уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Како су Јагодинци постали Ћурани

Аутор: З. Глигоријевићпетак, 24.03.2017. у 16:00
Чила Илија Станојевић у кафани „Код два астала“ (Фото из збирке Завичајног музеја)

 

Јагодина – Статуета „Златни ћуран” за животно дело и статуете „Ћуран” за три најбоља глумачка остварења биће додељене у понедељак, 27. марта, када се завршава овогодишњи Фестивал смеха „Дани комедије” у Јагодини. Занимљиво је да је некада погрдан надимак за мештане града на Белици, које је пре читавог века осмислио Чича Илија Станојевић, постао симбол овог града, његово обележје на разним културним манифестацијама и да га Јагодинци не доживљавају као знак омаловажавања.

– Мало је познато да је Чича Илија Станојевић, краљ београдског смеха, један од наших најстаријих и најпопуларнијих комичара свога времена, 1913. године био кафеџија у Јагодини. Држао је кафану која је имала само два астала, па ју је народ тако и назвао – „Код два астала”. Пошто је са својом глумачком братијом редовно пио за једним столом, а за другим Јагодинци пили на вересију, Чича Илија је брзо банкротирао – наводи магистар Миодраг Алексић, етнолог Завичајног музеја у Јагодини.

Према његовим речима, Чича Илија се за пропаст своје кафане Јагодинцима осветио по завршетку Великог рата. Наиме, тада су била популарна путујућа позоришта у железничким вагонима. Док ни воз стајао на железничкој станици, отворио би се вагон, са спремљеном сценографијом, а један или два глумца одиграли би једночинку.

– После једне од тих представа, односно приказања, како се тада популарно говорило, Чича Илија је узео жито, бацио по народу, а Јагодинце је почео да ваби као ћуране. То се одмах сутрадан прочуло по Београду, а од тог догађаја Јагодинци су добили надимак Ћурани, по коме су познати и дан-данас. У Завичајном музеју чувамо податак да је чувени индустријалац Петар Клефиш, који је имао велику фарму ћурака, извозио у Европу, па чак и на енглески двор. Традиција гајења ћурака настављена и касније, а сада једну од највећих и најпознатијих у Србији има Зоран Милановић, који је за 15 година утовио преко милион ћурака – каже Алексић.

Занимљиво је да ће Удружење „Уметници Србије” крајем маја организовати „Јагодински фестивал”, а посебну чар даће му Јагодинци који ће спремити специјалитете од ћуретине и јагода, два симбола овога града.


Коментари4
746e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jagodinac
Ako u Jagodini želite da kupita ćuraćeg mesa, nema šanse, u prodaji ga nema. A ni za farmu nisam sigran da uopšte proizvodi ćurke a kamoli da ih je bilo milion.
Бојан
Ја нисам из Јагодине али мислим да је ћуран њихов симбол и да треба тиме да се поносе. Могли би нпр. на амблем ФК ЈАГОДИНА да ставе ћурана а само слово Ј, грб би био мнго лепши.
Nemanja
Pradeda je pricao da naziv potice od vremena Turaka. Navodno, turski karavan koji je isao iz pravca Kragujevca ka Jagodini, preko Cuprije za Istanbul, je ostavljao iznutrice i otpadke od zivine. Zato su Jagodinci Curani, Paracinci Dzigerani, Cupricani Crevari i td.
Srba, Velika Britanija
Upravo ste servirali jos jednu 'legendu' koju ce naobrazovani Srbi prepricavati kao cinjenicu.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља