четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27
ЕВЕРГРИН

Балада уморног војника

Композиција „О, Камил” посвећена је Скоту Камилу, човеку који је на сопственој кожи осетио сав ужас вијетнамске епопеје
Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 20.03.2017. у 18:00
Грејем Неш на наступу 2014. године (Фото Е. Драпер/CC BY-SA)

Утицај погубног америчког ратовања у Вијетнаму на рок сцену Америке толико је био јак, а траје и данас, да тражи да се помене још нека композиција инспирисана једном од највећих ноћних мора данашњих житеља САД. Уосталом, у овом ратовању, хиљадама километара далеко од своје отаџбине, Американци су изгубили 58.315 младих људи, док их је рањено више од 153.000.

О, Камил
О, Камил, реци ми како се осећаш?
Борио си се за отаџбину
За Бога и због рата
А сада ти срце говори
Да то не може да буде стварност
И зато, испричај ми своју причу
Од почетка до краја
О свом том блату, и о храбрости, и о крви
Да ли си спреман да то свима испричаш
Осим онима које си побио
Не због Бога, већ због отаџбине и због рата
О, Камил, кажи шта ти је мајка рекла
Када си све оне људе оставио на пољима
Да труну заједно са отавом
Да ли си јој показао ордење које си стекао?
Да ли си јој показао своју пушку?
И да ли си јој показао оне уши које си окачио?
И да ли си јој показао
Слике свих оних које си побио
Не у име Бога, већ зарад отаџбине
И зарад рата?
О, Камил, реци ми
Шта тражиш на овоме месту?
Када си устао у одбрану правде
Отаџбина ти је одговорила
Бацајући ти истину у лице
Када причаш своју причу
Да ли покушаваш да нађеш оправдање
За сву мржњу коју си видео?
Да ли си спреман да људима испричаш истину
О људима који су вапили за Богом
А не за отаџбином или ратом?

Композиција „О, Камил”, коју је написао Грејем Неш (енглески рокер, члан групе „Холис”, а потом и чувеног квартета „Крозби, Стилс, Неш и Јанг”), посвећена је Скоту Камилу (1946), човеку који је на сопственој кожи осетио сав ужас вијетнамске епопеје, схватио безумље у које су амерички политичари, зарад сопствене добити, гурнули неколико генерација својих младих земљака и који је решио да против свега дигне глас.

„О, Камил, реци ми како се осећаш? Борио си се за отаџбину, због Бога и због рата. А сада ти срце говори да то не може да буде стварност. И зато, испричај ми своју причу. Од почетка до краја. О свом том блату, и о храбрости, и о крви. Да ли си спреман да јe свима испричаш? Осим онима које си побио. Не због Бога, већ због отаџбине и због рата.”

Скот Камил је ратовао од 1965. до 1969. зарадивши гомилу војних признања и одликовања. Можда је управо захваљујући томе што се налазио у првим борбеним редовима, у најтежим ситуацијама, схватио да америчка авантура, негде далеко на истоку, као једини смисао има – убијање људи, жена, деце... Како оних са противничке стране фронта, тако и оних са којима се борио раме уз раме. Кренуо је у нови рат. Овај пут управо против оних који су се годинама залагали за бесмислено проливање туђе крви.

У оквиру медијске акције назване „Истрага напаћеног војника” покушао је да обелодани све ратне злочине почињене од стране оружаних снага САД и њених савезника, али и директну везу између такве политике и ратних злочина у Вијетнаму. Уз њега, о вијетнамској трагедији самоиницијативно је сведочило још 109 његових директних сабораца, али и инжењераца, медицинског особља, професора… Сви ветерани из периода између 1963. и 1970. године.

„О, Камил, кажи шта ти је мајка рекла када си све оне људе оставио на пољима да труну заједно са отавом. Да ли си јој показао ордење које си стекао? Да ли си јој показао своју пушку? И да ли си јој показао оне одсечене уши које си окачио? И да ли си јој показао слике свих оних које си побио? Не у име Бога, већ зарад отаџбине. И зарад самог рата.”

Није потребно ни помињати да је тродневна акција Скота Камила и његових истомишљеника медијски практично сасвим прећутана. То, међутим, није поколебало његове истомишљенике новинаре који су о свему сачинили документарни филм под називом „Напаћени војник” (1972).

У једном интервјуу из 1992. Камил је први пут изнео своју идеју по којој би најистакнутије ратне јастребове, чланове америчког Конгреса, требало једноставно – стрељати: „У време када се ова идеја јавила нисам мислио да је то тако лоша ствар. Доживљавао сам је озбиљно. Схватио сам да сам пуне две године убијао туђе жене и децу, у њиховим рођеним домовима. Они (конгресмени) су ти који су водили политику, они су за њу били одговорни, и то су исти они који су се залагали да се рат настави, мада је јавно мњење било против. Схватио сам да, ако смо веровали у то што смо радили, и ако смо били спремни и сопствене животе да жртвујемо тамо далеко, требало би да будемо спремни да се жртвујемо за отаџбину и овде, код куће.”

„О, Камил, реци ми, шта тражиш на овоме месту? Када си устао у одбрану правде, отаџбина ти је одговорила бацајући ти истину у лице. Када причаш своју причу, да ли покушаваш да нађеш оправдање за сву мржњу коју си видео? Да ли си спреман да људима испричаш истину о људима који су вапили за Богом, а не за отаџбином или ратом?” 


Коментари0
69a6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља