недеља, 17.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:57

Шулцова борба за праведнију глобализацију

Канцеларски кандидат СПД-а настоји да се представи као вођа борбе за права радника, а против десничарског популизма
Аутор: Ненад Радичевићуторак, 21.03.2017. у 19:30
Мартин Шулц се намеће као својеврсни социјалдемократски месија (Фото: Ројтерс/Фабрицио Бешч)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Донедавном председнику Европског парламента Мартину Шулцу успело је протеклог викенда оно што није пошло за руком ни легендама СПД-а Курту Шумахеру и Вилију Бранту – изабран је за шефа странке једногласно.

То што се минула два месеца представио не само као неко ко представља промену у односу на демохришћанску канцеларку Ангелу Меркел већ и као реформатор сопственог СПД-а, изазвало је унутар саме партије али и њихових некадашњих присталица праву еуфорију, створивши код њих први пут у последњих 12 година уверење да је могуће да канцелар буде из СПД-а.

И док се широм Европе шири страх од десничарских антисистемских странака, у Немачкој незадовољство негативним последицама глобализације и отуђеним елитама не распаљује борбу против Европске уније и елита, већ је на сцени борба између две главне проевропске партије око тога која ће обећати долазак до „праведније глобализације”. Упркос томе што су се демохришћански министри потрудили да ову тему наметну у оквиру немачког председавања Групи 20 најразвијенијих земаља света, Шулц се намеће као својеврсни социјалдемократски месија, који својим обећањима и кампањом подстиче уверење да ће у Немачкој ојачати права радника и социјалну државу ослабљену управо у време социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера.

Штавише, Шулц настоји да буде и вођа борбе за „праведнију глобализацију” а против националистичког популизма широм света. Пре осам дана је у Берлину окупио представнике водећих европских, али и светских, странака левог центра, које су чланови Напредне алијансе, својеврсне модерније верзије Социјалистичке интернационале.

(Фото:графисан испод статуе Вилија Бранта у предворју берлинског седишта СПД-а, док око њега стоје премијери Шведске, Италије и Португалије, канцелар Аустрије као и бројни представници европских странака левог центра (из Србије су били представници Демократске странке и Социјалдемократске странке), Шулц је очигледно настојао да се, пре свега, немачкој јавности представи као лидер поштован у Европи, који би могао да наследи Меркелову и промени набоље и Немачку и Европу.

У говору је цитирао британског историчара Тимотија Гартона Еша, који је актуелну политичку ситуацију, после одлуке Британаца да изађу из ЕУ и избора Доналда Трампа за председника САД, дефинисао као „светску контрареволуцију против либерализма”, истичући при томе да су глобализација и растућа неједнакост, која је прати, једни од узрока овог тренда.

Како би доказао да овај и остали његови говори у којима је истицао да ће променити досадашњу праксу да се „поштовање појединца исувише дуго ставља по страни и замењује критеријумима економског успех” нису само празна реторика, Шулц је протеклих дана изнео и конкретна обећања о променама чувене реформе „Агенда 2010”, којом је Шредер либерализовао тржиште рада и смањио социјална давања.

Ова реформа је преполовила незапосленост у Немачкој, будући да су радници принуђени да прихватају и изразито ниско плаћене послове и са скраћеним радним временом јер су износи накнаде за незапослене и социјалну помоћ поприлично смањени. Те промене су заправо одговарале политици конзервативаца Меркелове, који су од тада на власти, док СПД све до појаве Шулца није успео да поврати популарност бирача који су се осетили изданим.

Шулцова обећања је као законски предлог формулисала актуелна министарка рада Андреа Налес, саопштивши да ће у почетку из буџета бити неопходно издвојити милијарду евра годишње како би старији од 50 година по губитку посла могли да примају пуне две године надокнаду за незапослене, али и како би незапослени имали право да две године похађају бесплатне курсеве преквалификације. Осим тога, време у току којег се преквалификују не би било урачунато у двогодишњи рок исплате надокнаде за незапослене тако да би незапослени заправо могли теоретски да четири године имају обезбеђену егзистенцију.

Демохришћани и представници удружења послодаваца оцењују да ће то поново од Немачке направити „(економским) болесника Европе”, док је с друге стране очигледно да је овај трошак могуће лако покрити из рекордно високог буџетског суфицита Немачке.

Ова расправа, међутим, први пут на виделу приказује дубоке економске поделе у Немачкој, која је као држава поприлично профитирала од глобализације и огромног извоза, али се тај профит и те како неједнако сливао у џепове Немаца. Тако више од трећине Немаца зарађује исто као пре 25 година, иако је за то време бруто друштвени производ Немачке порастао за тридесетак одсто. Зарада се слила у џепове мањине, а незадовољство у душе већине. Управо ове потоње Шулц „циља” сваким својим потезом. Иако у СПД-у влада увереност у победу, аналитичари указују да Меркелову не би требало још отписивати, будући да она заправо још није кренула у озбиљну кампању.


Коментари10
97854
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

9
Sto je njima dobro !.
gramatika
pravedna globalizacija = oksimoron. Skupili se humanitarci, "elita" i liberali u "gucci" kostimima i "rey ban" naocarama da nas ubede u pravednu globalizaciju. Nekad su radili nasim precima sa nealternativnim putem u komunizam gde nije trebalo da bude klasa, svakom prema potrebama,...i sta sve nisu tupili. I ovoj je isto samo su adaptirali melodiju za ovo vreme (21 vek) tj za fejs buk revolucionare i tviter intelektualce
Pravda
Rusu su decenijama imali njihov glavni list PRAVDA bez da je ijednom Srbinu palo na pamet da je to - OKSIMORON!!! Srecom, Rusi su se udaljili od tog lista, ali se o tome u Srbiji vrlo malo do nimalo ne govori. Toliko o gramatici.
Препоручујем 0
balkanska demokratija
Martin Šulc nije vitlao devedesetih godina pistoljem po Bosni niti je pre dvadeset i koju godinu bio u nacionalnoj desnici Nemacke pa danas izigrava demokratu....
Osvetnik Zoro
Ovi na fotografiji kao da ce im g.Jankovic biti predsednik!!!
simon
ovaj je sve samo nije posten Nemac. Ko makar i malo prati njegove stavove u poslednjih 10 godina jasno mu je da pripada onoj grupi Nemaca koji nece moci da sklopi oci dok ne odradi reviziju istorije u korist Nemaca. To je ona lukava nemacko-austrougarska doktrina u ovom coveku koju je nasledio od dugogodisnjeg predsednika evropskog parlamenta Otto von Habsburga. Ako ovaj dobije kukala je majka ostatku Evrope a posebno onim zemljama koje je Bizmark video kao zemlje pod nemackim uticajem (da ne kazem od nemacke kolonijalizovane). Do duse Merkelova i Kol su mu otvorili vrata na najbolji moguci nacin, ali zeznuto predstoji tek sa njim (ako dodje na mesto kancelara).
Milivoje Radaković
Mora da se javljate iz Poljske ili Holandije...
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља