уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:03

Свет Јована Цвијића поново пред Београђанима

Дом-легат човека који припада нашој научној, културној, друштвеној и политичкој историји с краја 19. и почетка 20. века отворен је за посетиоце
Аутор: Милица Димитријевићнедеља, 19.03.2017. у 13:59
У музеју се налази 1.467 докумената, фотографија, личних ствари, одликовања... (Фото Зоран Анастасијевић)

Када се прође кроз дворишну капију здања у Улици Јелене Ћетковић број 5 и уђе се у кућу, подигнуту 1905. на простору некадашње Митрополијске баште, у антреу вас прво дочекају минуциозно и маштовито, у стилу сецесије, декорисани зидови. И ту почиње упознавање са интимним светом нашег великог научника Јована Цвијића (1865–1927), његовим истраживањима, интересовањима, уметничким укусом…

Дом-легат човека који припада научној, културној, друштвеној и политичкој историји Србије и Краљевине Југославије с краја 19. и почетка 20. века, део је Музеја града Београда и, након дуже паузе због реконструкције, поново je од данас у 11 сати отворен за посетиоце. Сат касније, у сутерену објекта, који до сада није био коришћен, а који је адаптиран у галеријски, отвара се изложба слика Вељка Михајловића „Карст”.

Тајно венчање
Цвијић је желео да се са својом супругом Љубицом венча без помпе, малтене у тајности. Али, тај наум није успео да оствари, о чему сведочи и дело Бете Вукановић, карикатура која се налази на једном од зидова музеја.– Реч је о акварелу из серије настале око 1911, који се зове „Венчање Јована Цвијића”. Анегдота каже да су на свечаност у Топчидерској цркви малтене упали регент Александар, принц Павле и остали и тако је настала велика гужва – прича наша саговорница.

У здање, у којем нас је дочекала Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда и у којем је Цвијић живео до смрти, први пут после пола века уведено је даљинско грејање, што ће омогућити континуирану посету која је до сада, још од 1968. (када је музеј отворен), посебно у зимским месецима, била само мисаона именица. Сталну поставку, која прати живот и рад доживотног председника Српске краљевске академије, предавача Велике школе, једног од првих осам професора новоустановљеног Београдског универзитета, који је два пута био и његов ректор, чине 1467 предмета – бројна документа, фотографије, преписка (највећи део је у Архиви САНУ), личне ствари, дипломе, одликовања, географске карте. Посебно је занимљиво што је, осим зидова, кроз руке нашег чувеног декоратера Драгутина Инкиострија Медењака прошао и скоро цео намештај.

– Дубоко научниково разумевање и познавање традиционалне културе, архитектуре и народног духа Балкана резултирало је избором идејног решења целокупног ентеријера, које је изведено 1908. Медењак је, иначе, боравио у Цвијићевој кући док је он био на путу, и тада је урадио зидне слике, лустере, намештај и каљаве пећи. Површине зидова и таваница уметник је осликао у ал секо техници, а орнаменте и пластику извео из мотива флоре, фауне и традиционалног веза Србије, Македоније и Далмације. Његови радови су постојали у седам просторија унутар куће, али их сада има само у три. Када смо, напокон, освежили боје, види се сва раскош колорита и облика, што овом дому даје аутентичност – објашњава Татјана Корићанац.

Како додаје, Цвијићева радна соба, нажалост, није сачувана јер је његова супруга Љубица сматрала да ће библиотека и картотека бити сигурније на Универзитету у Београду, али су они страдали у време савезничког бомбардовања Београда 1944. У кући је остао сачуван само један картотечки орман.

Док обилазите музеј откривате и уметничке слике – један од три Цвијићев портрета урадио је Урош Предић, други је нацртао Емил Костић, док је се на трећем, аутора Илије Шобајића, налази Цвијић у Географском заводу. Ту су и прикази Љубичиних родитеља.

Рестаурација објекта почела је 2015, исте године када су низом манифестација САНУ и Музеј града Београда заједнички обележили јубилеј 150 година од Цвијићевог рођења. Обнову је финансирао Град Београд и она је обухватала грађевинске радове, сређивање и замену крова и олука, хобловање и лакирање паркета, кречење, фарбање столарије...

– Иако је реч о човеку ренесансне биографије, који је био научник светског гласа, који спада у интелектуални круг са другим великанима као што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Михаило Петровић – Мика Алас, Стојан Новаковић, Александар Белић, Јован Скерлић и други, многи наши суграђани не знају чиме се он тачно бавио. То је изненађујуће али истинито, што је показала и анкета рађена недавно у његовој улици у Београду када су пролазници на питање ко је Цвијић одговарали да је уметник, писац, сликар... На овај начин, освежавањем музеја покушаћемо да додатно популаришемо овог оснивача Географског завода и Српског географског друштва, прве такве институције на Балкану – закључује директорка Музеја града Београда.


Коментари2
98232
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vinko
Malo pitanje iz zemljopisa ravnateljici Muzeja grada Beograda: U kojoj se državi nalazi Dalmacija?
persida kranjc
Bravo za Muzej grada Beograda

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља