка. И то не само у селима. Моја идеја је да се приближимо тамо где постоје реални захтеви тржишта. Пошта је 2012. имала нето добит од 1,2 милијарде динара, а у 2016. готово 3,5 милијарди нето добити. Добит је утростручена с истим бројем од 15.000 запослених, и на све то уз учешће радника у добити, односно да и они добијају део онога што се заради.

Морали сте недавно да демантујете да постоји могућност да се пензије исплаћују на руке јер је то наводно скупо за државу?

Осим ПУПС-а изгледа да ово питање мало кога интересује, а реч је о 426.000 људи који би таквом мером били погођени. Људи имају право да се сами определе на који начин ће примати пензије. Пензионер жели сигурност, да пензија буде редовна, али жели и да сачува достојанство. Да буде поштован и да искористи своје право да му пензија буде достављена. Неки од њих морали би да прелазе и по више од 20 километара да би дошли до поште или банке. На пример, у прибојском крају има заселак Крњача где живи више од триста душа. Ишли би по снегу и по киши да би узели пензије од којих живе. Проблем постоји и у самом центру Београда, с многим људима у познијем животном добу. Ако им поштар не дође, како да подигну пензију? Има још нешто: поштар у Србији је увек човек од поверења! Људи га примају у свој дом, некима доноси лекове, намирнице. Ко год да је размишљао да укине све ово мора да зна да ту не би било велике уштеде у односу на штету која би била нанета пензионерима.

Значи ли то да најстарији суграђани неће узалуд чекати поштара?

Будите сигурни да неће! Добио сам пуну подршку од Александра Вучића који ме је, кад сам му рекао за могућност укидања исплате на руке, питао дословно: „Ко је смислио такву глупост”.

Као министар за регионални развој већ седам месеци интензивно путујете Србијом. Шта сте уочили као проблеме које би требало приоритетно решавати?

А да ми прво успоставимо нормалну комуникацију Београда с људима на локалу? Имамо некакву преписку и фантомске мејлове, али иза тога се не виде живи људи. Постоји случај председника општине који дође у Београд и каже коју локалну самоуправу представља, а чиновник га пита где се то налази. Србија је мала и доступна, заборавимо на кабинете. Најважније је како сложити људе, како их покренути. Од пуког дописивања нема посла. Друга велика невоља повезана је с тим да се Србија празни, да се празне наша села.

Раније сте најавили за „Политику” да ћете оцењивати рад директора јавних предузећа. Ко је већ уписан у ваш „дневник”?

Нисам, наравно, мислио на оцењивање у улози неког учитеља. Колико су успешни и добри недвосмислено говоре резултати пословања јавних предузећа, а они су благо речено мршави. Популизам и демагогија су непотребни. За мене је потпуно прихватљив став Денг Сјаопинга да није важно да ли је мачка црна или бела, већ да зна добро да лови мишеве. Брига ме да ли је директор из ове или оне партије, мање-више готово сви су прошетали кроз све. Хоћемо да та јавна предузећа која су битни државни ресурс и специфичност транзиционе економије пуне буџет. Дали смо им пуне три године да се саберу, припреме, па време је да видимо резултате. Битно ми је да „Лутрија Србије” има добар резултат јер нигде у свету та врста посла не губи. И у јефтиној холивудској серији казино је увек на добитку, само у Србији није. Нисам задовољан ни критеријумима за избор директора. Не траже се претходни резултати нити програми пословања за будући мандатни период. То је заоставштина која нас прати годинама и мислим да много тога треба мењати.

Шта је у фокусу ПУПС-а?

Два су правца деловања ПУПС-а: заштита пензионера и заштита запослених. Када су у питању пензионери, кључни вредносни став који нема алтернативу јесте да пензије прате плате, да се исплаћују из реалних извора и да буду редовне и сигурне. Други правац је везан за запослене у Србији с не мање важним вредносним ставом: нема вишка запослених, него мањка посла! То је пресудно у ери нових технологија које долазе и које саме по себи воде ка отпуштању људи. Суштина је пронаћи нове послове и задржати људе. Ту је модел „Поште” упечатљив, профитабилно предузеће које расте, које се развија и које је друштвено одговорно.

Какви су односи у Влади и како видите њено функционисање после 2. априла?

Влада је компактна као тим јер спортски речено има једног врхунског играча. Тај тим добро игра. Какво ће бити даље функционисање тима, то је хипотетичко питање и није захвално да предвиђам. Зато сам у подршци Вучићевој кандидатури био врло прецизан. То је подршка заснована на реалној процени јер морамо да имамо некога ко ће бити гарант постигнутог договора. Мислим на широки консензус једног дела пензионера и запослених који су дали свој допринос процесу фискалне консолидације и који с правом очекују да ће то на адекватан начин и у ограниченом периоду бити вредновано.

Да ли сте задовољни како тече изборна кампања и темама које се покрећу?

Озбиљна питања не заслужују неозбиљан приступ какав имамо прилике да видимо у кампањи. За пензије издвајамо 4,5 милијарди евра годишње и ту нема играња. Новац тек кад изгубиш схватиш колико је битан, као и радно место. Док све то имаш олако се понашаш. Зато је нама кључно питање у овом смислу да завршимо тај битан посао оздрављења финансија у земљи с 1,7 милиона пензионера. Ти људи немају друге приходе и зато очекују, а то најављује и Александар Вучић, да на крају године имамо увећане плате и пензије. Свака неизвесност и поигравање успорава то.

Шта мислите о спекулацијама ко би могао да наследи Александра Вучића као премијера?

Подсетио бих да је наш захтев 2008, када смо ушли у коалицију, био једнократно усклађивање пензија од десет процената јер су претходних година пензије стрмоглаво падале са 73 на 42 одсто, злослутно најављујући социјални геноцид. Наш улазак у београдску власт био је условљен креирањем нове социјалне политике. Поред осталог и данас преко 350.000 наших суграђана користи бесплатан градски превоз. Кад смо 2012. правили владу, наш услов је био тринаеста пензија за 480.000 грађана који имају мање од 15.000 динара месечно. Само подсећам, јер персонална решења нису у првом плану за нас. Кључно је да постоји тесна спона између будућег председника и премијера, који преузимањем владе преузима и обавезу да до краја прецизно реализује Вучићев концепт, за који је он, Вучић, добио пуну подршку грађана на претходним изборима.


Коментари27
2bee8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован Ф
А шта је резултат, јел као Влада што има резултат са наводним суфицитом у буџету, а овамо узела силне кредите? Шта је проблем јавном предузећу да на крају пријави профит, а у обрачун ушао и кредит зе који је држава гарантовала, и онда сви успешни, а дуг државе све већи и већи?
milan
Obecanje AV vredi do sutra, svakog dana slusamo njegove lazi...godinama. Dokle vise?
мргуд
Шта би, лажи оних пре Вучића, веће, катастрофалније и штетније, не помињете. Или их нисте приметили, мада су тешке стотинама милијарди јевра, или вам не сметају?
Препоручујем 4
taper cnn
da li ce komi reči sutra da je Tramp lagao..ccc...ovi više ne pominju ruse,...
Predrag Nikolic
Show me results.To pravilo bi trebalo da postane opste paravilo za sve javne funkcije u drzavi. Svi ministri bi trebali da podnose javne izvestaje jednom godisnje, da bi se videlo sta su uradili u proteklom periodu. Neka ministartva su nazalost postala javna 'uhljebljenja' jer se od njih ne ocekuje mnogo pa se odrzava jedan 'mediokritetni status quo' i to je vrlo negativno na duzi period.
Opsirnije u drugom izdanju
Ko ima ovde u ovoj drzavi rezultate i da su grdajani zadovoljni njome , navedite makar jednu instituciju koja je na budzetu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља