Министарство просвете објавило је измењен Правилник о вредновању научноистраживачког рада, о чему је наш лист први обавестио јавност, а што је по други пут у годину дана усталасало научну заједницу у Србији. Подсетимо, дуго успавани научници ненадано су се и веома сложно дигли на ноге прошлог пролећа, кад је расписан конкурс за нови циклус научноистраживачких пројеката, због чега је формално пао и министар просвете, а влада је на крају поништила конкурс. Нова-стара екипа у Немањиној 24 сада покушава да среди затечено стање и заустави вишедеценијско пропадање науке.

И док једни хвале што се у науци коначно нешто мења (биће расписан нови конкурс, пописани истраживачи, олакшани су критеријуми за изборе у звања), други, посебно друштвењаци, тврде да су критеријуми заправо пооштрени и сматрају да су у питању само козметичке промене.

Просветне власти, пак, објашњавају да се изашло у сусрет вишемесечним захтевима Заједнице института Србије и Конференције универзитета Србије и да су чак усвојене и оне примедбе које нису стигле написмено. На министра просвете Младена Шарчевића свакако је пао тежак задатак: да среди стање у науци без додатног дрешења буџетске кесе, дa помири зараћене природњаке и друштвењаке, али и научнике с института и оне с факултета, а да се притом избори с врло гласним истраживачима који понављају да неће „да дозволе овакво експериментисање са науком”.

Где је српска наука у поређењу с бившим земљама СФРЈ и најразвијенијим земљама на свету (по издвајању за науку, броју истраживача и патената), да ли је лако бити научник у Србији, какви су критеријуми за изборе у звања, колико се недељно штан„цује” доктората на универзитетима, колики је утицај САНУ, Заједнице института Србије, синдиката и фејсбук група у креирању државне научне политике – ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊ