четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:14
ПОЛОЖАЈ НАУЧНИКА У СРБИЈИ

Бунт друштвењака против новог вредновања

Просветне власти тврде да се изашло у сусрет вишемесечним захтевима научне заједнице, да су чак усвојене и примедбе које нису стигле написмено, али истраживачи поново нису задовољни критеријумима за изборе у звања
Аутор: Сандра Гуцијансубота, 18.03.2017. у 22:04
(Фото Пиксабеј)

Министарство просвете објавило је измењен Правилник о вредновању научноистраживачког рада, о чему је наш лист први обавестио јавност, а што је по други пут у годину дана усталасало научну заједницу у Србији. Подсетимо, дуго успавани научници ненадано су се и веома сложно дигли на ноге прошлог пролећа, кад је расписан конкурс за нови циклус научноистраживачких пројеката, због чега је формално пао и министар просвете, а влада је на крају поништила конкурс. Нова-стара екипа у Немањиној 24 сада покушава да среди затечено стање и заустави вишедеценијско пропадање науке.

И док једни хвале што се у науци коначно нешто мења (биће расписан нови конкурс, пописани истраживачи, олакшани су критеријуми за изборе у звања), други, посебно друштвењаци, тврде да су критеријуми заправо пооштрени и сматрају да су у питању само козметичке промене.

Просветне власти, пак, објашњавају да се изашло у сусрет вишемесечним захтевима Заједнице института Србије и Конференције универзитета Србије и да су чак усвојене и оне примедбе које нису стигле написмено. На министра просвете Младена Шарчевића свакако је пао тежак задатак: да среди стање у науци без додатног дрешења буџетске кесе, дa помири зараћене природњаке и друштвењаке, али и научнике с института и оне с факултета, а да се притом избори с врло гласним истраживачима који понављају да неће „да дозволе овакво експериментисање са науком”.

Где је српска наука у поређењу с бившим земљама СФРЈ и најразвијенијим земљама на свету (по издвајању за науку, броју истраживача и патената), да ли је лако бити научник у Србији, какви су критеријуми за изборе у звања, колико се недељно штан„цује” доктората на универзитетима, колики је утицај САНУ, Заједнице института Србије, синдиката и фејсбук група у креирању државне научне политике – ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊ


Коментари11
f3a1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

De conversione Croatorum et Serborum
Поштоване колеге, цивилизцијски стандард је систематска брига о наслеђу и локалним посебностима и зато је потпуно недопустиво да држава, у лику својих знаних и незнаних чиновника, отежава, и чак, оспорава финансирање онима који проучавају српску историју, језик и обичаје. Хемичар сам, радио сам и на Западу и овде на више факултета и института, али, из хобија пратим и знам шта се дешава у нашој историографији. Са пуном озбиљношћу тврдим да је "De conversione Croatorum et Serborum: a lost source" (Belgrade, The Institute of History, 2012) покојног Тибора Живковића вредније и значајније научно дело (око 250 страница) од свега онога што су сви наши физичари, хемичари и биолози, финансирани од стране МПНТР, објавили у часописима са ISI листе у последњих десет година укључујући и мојих 50ак радова. За радознале, историчар Живковић је открио фалсификат из 9. века који и данас оптерећује односе и историју балканских народа.
fiz-hem
Мислим да је умишљеност наших физичара превазишла сваку меру доброг укуса. Природњак сам, пред пензијом, и знам шта ко ради ... Зато бих волео да чујем од колега који коментаришу на овом сајту, да ли има неко од наших ко је дао већи допринос светској физици и хемији од Павла Савића и његовог рада са Иреном Жолио Кири из 1938? Нећу питати за заслуге за развој домаће науке, као што је оснивање научних института и факултета.
Драган Јанковић
Опет та надрндана физика и „научници" са некритичком аутоперцепцијом. Који црни ваш допринос физици?? У којим лабораторијма? А велика је листа научника националних наука који су понос иве земље, од Ћуре Даничића до Александра Белића, од Владимира Ћоровића до Драгољуба Живојиновића, од Бранислава Петронијевића до Михаила Марковића, да не помињемо Милана Будимира, Милана Кашанина, Веселина Чајкановића, Милоја Всића, Драгослава Срејовића... И уздигли су наше часописе! Нека се безначајни физичари, скупљачи бодова на часописним листама, окне туторства величинама којима нису ни до колена.
паја патак
1. Наука је истраживачки рад о непознатом, а струка је струка. То се у Србији пречесто меша и (намерно) прави папазјанија. 2. Србија је мала земља са мизерним БНП-ом (маса светских корпорација има далеко и далеко већи). Србија нема ни финансијског, ни менталног капацитета да се бави свим и свачим у науци. 3. Из периода веће државе (СФРЈ/СРЈ) наслеђен је огроман број “научних“ института и “научника“ који су навикли да партазитски живе на рачун буџета. То је неопходно драстично скресати – на ниво одговарајући малој величини и богатству/сиромаштву земље. 4. Сигурно да треба на одговарајући начин заштити хуманитарне гране науке. 5. Сумњам да Србија има снаге за стварне иновације у науци. 6. Знам о чему говорим, јер сам и сам неко време јео тај хлеб са седам кора.
Dusko
Nauka je nauka, ne vidim razliku izmedju npr. humanistickih nauka i fizike. Ali vidim razliku u kvalitetu ljudi koji to rade. Nasi fizicari su prihvaceni na svim pozntaim svetskim univerzitetima. Nasim 'drustvenjacima' bih savetovao da probaju da publikuju svoja znanja u nekim boljim medjunarodnim casopisima, a tek posle toga mozemo da pricamo o nauci i cemu bi to moglo da sluzi.
Ivan Grozni
@ Dusko Није проблем у верификацији на међународном нивоу колега, већ чињеница да "неко" покушава тај свет да сузи само на "своје" часописе. Хајде да чујемо колико то немачких ДХ научника публикује на СЦИ листи? Или желите да кажете да немачка наука не ваља?
Препоручујем 13
Dusko
Naucnik treba da bude sposoban da predstavi taj svoj naucni progres na nacin da je to prihvatljivo medjunarodnoj zajednici naucnika. Ako se prica o jeziku, mora da postoje paralele sa drugim jezicima. Ako je taj rezultat dobar, izvolite u dobar casopis i to objavite. Isto vazi i za ostale oblasti. Publikovanje u domacim casopisima i slicno je za mlade ili se to radi kao podrska nekom domacem skupu, ali to nije verifikacija prave naucne vrednosti tih rezultata. Dragi "drustvenjaci", nauka nije izvrtanje nekih cinjenica, izvolite verifikujte vas progres na medjunarodnom nivou, ako to ne mozete onda taj progres ne postoji.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља