Ада Хуја, острво удаљено од центра града само четири километра, једна је од еколошких црних тачака престонице. До пре 57 година на овом месту расле су шуме јасена и храста, гнездиле се птице, а у водама Дунава које га окружују праћакали су се шарани. Сада Ада Хуја није острво, постала је полуострво, делимично уништено од отпада, а у њеном рукавцу налазе се тоне и тоне токсичног муља.
Део Аде од уништења су отргли чланови „Супернатурала”. Они су на том месту направили праву еколошку оазу. Управо у том парку 22. и 23. априла одржаће се једанаести „Супернатурал фестивал”.
– Ове године фестивал ће трајати два дана и плаћаће се улаз, а новац ће бити искоришћен за унапређење Аде Хује. На тај начин желимо да овај простор, који су градске власти 1960. претвориле у депонију, оплеменимо и вратимо у живот – рекао је Срђан Станковић, оснивач „Супернатурала”.
Шпиц Аде Хује већ деценијама је девастиран. Шума која се налазила на том месту посечена је, а на њеном месту никле су депоније шута.
– Управо је тај шут са тонама осталог отпада од Аде Хује направио полуострво јер га је било толико да се спојио са копном. На простору између копна и острва створио се рукавац у који се већ деценијама сливају све отпадне воде са Карабурме. У њему се сада налази око 300.000 кубика токсичног муља – објашњава Станковић.
Он истиче да су 2012. године чланови „Супернатурала” потписали уговор са општином Палилула да на Ади добију простор који ће оживети.
– Ангажовали смо стручњаке који су нам омогућили да направимо зелену оазу. Сада се у нашем парку од десетак хектара налази кутак за децу, пластеник за гајење поврћа, пет вртова, осматрачница за птице... а простор је богатији за 500 садница и више од 2.000 нових биљака – напомиње Станковић и истиче да је „Супернатурал парк” један од 25 пројеката који је подржала Европска унија.
Иако је делић Аде отргнут од смећа, њени делови су нажалост и даље под отпадом. Прилаз парку од априла прошле године до сада чланови „Супернатурала” чистили су шест пута. Али се бахати суграђани враћају и даље.
Напоре чланова „Супернатурала” у очувању животне средине, како је јуче најављено, подржали су и градски челници.
– Пре десет година чешка фирма почела је анализу воде и копна око рукавца и на Ади Хуји. Она је завршена и сада тачно знамо шта се све од разних токсичних материја налази на овом простору. Вода је заиста толико уништена да се не препоручује ни улазак у њу. Са процесом обнове рукавца не може се почети све док се не ураде колектори и отпадне воде изместе одавде. Тек после тога моћи ће да се уради чишћење рукавца. Сад ћемо покушати да решимо други проблем, а то је одлагање шута на Ади. Настојаћемо да обезбедимо новац да се набаве и поставе камере. На тај начин моћи ћемо да надгледамо ко и када одбацује отпад, и предузмемо мере да на прави начин буде санкционисан – рекао је Горан Триван, секретар Секретаријата за животну средину.
Једини у Европи отпадне воде испуштамо у реке
Светски дан вода обележен је јуче широм планете. Овогодишњи слоган кампање био је „Отпадне воде”, због тога што оне представљају један од највећих еколошких проблема на глобалном нивоу.
– Ми каскамо за Европом. Београд је једини главни град на Старом континенту који своје отпадне воде без прераде испушта у Саву и Дунав. Ништа боље стање није ни у другим деловима државе јер је само 56 одсто становништва прикључено на систем јавне канализације. У погледу комуналне инфраструктуре ми смо на дну лествице европских земаља – кажу „Зелени Србије”, а преноси Фонет.
Европска директива о пречишћавању отпадних вода захтева да сва насеља са више од 2.000 становника имају постројење за пречишћавање.
– Због тога нас очекује изградња око 320 постројења за третирање отпадних вода. До сада је изграђено само 40, а велики број њих није по стандардима. У нашој земљи пречишћава се само 10 процената отпадних вода па нас у наредном периоду очекује напоран рад на испуњењу обавеза из поглавља 27, чији трошкови износе око 5,6 милијарди евра – истичу „Зелени”.
Светски дан вода установиле су Уједињене нације 1992. године.
