уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:03

Берза није што и филм

У дану кад су акције Дојче банке биле у црвеном на Франкфуртској берзи, уместо стрепње, затекли смо празан одељак за посетиоце, неколико новинара и тридесетак брокера
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 21.03.2017. у 17:30
(Фото М. Ава­ку­мо­вић)

Од нашег специјалног извештача

Франкфурт – Непроцењиво богатство, моћ и контрола, страст и ризик, заводљива опседнутост профитом и новцем, која никада не спава – буде асоцијације на берзу. Али ако сте помислили да је берза мравињак у којем бесомучно на све стране звоне телефони и где брокери у скупим оделима, на рубу нервног слома, пресипају огромне своте новца са једног на друго место – грдно сте се преварили. Можда вам се кроз главу мота филм „Волстрит”, славног Оливера Стоуна, који је 1987. одшкринуо врата тог магичног света трговине на крилу Њујоршке берзе. Али светске берзе данас, после три деценије, изгледају сасвим другачије. 

Брокери из канцеларија прослеђују налоге клијената, тако да се већи део пословања обавља електронским путем. Берзе су у физичком облику задржане, углавном, само као атракција.

Дојче берза је подстанар
Када је дошао Наполеон, берза је постојала већ 200 година. Немци су одлучили да сами развијају привредну комору. Тада је одлучено да комора преузме берзу и да буду једна институција. Тек пре 25 година су се поделиле и сада су самосталне. Берза и даље ради у згради Индустријско-трговинске коморе (ИХК), али као подстанар.

У то смо се уверили при обиласку Франкфуртске берзе. Ни трага од ужурбаности и стрепње због потенцијалног губитка. Одељак за посетиоце – празан. Тек тридесетак брокера или специјалиста за трговање акцијама са паркета, како их зову, задубљено је мотрило шта се дешава на екранима. Извештачи Ројтерса, репортери две немачке телевизијске станице – и то је све што смо видели.

А затекли смо се управо у дану када су акције Дојче банке биле у црвеном. Тог јутра је највећа немачка комерцијална банка најавила докапитализацију путем емисије нових акција. Одмах потом акције су пале за 5,9 одсто на 18,01 евро, чиме је банка постала највећи губиташ у оквиру индекса DAX 30, који обухвата водеће немачке компаније. Ништа, међутим, око поднева – у време када је на берзи некада врило као у кошници – није наслућивало да понос немачког финансијског система стрмоглаво пада.

То није изненадило нашег домаћина Рајнхарда Фрелиха, менаџера за корпоративне комуникације Индустријско-трговинске коморе Франкфурта (ИХК), под чијим кровом послује берза. Он каже да је 95 одсто трансакција у електронском систему.

– Људи су некада долазили на берзу да купе немачке акције. Њима је могло да се тргују између 11.30 и 13.30 часова. И све трансакције су се дешавале у та два сата. Ако до 13 часова није могао да се нађе меч, трговало се по просеку. На исти начин се трговало и девизама и у исто то време је формиран курс дана. Сада тек три до пет одсто зараде од немачких акција се дешава на овој берзи. Тргује се на другим местима која су нерегулисана, која не видимо и не знамо како се развијају – објашњава Фрелих.

Ипак, без обзира на то како се тргује, Франкфуртска берза представља једну од највећих светских берзи. У оквиру најпознатијег индекса немачких компанија DAX 30 котирани су „Бајер”, „Дејмлер”, „Алијанз”, „Сименс”, БАСФ, САП, „Дојче телеком”. Уједно, ове компаније су међу највећим у Европи, са тржишном вредношћу од неколико десетина до преко 100 милијарди евра. Највећа немачка компанија је САП, која тренутно вреди око 110 милијарди евра.

 Франкфуртском берзом управља компанија „Дојче берза” која је и сама отворено акционарско друштво и њеним акцијама се тргује. Ова компанија је најавила спајање са Лондонском берзом, али се и даље чека на одобрење Европске комисије.

Иако је постојала реална бојазан да ће после одлуке Велике Британије о напуштању јединственог тржишта еврозоне – план о спајању берзи пропасти – „Дојче берза” не одустаје од покушаја да убеди скептике да ће немачки регулатор задржати водећу улогу у новооснованом предузећу. Највећег противника, франкфуртску Индустријско-трговинску комору, уверава да ће се побринути да се део инвестиција, и после спајања, задржи у Франкфурту, јер је берза дужна да помогне развијање овог града, као немачког центра за трговину хартијама од вредности.

Међутим, Рајнхард Фрелих, као представник коморе сматра да од спајања нема ништа. Он очекује да ће после брегзита и преливања послова на финансијско тржиште Франкфурта, које тренутно запошљава око 80.000 људи, бити отворено још 10.000 нових радних места.

Посматрано по тржишној капитализацији (вредност свих компанија котираних на тржишту), Франкфуртска берза је на трећем месту у Европи са око 1,8 билиона долара. Поређења ради тржишна капитализација Њујоршке берзе, која је највећа у свету, јесте око 20 билиона долара. Тренутни однос тржишне капитализације „Дојче берзе” и немачког БДП-а је око 60 одсто, док на најразвијенијим тржиштима англосаксонских земаља (САД и Велика Британија) овај показатељ превазилази 100 одсто (већа тржишна капитализација од БДП-а земље).

Када је о нашој земљи реч берзански стручњак Ненад Гујаничић каже да се Београдска берза налази у процесу транзиције са малим шансама за даљи развој с обзиром на то да држава није показала интерес да развија овај важан сегмент финансијског тржишта. Тренутна тржишна капитализација Београдске берзе је око 4,5 милијарди евра, али треба напоменути да је то прилично фиктиван податак јер се са доста акција не тргује и представљају чист декор на берзи. Али чак и са тим показатељом, однос тржишне капитализације и БДП-а Србије је тек на око 15 процената.

O каквој игри бројки је реч можда најбоље илуструју подаци о трговању из јануара ове године: укупни износ Франкфуртске берзе путем платформе за трговање Xetra тог месеца је достигао 90,6 милијарди евра, док је на Београдској берзи вредност трговања износила 34,1 милион евра.


Коментари4
e78a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vuk
Lepo, a sto ne istrazite malo zasto nasa berza uopste ne radi nego pitate nekog Nenada za savet. Molim Politiku i ostale medije vec godinama da ispitaju zasto se kod nas naplacuju provizije u procentima na berzi, a na razvijenim trzistima su gotovo besplatne. To je glavni razlog zasto nasa berza ne radi. Molim Politiku ovim putem da istrazi regulativna tela koja onemogucavaju da se razvije trziste kapitala u Srbiji. Nista nije bitnije od ove teme u Srbiji. Vucic to ne razume. Milijarde dolara su zakljucane na ovaj nacin zarad protekcije par brokerskih kuca koje smesno posluju. Morate da se pozabavite nasom berzom. Vi ste jedini pravi novinski list u Srbiji. Nema ko drugi.
Радован
Нисте ме изненадили .Не гајим више илузију о слободној трговини на берзама ,схватио сам већ одавно да је берза један од добро организованих механизама за контролу тржишта од малог броја појединаца...
ecc
Nismo se prevarili, to je adekvatan opis za NYSE...
mrljavko
Ee, zamislimo sad, da se ja sa grupom pajdasa razbacanim po svetu organizujem da imamao neki server na kome ce kupci da cuvaju zalaene stapice, koje proglasimo ekvivalentom ovca. Tako se raspisemo godinu dana o njihovoj odlicnoj prodaji i os talnom rastu vrednosti zelenih stapica. Da obezbedimo sve potrebne zastite i brojevima od 48 cifara nije nikakav problem. Da server radi kao dnevnik transakcija zapisa na diskovima isto nije nikakav problem, ali je prvo i osnovno nepoznato ko proizvodi te zelene stapice i na osnovu cega. Desi li se neka anomalija nijedan sud na svetu ne zna i nema pojma sta su i stapici i koji opste priznati autoritet ih je opunovazio. Razumljivo da ljudi kockarskog duha ulaze u sve moguce imaginarne varijante u zivotu iz pohlepe i nadanja zarade bez rada. Za kockarski svet takve imaginacije imaju svoju vdnosi u njihovom kockarskom pijanstvu, ali se tu radi o samo igri kockanja, jer nijedna industrija i privreda nece svoj posao da pravi na iluzijji zelenih stapica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља