понедељак, 24.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Српски се учи од Канаде до Дубаија

Ван граница Србије, према проценама, живи више од пет милиона Срба, а сви наши сународници, односно њихова деца, могу да уче матерњи језик у низу земаља у којима живе - од Канаде до Дубаија и Јужноафричке Републике
недеља, 19.03.2017. у 12:39
(Фото Танјуг/Freeimages.com)

Наса држава наставу на српском организује у десет земаља у свету - Швајцарској, Француској, Немачкој, Италији, Грчкој, Белгији, Норвешкој, Финској, Јужноафричкој Републици и Кини, у неким земљама о томе воде бригу наса дијаспора и црква, али и један број самих држава у којима живе наши људи, попут Немачке, Шведске. . .

Тако ће у Француској од идуће школске године, како су пренели медији, српски језик ући у тамошњи школски систем, што значи да ће у редовним школама за оне који се определе за њега, као за изборни предмет, он постати део обавезне наставе.

Немачке покрајине, у чијој надлежности је образовање, нуде у својим школским програмима учење језика земље порекла деце, па се тако, међу страним језицима од којих је настава турског најпосећенија, налази и српски.

У најмногољуднијој немачкој покрајини, Северној Рајни-Вестфалији, у којој живи око 18 милиона људи и највећи број странаца и где су и бројни Срби ''нашли ухлебљење'', српски језик се већ деценијама изучава у више градова.

''Настава српског се изводи у 13 основних школа, а према актуелним подацима за прошлу школску годину, ту наставу је у Северној Рајни Вестфалији похађало 351 дете'', речено је Танјугу у покрајинском Министарству просвете у Диселдорфу и наглашено да се у тој покрајини, као матерњи, односно, језик земље порекла, изучава 18 језика - турски, пољски, шпански, руски, грчки, италијански. . . .

Деца од првог до десетог разреда могу да учествују у настави језика, своје земље порекла и та настава важи као понуда покрајина, које цео тај процес и финансирају и чија надлежна министарства дају и дозволу за школске књиге.

Уколико деца са прелазним оценама заврше наставу матерњег, онда, према слову закона, тај језик може да буде урачунат као официјелни страни језик, први или други, у школама, чак и гимназијама.

Учитељица у пензији Витомирка Вељовић, која је за четири деценија рада на ''пут'' извела многу децу, каже да је некада у разреду имала и 29 малишана, а 1989. године, сама је држала наставу за чак 279 деце.

Пад броја ђака, који похађају часове српског језика, она објашњава чињеницом да се рађа мање деце, али подсећа да код наставе српског језика, такође, постоји и традиција:

''Родитељи су учили српски језик, па сада шаљу и своју децу на наставу'', рекла је ова учитељица, чији су многи ђаци данас инжењери, лекари, правници, архитекте и други честити чланови немачког друштва и додала да за грађане Србије важи да су и родитељи и деца добро интегрисани у немачко друштво.

У аустријским школама такође постоји факултативна настава на матерњем језику, али данас српска деца имају могућност да похађају само факултативну наставу на босанско-хрватско-српском (БКС).

Аустрија је 1992. увела наставу на матерњем језику, нудећи 25 језика, од којих су најпосећеније наставе на БКС и турском. Највећи број сати има настава на турском ( 7.728), затим следи БКС (2.761), те албански (417).

Око 33. 900 ђака је школске 2013/14, за коју тренутно постоји јавни податак, похађало наставу на матерњем језику, али тај број стално опада и због тога што Срби не желе да им деца уче вештачки босанско-хрватско-српски језик, односно БКС.

БКС је једини језик који се као настава на матерњем језику нуди у свих девет аустријских покрајина, настава се изводи по плану и програму Министарства образовања Аустрије, које и бира и плаћа наставнике . (Танјуг)


Коментари7
9513d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ugostitelj
Колико језика говорите толико људи вредите. Учењем страних језика учи се и њихова култура тако да онај ко учи није чудан (на италијнском је страно - чудно). Узгред, код нас у гоститељству је знање страних језика једна од нејвећих вредности. Могућност комуницирања са гостима. Када неки страни гост чује свој језик, одмах се уклањају све баријере тако да гост и домаћин успостављају пријатељски однос. Свестан тога, за програм дуалног образовања у области угоститељства, поред знања у припреми, производњи (куварство) и продаји (услуживање) биће и специјални уџбеници за учење страних језика (енглески, немачки, француски, италијански, арапски, кинески...) који садржи 500 речи и 340 фраза које се користе у комуницирању запослених са гостима и менаџментом. То је минимум ( прво енглески) које ће морати да науче да би могли да се укључе на интернационалном туристичком тржишту рада, у првом реду на канадском, где влада велика несташица кадрова, а онда Емирати, Краљевина Саудијска Арабија...
Petar Amer
Za srpski jezik je hitna restandardizacija, po ugled na juznosrpski dijalekt a i makedonski jezik. Mnogi jezici sasvim fino obavljaju svoja funkcija bez padezi, a mi imamo cak sedam. To je za nasa deca u dijaspora pretesko i demotivise ih da uce maternji jezik. Takodje, Srbija je u sred od Balkan, da nam je jezik laksi mogli bi ga lakse savladati i Bugari i Rumuni i drugi, pa bi tako sluzili kao spona u region i za turizam, i za biznis, i za kultura. I unormaliti i glagole: dici/dignem ali ici/idem te moci/mogu! Ma idi bezi, nema tu nikakva logika, i to se moze nauciti samo ako se zivi tu. A i ovi sto zive tu pametnije bi im bilo da uce druge stvari. Vreme je za novosrpski!
Ema
Sedi di si, ni za di si, nisi.
Препоручујем 8
Pera brus
Smeha i smeha deci.....
Драгољуб Збиљић
НА СРПСКИ НАЧИН НЕ ЧУВАЈУ СЕ НИ ЈЕЗИК НИ ПИСМО. Данас се заиста не зна шта је српски језик нормативно. То је данас заостали бућкуриш који се појављује у четири лика: 1. српски језик на екавици, 2. српски језик на (и)јекавици, 3. српски језик на српској ћирилици и 4. српски језик на хрватској латиници. Такав језик нормативно не постоји нигде на свету, он, уместо да обједињује, разједињује Србе и такав језик је и био плански створен (тачније нормиран) да би се, у коначном, сви Срби полатиничили, тј. да би напустили своје миленијумско ћириличко писмо. И тај процес је данас при крају јер је српске азбуке и у Србији остало просечно десетак процената. Тако се сигурно не чува српска азбука, али се тако не чува ни српски језик, нити се тако може богатити српска култура.Нај(не)одговорнији су за то данас српске језичке институције (Матица српска, САНУ, тј. њен Институт за српски језик и Одбор за стандардизацију српског језика.
Mi pa mi
"Такав језик нормативно не постоји нигде на свету" U Norveškoj nema jednog normiranog jezika već se koristi nekoliko varijanti. Ali mi-pa-mi
Препоручујем 1
НЕМАЊА ВИДИЋ
Покушај стандардизације српског језика у екавици учињен је кад је председник Републике Српске био Радован Караџић. У Србији су сто свесрдно подржали академици Милорад Екмечић и Павле Ивић. Школовани Срби, нарочито књижевници и језички стручњаци, учинили су побуну у Српској и враћена је лажна равноправност екавице и ијекавице. А никад се нису огласили поводом готово потпуне латинизације Српске. Владика Јефрем је сведочио како га је важан странац уверавао да се Срби не требају плашити Сарајева ( унитаризације ) јер имају свој кинески зид - ћирилицу. Кажу тамношњи школовани Срби да они не дају Хрватима нашу ијекавицу и нашу латиницу. А Хрвати су направили језичку мапу по којој је њихово све докле досежу ијекавица и латиница. Дакле Србима је ближе оно што је у Загребу, Сарајеву и Подгорици, него оно што је у Београду. Српска интелигенција није дорасла хрватској , а нарочито она која кроји и спроводи језичку политику у САНУ , његовом Институту за српски језик и Матици српској.
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља