недеља, 30.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:42
ИНТЕРВЈУ: ЉИЉАНА ИВАЊАЦ, НАЧЕЛНИЦА ВЕТЕРИНАРСКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ

Тражимо оштрије казне за продају небезбедне хране

У току је измена Закона о безбедности хране, а онима који буду затечени у најтежим прекршајима могла би да буде изречена трајна забрана бављења делатношћу
Аутор: Ивана Албуновић и Јелица Антељпонедељак, 20.03.2017. у 17:00
(Фото лична архива)

Ветеринарска инспекција је прошле године уништила готово 305 тона небезбедног меса и месних прерађевина, што су значајно веће количине у поређењу са осталим врстама намирница које су биле повучене са тржишта.

Овај податак забрињава, посебно због тога што је реч о производима са истеклим роком трајања, без декларација, па чак и без жига, што значи да роба из нелегалне продаје проналази пут и до радњи.

Истовремено са објављивањем ових података у Европској унији је протекле недеље пооштрена контрола производа прехрамбене индустрије, посебно меса. Новим прописима о безбедности хране, које је већ усвојило 28 земаља чланица, захтева се да храна у Европи мора бити са „нултим ризиком и безбедна”. Од држава је појединачно затражено да пажљивије контролишу прехрамбену индустрију и спроводе ненајављене контроле. Можемо ли очекивати да ће се и на нашем тржишту убудуће применити нека од ових мера за „Политику” говори Љиљана Ивањац, начелница Ветеринарске инспекције.

– Разлог оволике количине заплењеног и уништеног меса и прерађевина је то што се инспекција, у односу на претходни период, сада појављује у промету. Били смо у велепродајама, малопродајама, трговинским ланцима, а не само у објектима као што су кланице и прерада које су под нашим сталним надзором. Наравно, небезбедну робу проналазили смо и у складиштима у којима је такође, по закону, недопустиво да се нађу производи са истеклим роком трајања, без декларације и жига. Акције су биле више усмерене на контролу у промету и имамо резултате.

Европска унија сада тражи тражи пооштравање казнене политике и јачу инспекцијску контролу. Какве су казне код нас за овакве преступе?

Прописане су законом за оне који стављају небезбедну храну у промет. Када говоримо о новчаним казнама разликују се у зависности од тога о ком објекту је реч – да ли је преступ начињен у мањој самосталној радњи или код већег трговца који је регистрован као друштво са ограниченом одговорношћу. Наравно, казне су много веће за ове друге. Висину казне одређује суд, а крећу се од 500.000 до милион динара. Ми само квалификујемо преступ.  

Да ли имате могућност да затворите објекат?

Да. Када у контроли утврдимо чињенично стање које указује да су директно угрожени живот или здравље људи (или животиња). У том случају одмах можемо да затворимо тај објекат, али док се не отклоне недостаци.

А да забраните неком да се убудуће трајно бави том делатношћу?

Не, то је нешто ка чему идемо. Ветеринарска инспекција инсистира да се и та решења уведу у наше прописе. Да се јасно дефинише да се оном ко се бави овим послом трајно може одузети делатност, ако је затечен да чини такав прекршај којим директно угрожава безбедност и здравље потрошача или чини превару. А обмана је све више.

Колике су шансе да се то и догоди?

У току је измена Закона о безбедности хране и ради се на томе и да се та ставка унесе у прописе.     

Да ли је било затварања радњи прошле године због угрожавања здравља потрошача.

Не, али било је прекршајних пријава и процесуирани су сви који су затечени у прекршају.

Да ли од судова добијате повратне информације по окончању процеса?

Да, али не у свим случајевима. Када затварамо инспекцијски предмет можемо да тражимо од суда информацију шта је коначна пресуда. Али морам да кажем да неки процеси трају и две, три или четири године. Догађа се и да случај застари и ми смо ту немоћни.  

Подаци из прошле године су алармантни, овај део тржишта изгледа као најнеуређенији. Продаје се чак и месо без ветеринарског жига.

То је област сивог тржишта и у таквим случајевима сарађујемо и са другим инспекцијама. Морамо сви заједно да реагујемо на такве појаве. У сваком случају, такво месо је небезбедно, као и оно без декларације и повлачи се из промета.  

Али како да купац који у регистрованој радњи купује пола килограма меса зна да ли је оно ту стигло са жигом или без њега? То не би смело да се доведе у питање.

Ми, нажалост, не можемо да будемо у сваком тренутку у малопродаји. Уз то, имамо мало инспектора, 251 у целој Србији, али нису сви они на терену. Прописи изискују наш стални надзор у кланицама. Потрошач има право да трговца пита све у вези са храном коју купује. Основно је да храна мора да садржи декларацију. Ако тога нема, то треба пријавити инспекцији.

Наша редакција има доста пријава које се односе на лош квалитет млевеног меса у радњама, посебно у трговинским ланцима. Превише је масно и пуно хрскавице. У једном периоду трговцима је било забрањено да продају уситњено месо, да ли је тај пропис и даље на снази?

Није више. Потрошач, свакако, има право да тражи да му се самеље месо од изабраног комада. Ветеринарска инспекција ове године није имала такве примедбе. Али било је замерки на квалитет барених производа и намеравамо ускоро да спроведемо акцију провере њиховог квалитета. Уврстићемо и уситњено месо, али се, наравно, нећемо задржати само на томе.   

 


Коментари4
28950
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vitke
Da li ce se neko u Srbiji pozabaviti prevelikom soljenju suvomesnatih proizvoda? Zar nije sa jedne strane po zdravlje opasna presoljena hrana,mada mi je jasno zasto je sole, da se duze odrzi. Kako smo nekad jeli ukusne pecenice i suvi vrat a sada su to najslaniji i najneukusniji proizvodi.Ne samo sto su slani, imaju neki cudan ukus.
Nikola
За оног ко свесно продаје небезбедну храну треба да буде прописана казна затвора. Једно је кад је неко само продавац, а друго кад неко зна шта ради. Исте казне треба предвидети и за преваранте који производе лажни мед, алкохолна пића са метанолом и сличне преваре.
sredoje
скокните до матијевића
glas iz naroda
Tražite i javno objavljivanje imena trgovaca i proizvođača hrane (i ne samo hrane).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља