субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.03.2017. у 22:00 Ј. Каваја

Српски програмери раде на светски популарној видео-игри

Београдски студио француске компаније „Убисофт” дао је велики допринос „пуцачини” – „Ghost Recon Wildlands”
Детаљ из игре на којој је радио београдски студио (Принтскрин)

Оно што су у свету филма блокбастери, у видео-играма су наслови са троструким А (triple A). Једној таквој светски популарној игри „Ghost Recon Wildlands” значајан допринос је дала група програмера из Србије. Наш тим прилагодио је ову акционо-авантуристичку „пуцачину” француске компаније „Убисофт”, једну од њихових највећих, за играње на рачунарима. Ова игра занимљива је по томе што ју је играо највећи број играча у бета верзији, чак шест милиона. Српски програмери пратили су, између осталог, реакције гејмера и реагујући на њихове примедбе избацивали побољшане верзије у најкраћем могућем року.

Студио на Дорћолу, један од 30 које „Убисофт” има у свету, отворен је у октобру прошле године пошто су наши стручњаци на обуци у Букурешту показали квалитет и креативност који могу да понуде овој растућој индустрији.

Процене су да ће тржиште видео-игара до 2020. године вредети 90 милијарди долара и да ће бити продато више од 60 милиона конзола нове генерације, као што су „икс бокс” и „плејстејшен 4”.

Тим у Београду тренутно броји 20 чланова, углавном програмера с дипломом Електротехничког, Математичког и Факултета организационих наука. Представници компаније представили су новинарима планове за српско тржиште на ком би до краја године требало да удвоструче број запослених и да обухвате и друге професионалне профиле.

„Убисофт” је један од пет највећих произвођача видео-игара и издавач популарних наслова као што су „Assassin’s Creed” (по којој је и реализован филм са Мајклом Фасбендером у главној улози), „Just Dance”, „Принц Персије”, у чијој филмској екранизацији су играли Џејк Џиленхол и оскаровац Бен Кинсли. Себастијан Делен, генерални директор за канцеларије у Букурешту, Кијеву и Београду, нагласио је да су стално у потрази за тржиштима са високим потенцијалом за раст и на којима постоје страст, вештине и стручност за креирање најбољих игара.

– Видели смо да тржиште Србије има много стручњака ИТ профила, мислим да можемо да нађемо оно што тражимо и да ћемо активно допринети развоју тржишта игара овде у Србији – рекла је Григориада Строе, директор људских ресурса за Букурешт и Београд.

Српски тим потврдио је репутацију током рада у у Букурешту. Ова румунска „школа игрица”, која постоји 25 година и има 1.500 запослених, имала је кључну улогу у отварању и развоју студија у Београду.

Процене су да ће тржиште видео-игара до 2020. године вредети 90 милијарди долара и да ће бити продато више од 60 милиона конзола нове генерације, као што су „икс бокс” и „плејстејшен 4”

Космин Раиану, директор продукције, рекао је за „Политику” да је сјајно то што је српски тим већ успео да испоручи „трипл А” игру јер то није лако.

– У Београд смо дошли зато што смо искрено веровали да овде има веома стручних људи, посебно технички поткованих. Првих шест месеци њиховог боравка у Букурешту видели смо да се одлично надопуњујемо, да постоји нека хемија и повезаност на личном нивоу. Имамо овде сјајан тим који има добар имиџ и репутацију и то је добра основа за даљи развој и сарадњу са нашим студијима широм света – рекао је Раиану.

Упитан да ли ће виртуална реалност донети велику промену у свет видео-игара, гост из Румуније је рекао да нам нове платформе и нове технологије омогућавају да снове претворимо у стварност.

– Не могу да предвидим шта ће бити нови велики хит, али иновација је срж свега што радимо. Радујемо се ’Нинтенду свич’ и заиста смо узбуђени због платформи заснованих на виртуалној реалности – истакао је Раиану.

Коментари2
15d1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

m
Prosto mi je neshvatljivo da mladi obrazovani ljudi, koji su zavrsili tako teske fakultete, "arce" svoje znanje za video igre. Znam, ja sam stara garda, prevazidjena su moja shvatanja, ali cini mi se da ce ta virtuelnost da nas odvede u propast. Nigde fabrika, nigde konkretne proizvodnje, samo igrice. Ja se plasim za buducnost ove dece. Dobro bi bilo da ja nisam u pravu.
onako
Šta vam nije jasno? Napisano je u tekstu koliko je to ogromno tržište koje će još da raste. Nisu svi za rad u njivama,železarama i slično. Neko voli da provodi slobodno vreme napolju,neko voli da se opušta uz video igre.Sve je podjednako dobro uz umerenu upotrebu. A što se "arčenja" znanja tiče, plata u industriji igara u poređenju sa platama u bilo kom sektoru, je minimum 5 puta veća. Ne arči niko svoje znanje,već ga vrlo dobro unovče.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља