понедељак, 24.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ПОЛОЖАЈ НАУЧНИКА У СРБИЈИ

По научнику 15 евра

Иако научна заједница признаје да има помака, и даље замера због мањка новца из буџета, несигурних радних места, отежаног напредовања, посебно младих, и то што рад Министарства није транспарентан
Аутор: Сандра Гуцијансубота, 18.03.2017. у 22:00
Истраживачка станица у Петници (Фото Жељко Јовановић)

Највеће издвајање за науку и развој на свету има Кореја – 4,15 одсто БДП, просек Европске уније је око два процента, док Србија за науку и даље даје само 0,3 одсто домаћег производа. По глави становника, наша земља за науку издваја 15 евра, док земље које технолошки напредују издвајају – по 50.

Иако је у свим стратешким документима наше државе одавно записано да је наука та која треба да подстакне економски раст и кроз запошљавање побољша квалитет живота становништва, реалност је да за остварење тог циља још не постоји привредно окружење, нити адекватна подршка научницима.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари12
7c3d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa
Ovde najvise treba ulagati u kulturu i kulturnu dekontaminaciju nacije. Generacije vaspitane na splacinama tipa Zikina dinastija,Ceca i rialiti programima ne mogu pruziti mnogo ni u jednoj sferi. Kultura i Obrazovanje su primarni.
Капитализам
основ капиталистичког размишљања је, заради ми да би те платио и то 1дин више него што ме кошташ. Ова висока улагања у науку у неким развијеним државама потичу баш од тога што та наука доходује више него што се у њу улаже, тако да фонд средстава који професор неког универзитета добије за истраживање мора у неком периоду да да поврат у виду нечега што враћа уложена средства некад директно некад посредно али свакако видно и израчунљиво. Улагање у фундаменталне науке процентуално је мало, наравно и оваква истраживања дају резултате посредно. Некада је овде основ свега тога била тзв. ,,војна индустрија,, па се онда новости одатле померају у корисничку после неколико година. Много је и 10 евра по становнику дати без поврата од 11 евра то се у Србији види на сваком ћошку, да је функционална друштвена наука за године пута стотине милиона динара ваљда би изнедрила неко боље и праведније друштво.
Vuk
Naravno da ne treba ulagati u nauku i kulturu kad je 70% nacije nezaposleno. Obrazovanje i infrastruktura su mnogo bitniji. Tek kad se oseti rast I oporavak moze da se "egzibicionise" sa budzetom. Prvo hleb, posle nauka. Ne palite se.
Marijana
Ne razumem zasto se u Srbiji uvek ocekuje, pa i u komentarima, da samo drzava ulaze u nauku, kulturu, itd. Prvo drzava pozajmi pare od nekoga, recimo nekog EU fonda. Politicari skinu kajmak od tih para pa sta preostane se deli na izmedju ostalog i nauku i kulturu i onda krece svadja oko promila te podele. Za uzvrat politicari rade sve sto im se naredi protiv interesa naroda. Vrlo cudan sistem.
Радојко
Број научника у Србији је мали, сигурно не већи од 1000, то се врло лако да показати увидом у њихову препознатљивост у свету. Ми имамо од 12000 до 18000 такозваних истраживача, 12 или 18 - то пре свега зависи од верзије Ексела који користе у министарству. Те људе сматрамо научницима а они то нису, али нису ни криви. Они су заправо жртве, једнако као и пијаниста који се школује и ради на клавиру који има механизам али не и жице, тако да никада не чује никакав звук. Већина, додуше, живи у Београду и има значајан утицај на политичка збивања, тако да их власт третира много пажљивије него раднике у Прибоју. Мислим да о њима не треба размишљати, боље је радити на томе да данашњи основци имају другачији пут и судбину.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља