Европо, рођендан ти је! Пре 60 година, 25. марта 1957. године, оснивачке државе су потписале Римске уговоре. Овај датум је суштинско обележје најуспешнијег пројекта за слободу, мир и просперитет који је свет икада видео!
То је повод за радост.
Међутим, након 60 година Европе, такође се налазимо на прекретници. Финансијска криза и однос према избегличким токовима немилице су открили слабости пројекта европског уједињења.
За неколико дана ће Велика Британија службено прогласити намеру да напусти Европску унију. То је знак за буђење. Морамо постићи договор о томе шта нам Европа значи, куда желимо с нашом Европом и шта смо, у ту сврху, спремни да уложимо.
У томе је прави значај ове годишњице.
Пројекат европског уједињења је данас изложен непријатељским ставовима као ретко пре тога, изнутра и споља, од стране популиста који заговарају наизглед једноставна решења, од стране аутократа који зазиру од наших вредности. Сви они желе да разграде Европу или чак да је сруше.
За мене је јасно да је пут европског уједињења прави и једини пут. Да се не заваравамо: у овом свету потресеном кризама, у којем је нестало толико чврстих уверења, државе Европе ће бити у стању да успешно бране своје интересе и вредности само ако говоре једним гласом. Ниједна земља Европе, укључујући и Немачку, то више не може да учини сама. Заједно нас је неупоредиво више и неупоредиво смо јачи него збир појединачних држава. Зато се морамо више зближити.
Стога 60. годишњица мора да буде јасан знак наде, позив на борбу за Европу. Не смемо остати неми када се призива крај европског уједињења.
Борити се за Европу, то значи бранити заједничке вредности, бранити европске вредности. Желимо да оспособимо Европу за будућност, ону Европу која нам је деценијама обезбеђивала слободу и стабилност. Владавина права и демократија, међусобна солидарност и разноликост су елементи европског пројекта. То морамо заступати према споља, исто тако као и према унутра.
Борити се за Европу, то значи, такође, одбранити оно што је постигнуто. Разградња наше интеграције нас не води никуда. Заједно смо превазишли дужничку кризу. Радимо на томе да сви у еврозони могу гледати с оптимизмом у будућност, да се свугде оствари нови раст и да са повећањем броја радних места настају и нове перспективе. За то ћемо морати да даље продубимо Економску и Царинску унију, не да бисмо се оградили, него зато што смо, заједничком валутом, крајње тесно повезани једни с другима као никада пре.
Међутим, морамо ићи још даље: историјски задатак који је пред нама јесте да створимо бољу, јачу Европу. Морамо заједно улагати у Европску унију, како бисмо оспособили најважнији пројекат мира и просперитета нашег доба за будућност.
Прво, у европској спољној и безбедносној политици: време је да се одустане од представе да ми у Европи не сносимо сами одговорност за своју безбедност. Исправна је реченица да Европа коначно мора одрасти. Партнерство са САД и НАТО темељи су трансатлантске заједнице. Међутим, Европска унија мора бити у стању да самостално превазиђе кризе и сукобе у свом суседству. Први кораци су учињени, други морају уследити.
Друго, потребна нам је заштита спољних граница ЕУ која тај назив заиста заслужује. Унутар ЕУ границе су много изгубиле на значају. То је величанствено достигнуће, али то јесу и јаке спољне границе. Усред криза у нашем суседству и избегличких токова, видимо колико је важна ефикасна заштита наших граница. Ономе коме „шенген” нешто значи, мора нешто да значи и заштита спољних граница. Доста тога је већ покренуто, али морамо да учинимо више. То је европски задатак који се тиче свих нас, а не само оних међу нама који су највише погођени.
Треће, Европа мора постати боља у области унутрашње безбедности. Борба против тероризма представља заједнички напор. Ту можемо, ту морамо постати бољи, путем боље сарадње и повећане размене. Циљ је да људи у Европи не морају живети у страху, било у Бриселу, Паризу, Берлину, било на неком другом месту. Слобода и безбедност зависе једна од друге.
Четврто, морамо чешће да се подсетимо на чињеницу да је европско обећање увек било и обећање просперитета. Унутрашње тржиште је скоро свима донело просперитет, и то за дуги период. Међутим, превише људи у Европи има осећај да више не профитира од заједничке Европе, да нико не води рачуна о њиховим потребама. Морамо то разумети и урадити нешто против тога. Борити се за Европу, стога, за мене значи да треба јачати унутрашње тржиште и схватити озбиљно социјалну димензију европског пројекта. Потребни су нам нови оквирни услови за раст и просперитет. Део тога су европске инвестиције у дигиталну инфраструктуру и у образовање и науку. Нећемо бити ни нето-даваоци ни нето-примаоци, већ ћемо сви бити нето-добитници Европе, уколико успемо да боље искористимо средства и ако су истовремено сви спремни да покрену потребне реформе за одржавање конкурентности.
Желимо да станемо раме уз раме да би се из Рима послао сигнал: ми, Европљани, прихватамо се посла, залажемо се за Европу, желимо је учинити бољом! Успећемо у томе ако се не дамо обесхрабрити, ако одлучно и самоуверено обновимо европских дух, ако све поведемо са собом и ако преиспитамо и нека од националних расположења.
Немачка је спремна за то.
Аутор је министар иностраних послова Немачке
Аутор је министар иностраних послова Немачке
