четвртак, 27.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:37

На Цетињу таласање у Вашингтону бура

Оштра расправа америчких сенатора, поводом прихватања споразума о уласку Црне Горе у НАТО, прилика је за подсећање на покушај књаза Николе да пре више од сто година поклони Америци град Улцињ за поморску базу
Аутор: Слободан Кљакићпонедељак, 20.03.2017. у 16:30
Улцињ на почетку 20. века

Амерички конгресмен из Аризоне Џон Мекејн (80), председавајући Одбора америчког Сената за оружане снаге, прошле недеље је рекао да његов колега сенатор Ренд Пол (54) из Кентакија, такође републиканац, ,,сада ради за Владимира Путина”, зато што се противи покретању дебате и стављању на гласање споразума који би омогућио улазак Црне Горе у НАТО.

На Мекејнову тврдњу да тиме ,,остварује циљеве Владимира Путина”, Пол је одговорио да је његов колега ,,помало поремећен”, да је ,,његово време прошло” и да је његових 80 година живота ,,снажан доказ” да за место у Сенату треба увести старосну границу.

Догодило се тако да после више од сто година текућа таласања и гласови о Подгорици и Цетињу, као уставној престоници Републике Црне Горе, узбуркају Вашингтон, што се први пут догодило давне 1909. године.

Четири године раније, у октобру 1905, када су успостављени званични односи између САД и Кнежевине Црне Горе, посланик Џон Џексон, обављајући ову дужност из Атине, предао је акредитиве књазу Николи Првом Петровићу. Луксузан пријем на који је наишао на Цетињу и све што следује изгледа да су га опчинили, те је у извештајима за Стејт департмент наглашавао да се у Црној Гори, земљи ,,сиромашној”, у којој је ,,луксуз непознат”, развија и учвршћује парламентарна власт. Џексон је на овој дужности био до 1907. а наследио га је Ричмонд Пирсон.

Нереално и неостварљиво
Већ је прва понуда краља Николе, она за Валданос из 1909, значила и позив да се САД уплету у унутрашње послове Црне Горе. Пошто је анексиона криза око Босне и Херцеговине тек била окончана, уплитање САД би изазвало реакцију Аустроугарске и Русије, можда и Италије, закључује академик Драгољуб Р. Живојиновић. Давање на поклон Улциња 1911. поклопило се с неуспехом устанка албанских племена против труске власти. Под притиском Аустроугарске и Русије, краљ Никола је морао да прекине с давањем помоћи албанским племенима, што је нарушило његов углед у окружењу. Али и у Црној Гори, где је тињао сукоб између краља и демократских снага. Све је то ,,вероватно подстакло краља Николу да обнови и прошири предлог о изградњи америчке базе у Црној Гори”, у Улцињу, али су ти ,,предлози били нереални и неостварљиви”, закључује академик Живојиновић.

У опроштајној посети он се на Цетињу у мају 1909. године сусрео с др Лазаром Томановићем, пореклом из Боке, председником црногорске владе у четири наврата, прваком Српске народне странке на Приморју. У том разговору, Томановић је пренео понуду књаза Николе и предложио Пирсону да Црна Гора уступи САД ,,заувек и бесплатно, безусловно и без резерве”, залив Валданос близу Улциња, укључујући обалски појас који од увале сеже до оближњег венца планина – територију од око тридесетак квадратних километара.

Понуда је учињена зато да САД ,,успоставе поморску базу и станицу за снабдевање у европским водама”, објаснио је Томановић, који је вероватно знао да у том тренутку Вашингтон не види Европу, поготово не Балкан, као простор на коме САД треба да играју важнију улогу.

Изненађен, можда и збуњен овом понудом, Пирсон је ипак изнео став да САД треба да прихвате предлог, што је образложио и у извештају за Стејт департмент, указујући на корист коју би Валданос имао не само за америчку морнарицу.

,,Чудна понуда”, оцењено је у Министарству спољних послова САД, али су понуду Цетиња ипак проследили на процену Министарству морнарице. Прошло је пуних годину дана у вагању ове идеје, да би коначан одговор био да америчка морнарица нема никаквих потреба за базом у Црној Гори. Када је нови амерички посланик Џорџ Мозес уручио овакав одговор Томановићу у мају 1910, премијер Црне Горе одбио је да о њему уопште разговара. Требало је сачекати да се изјасни књаз Никола.

Прилика за то се указала када је Мозеса 1911. примио главар Црне Горе, који је у међувремену постао краљ. Рекавши да је ранија понуда Валданоса и околне територије била погрешна, краљ Никола је сада био шире руке – Америци ће даривати Улцињ, једини град на обали Јадрана којим је Црна Гора у то време могла слободно да располаже. Ову широкогруду понуду Мозес је ,,одлучно одбацио”, али ју је на инсистирање краља Николе ипак проследио тадашњем председнику САД Вилијаму Хауарду Тафту.

Ако је у Вашингтону она понуда Валданоса процењена као ,,чудна”, идеја да Америка добије на поклон Улцињ и територију око тог приморског града, свакако је била још чуднија. Тај шапат пристигао с Цетиња, мора да је изазвао макар малу буру у кабинетима ондашње америчке администрације. У сваком случају, неколико месеци касније, у августу 1911, на Цетиње је стигао одговор председника Тафта да влада САД неће прихватити предлог краља Николе Првог Петровића.

Моји пријатељи Црногорци, који све и свашта знају из историје Црне Горе, о којој радо говоре, када би чули за ову епизоду и дарежљивост краља Николе, уобичајено би одмахивали главом и изражавали неверицу да је могао понудити Америци Улцињ. Углавном не би вредело моје позивање на Богдана Љ. Поповића који је о томе писао још 1960. и на академика Драгољуба Р. Живојиновића, који помиње ову епизоду у једном раду из 1984. године. Једино ми је остајало да се послужим досетком која ће их можда одобровољи: уместо да се чуде и негирају понуду краља Николе, нека осмотре тај потез из угла његове могуће далековидости. За разлику од председника САД Вилијама Тафта и експерата америчког министарства морнарице.

Ко је данас далековид – више од сто година касније и у промењеним околностима? Да ли сенатор Џон Мекејн и власт у Црној Гори која се определила за НАТО, или је то сенатор Ренд Пол? Не само проницљивост, него и стрпљење, потребни су да би на ово питање био дат одговор. Поготово због тога што НАТО, ако већ не добије нешто на поклон, отима оно што му треба, као што је показано и на примеру Косова и Метохије.


Коментари30
f0690
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав Јовановић
@Бокматер: чули смо ми и горе ствари - од бољих људи.
deda Trifun
Ujedinjnje dve srpske drzave,Srbije i Crne Gore, ne moze biti OKUPACIJA:kako Srbi mogu okupirati Srbe?>Po završetku Prvog svetskog rata, dolazi do Velike Podgoričke skupštine 1918. na kojoj se donosi odluka o ujedinjenju Crne Gore i Srbije,kada je 165 od 168 poslanika glasalo za ujedinjenje i upravo je taj njen reprezentativni karakter bio najbolje objašnjenje raspoloženja ondašnjeg stanovništa Crne Gore koje se izjašnjavalo kao srpsko.> U zemljopisu Kraljevine Crne Gore, koji je imao četiri izdanja (prvo 1893, a poslednje 1911) piše: „U Crnoj Gori žive sve sami i čisti Srbi, koji govore srpskim jezikom, a ima ih oko 300.000. Većina su pravoslavne vjere, a ima nešto rimokatoličke i muhamedanske vjere, ali treba znati da smo svi srpskog porijekla i srpske narodnosti.. Crnom Gorom vlada Kralj Nikola Prvi iz slavne srpske porodice Petrović-Njegoš.>To sto pokusavaju Milogorci da sprovedu sa NATO je OKUPACIJA Crne Gore,a proizvodnja instant CGnacije je realizacija Brozovog testamenta...
deda Trifun
Borba izmedju srpskih kraljevskih dinastija Karadjordjevica i Petrovica ne moze umanjiti znacaj ujedinjenja 2 srpske drzave Srbije i Crne Gore...To su procesi,koji se desavaju kod drugih velikih evropskih naroda: Bizmark u 19 .veku stvara ujedinjenu NEMACKU od 34 drzave i 3 slobodna grada.Postoji mnogo rasprava da li je to bilo ujedinjenje Nemačke, ili ekspanzija Pruske..Ili ITALIJA ujedinjenje 9 drzava pod Pijemontom...Problem kraljevske porodice Petrovica(kralj Nikola) je sto su oni imali aspiracije na PRESTO ujedinjenih srpskih drzava.Koliko je opravdano da manji upravlja vecim?..Slicno se ponavlja godinama posle,za vreme Brozove Jugoslavije,kada kadrovi iz CG dolaze da pokore i disciplinuju Srbe u Srbiji.Pored ogromnih zlocina pocinjenih nad "gradjanskom Srbijom",zauzimaju sve vazne funkcije u drzavi,vojsci,privredi..,nesrazmerno njihovom broju u odnosu na Srbe iz Srbije..>I sad,kad predju Bijelo polje(granicu) su najveci Srbi,a kad se "vrnu" i predju Prijepolje najveci MILOGORCI..
Препоручујем 4
Danilo Stojanovic
Iz Proglasa kralja Nikole Crnogorcima: Političarima iz Biograda cilj opravdava sredstvo -Vama je poznato da zvanična Srbija već odavno u Crnoj Gori nije gledala brata i drugara, na zajedničkomu poslu, nego protivnika, koga je po nekomu čudnome shvatanju trebalo trsiti, tobož, u interesu Srbije. Naoružani neobješnjivom mržnjom prema Crnoj Gori i njezinijem predstavnicima i lišeni solidne moralne osnove, izvjesni političari iz Biograda, postavili su se u politici prema Crnoj Gori na načelo: cilj opravdava svako sredstvo…Vođena je protiv nas jedna najodvratnija kampanja kojoj je bio cilj: omalovažiti ulogu Crne Gore u ovomu ratu i srušiti njezin visoki ugled među saveznicima…Meni u izgnanstvu ostao je mučan i ničijem nezaslužen zadatak da branim čast i ugled Crne Gore…Pored svijeh kleveta, Vlada Srbije nije uspjela da diplomatski uništi Crnu Goru, okupirala ju je, u ime vlade Srbije, njezina vojska. ..Da bi se pred svijetom kao Pilat mogla od svoga bogomrskoga i u istoriji nezapamćenoga
Препоручујем 4
Господо из Политике, зашто....
...је немогуће аргументовано одговорити овом “usaf" јер оно што тврди нема везе са истином. Ни једна бивша социјачистичка земља није профитирала уласком ни у НАТО ни у ЕУ. То бих могао да поткрепим наводима и из западних извора па тако "Spiegel" угледни немачки лист пише да су Бугари, Румуни, Хрвати и Пољаци на дну свих анализа ЕУ о просперитету а први су по корупцији. Нешто се боље котирају Чеси и Мађари али ни њима НЕ ЦВЕТАЈУ РУЖЕ.
kibo
Ucviljeni Cedaпре 3 дана @bokmater, Bogu hvala sinko. Daleko vam lijepa vasa, ali se bojim da ipak nismo predaleko. Mene tamo kod vas vidjeti necete. A ni kod ovih "casnih i postenih" juznih komsija. ucviljeni ceda bolji naziv bi bio najetnicki podjeljena nasa, a kako takve drzave prolaze vidili smo na primjeru ove koju bokmater spominje...
Препоручујем 0
Ucviljeni Ceda
@bokmater, Bogu hvala sinko. Daleko vam lijepa vasa, ali se bojim da ipak nismo predaleko. Mene tamo kod vas vidjeti necete. A ni kod ovih "casnih i postenih" juznih komsija.
Препоручујем 14
Прикажи још одговора
Boban
Usaf ima pravo. Ajde malo da gledamo svoja posla a ne da se stalno popujemo susedima kao da mi posedujemo neku ogromnu moralnu superiornost nad njima. Ovakvog ponasanja nema nigde drugde u Evropi danas. Nezamislivo je da jedna Belgija, naprimer, pocne da drzi pridike Francuskoj, Holandiji Nemackoj i Luksemburgu. To je mozda moglo u Garasinonovo vreme u 19. veku, ali valjda smo nesto uznapredovali odtad. Sta je sa Srbijom? Zasto smo se toliko udaljili od civilizovanog sveta?
MilosNS
Ajde vi Bobane ne berite tuđe brige, nego brinite da li će vam preživeti voljena EU.
Препоручујем 1
citalac
усаф: Највеће демократско достигнуће је референдум. Дозволите га, по питању уласка у НАТО, и тако затворите уста противницима.Или мислите да нисам у праву?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља