недеља, 25.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:23
ФИЛМСКА КРИТИКА

Стилски доследно за петицу

Аутор: Дубравка Лакићпонедељак, 20.03.2017. у 22:11
Из филма „Реквијем за госпођу Ј” (Фото: See film)

Ову дубоку породичну драму с елементима хумора који извире из стварности, из парадоксалног живота средовечне удовице, што је осим мужа, посла и ауторитета у породици изгубила и тло под ногама и вољу за животом, недавно је један амерички колега назвао „пригушеним вриском пркосног човечанства против немилосрдно окрутног универзума”.

Тачно, може и тако да се тумачи оно – што је и како је – испричано у филму „Реквијем за госпођу Ј” сценаристе и редитеља Бојана Вулетића, али се ја не бих винула чак до универзума. Остала бих ту, на и у земљи у којој се транзиција од речи – туђице са прилично јасним значењем, протоком времена претворила у нешто што се чак може назвати и политичким системом. Ово је ипак филм посвећен нама, посрнулој, готово непостојећој средњој класи. И филм посвећен женама које су, хтели то да признамо или не, ипак највеће жртве оне речи, тј. система који сам малопре поменула.

Вулетић је, одмерено и уравнотежено, на то умео да укаже кроз драмски лик жене, главне јунакиње, која од почетка до краја трпи радњу, у филму који визуелно почива на промишљеном минималистичком мизансцену и сведеној фотографији.

Определивши се за овакав, минималистички, а у сваком случају веома суптилан сценаристичко-редитељски поступак, Бојан Вулетић је створио естетски успешан, стилски доследан за петицу и чврсто заокружен мали фини филм у којем, кроз дискретан иако снажно присутан ауторски ангажман, анализира савремену породицу у контексту социјалне деструкције. И то је препознато и недавно на Берлинском фестивалу, али и на београдском Фесту на којем је освојио награде у чак четири категорије, као и Политикину награду „Милутин Чолић” за најбољи српски филм такмичарског програма.

Јунакињи Вулетићевог филма се у кратком временском периоду догоди све оно што би се неком другом догодило за неколико живота. Од породичне трагедије, чак и смрти кућног љубимца, па све до открића да јој је чак и средње слово у имену погрешно уписано у важним документима. О немогућности да овери здравствену књижицу, због чега је и њен план самоубиства доведен у питање, да и не говорим. Кроз прави пакао, у овој нашој кафкијанској свакодневици и шалтерско-административној рашомонијади, дубоко депресивна Госпођа Ј мора да пролази.

Али, како то чини? Бравурозно. Без иједног сувишног геста или вишка у оно мало речи. Нема спољашњих драматичних експресија ни лица ни тела. Све је тако дубоко унутра, у души, у срцу и уму, а све опет тако видно и јасно и оку и срцу гледалаца. То може само Мирјана Карановић, која је веома захтевном глумачком техником до последње ћелије у организму отелотворила лик Госпође Ј.

Уткавши у сам филмски језик и сету и благи хумор и апсурд и емпатију, Бојан Вулетић је своју хуманистичку драму, ослоњену искључиво на женске ликове, од грубе реалности одвео ка сфери емоционалног, чак и филозофског.

Та његова нежност спрам женских ликова испред камере (са Госпођом Ј живе још и њене две ћерке и остарела свекрва), у филму је подржана и снажним ауторским ставом три жене – аутора иза камере. Ставом директорке фотографије – сниматељке Јелене Станковић, сценографкиње Зоране Петров и костимографкиње Лане Павловић. Оне су биле ослонац Вулетићу у спровођењу свеукупних естетских замисли унутар готово симетричних кадрова, од којих је сваки као мало савремено сликарско дело, тек благо помакнуто од стварности.

Вулетићев „Реквијем за госпођу Ј” сада је на репертоару домаћих биоскопа и не треба га олако пропустити.


Коментари5
bb57b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Fabula je genijalna. Da se ne spominje koliko je realno, da u paralizovanom drustvu, ni najdestruktivnija inicijativa ne pravi reakciju. Radnja filma me je podsetila na samoubilacki akt jednog srpskog minstra policije, mislim. On se ubio ispred Savezne skustine, na stepnicama. Sem pranja istih, gotovo da nije bilo druge akcije.
Nikola Nesic
Pokusaj samoubistva koji ne uspeva, jer doticna nema zdrastvenu knjizicu, i ne moze da nabavi lekove za taj cin.
Препоручујем 1
@Nikola Nesic - pitanje
Ne znam nista o genijalnosti price, ali me zanima da li bi ste mogli nesto da napisete o peonti fabule ovog filmskog igrokaza
Препоручујем 3
janko
zasto ne gledam domace filmove...
pun krug
Od Petrije do gospodje J, pun krug

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља