недеља, 28.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:06

Машиновође Горан и Бобан сведоче о масакру у Грделичкој клисури

Костић и Микић сећају се да је прва ракиета погодила други вагон воза – локомотива је буквално поскочила и одвојила се од остатка композиције. Друга је погодила друмски мост, трећа трећи вагон, а четврта опет мост...
Аутор: Тома Тодоровићпетак, 24.03.2017. у 20:00
Путнички воз после бомбардовања на Грделичком мосту (Фото Танјуг)

Ниш – Возите, и само пазите када сте на мостовима. Ову реченицу коју су чули на железничкој станици у Врању на почетку бомбардовања Србије и СР Југославије 1999. године, а коју је изговорио тадашњи отправник возова на врањској железничкој станици крајем марта те године, Горан Микић и Бобан Костић никада неће заборавити. Сетили су се те реченице и 12. априла, на други дан Ускрса с пролећа пре 18 година. Њих двојица били су машиновође воза који су на мосту преко Јужне Мораве у Грделичкој клисури погодили НАТО авиони. Били су у локомотиви железничке композиције која је спржена ракетама и само пуком срећом су преживели. И данас, после како кажу много година, сећају се сваког детаља трагичног догађаја на други дан Васкрса тог пролећа у Србији под бомбама.

– Кренули смо из Ниша за Скопље, односно до Табановаца, на српско-македонској граници докле смо уобичајено возили. Било је исто онако као и у свим приликама раније. Имали смо радну обавезу, ништа није слутило на несрећу. Пошли смо да превеземо путнике... Ми смо кумови. Били смо увек скоро нераздвојан пар машиновођа јер се знамо у душу. Нас двојица били смо цимери у школи, касније смо заједно служили војску у Зајечару. Заједно смо се и запослили у нишком железничком чвору, оженили исте године медицинским сестрама. Тврдим да ништа није случајно. Ретко када смо се раздвајали у локомотиви... Био је рат, није се много водило рачуна о броју путника, најважније је било да се сви безбедно превезу до крајњег одредишта. Зато се ни дан-данас не зна колико је људи било у возу – причају Горан и Бобан.

– Читао сам недавно како су две ракете погодиле тога дана воз на мосту у клисури. Ипак, није било тако. Када смо били на мосту преко Јужне Мораве прва ракета је погодила други вагон нашег воза и локомотива је буквално поскочила и одвојила се од остатка композиције и наставила кретање. Уследила је друга експлозија и друга ракета погодила је друмски мост на реци на магистралном путу који такође пролази кроз клисуру и који пролази изнад пруге. Одмах потом наредна авио-ракета погодила је трећи вагон наше композиције, а четврта поново мост на ауто-путу... Када су авиони одлетели ми смо са локомотивом и првим вагоном били око 80 метара напред ван моста – испричао нам је Бобан Костић.

Бобан је тога дана био машиновођа, Горан помоћник:

– Ја једини нисам задобио никакве повреде тога дана. Не знам, али заобишла ме је несрећа. Горан јесте. Погодио га је гелер у ногу. И, морам да кажем, није нам то био први сусрет са авионима и бомбама. Ватрено крштење имали смо десетак дана раније када смо са железничке станице у Врању, када је овај град био мета авионских напада, кренули за Ниш. Тада нам је отправник послова и рекао да се пазимо на мостовима – каже Бобан.

У возу у Грделичкој клисури, каже Горан Микић, кондуктер је тврдио да је било више од 50 путника:

– После правог масакра пронађено је девет лешева и делови још четири људска тела, а многи се и данас воде као нестали. Памтим да је кондуктер испричао и да је у возу било и деце, а тога дана касно по подне јављено је на радију и телевизији да је у лесковачку болницу пребачено 16 тешко страдалих и повређених – рекао нам је Горан.

Горан Микић памти и не заборавља још један, како каже, посебан детаљ:

– Био сам повређен и гелер величине нокта ме је погодио у бутину. И данас је ту, на истом месту. Али, када сам превезен до болнице у Лесковцу, збринуо ме је, да не верујете, лекар специјалиста – гинеколог. Човек се ту нашао и у хируршкој сали, када сам допремљен у болницу зашио ми је ране.

Горан Микић и Бобан Костић више нису за управљачем локомотива. И даље су на железници, раде заједно на железничкој станици Црвени крст у Нишу, као надзорници локомотива. Ипак, раздвојени су новом организацијом на Железницама Србије – Бобан је у „Србија карго”, а Горан у „Србија возу”. Ипак, раде заједно и у истој фирми, под истим кровом. Још само једна разлика је „породична” – Бобан има два сина, а Горан сина и кћер.

Горан каже да је после трагедије пре 18 година услишена њихова молба да више не управљају локомотивом и одлучан је да никада више не седне за командну таблу. Бобан, који потиче из железничке породице (отац и деде су му били железничари, а брат Дејан је активан машиновођа), ипак има дилему:

– Нисам доскора размишљао о томе, али како време пролази све ми се чешће враћа жеља да седнем поново... Не знам видећу – каже са скривеним осмехом.

Прошло је 18 година од пролећа 1999. и страдања СР Југославије и Србије у НАТО агресији. Памте се „обичне” и касетне бомбе, ракете, пројектили, рушења и страдања. Ниш, највише пута бомбардован и са највећим бројем цивилних жртава у 78 дана агресије, Алексинац, који је због страдања као „колатерална штета” добио назив „српска Хирошима”, Сурдулица, цео југ Србије и наша земља не заборављају.

Као ни Горан Микић и Бобан Костић, машиновође уништеног воза у злочиначком масакру 12. априла 1999. у Грделичкој клисури. Преживели су, а данас ће, као и сваке претходне године, бити на месту несреће. Да се сете невоље, да се не забораве погинули.

– Било је страшно и трагично и – не поновило се. Пакао је на мостове слетео с неба. Страдали заслужују да их не заборавимо – углас рекоше за „Политику” Бобан Костић и Горан Микић.


Коментари37
e8456
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan d
Nema veze sta nam Zapad radi. Mi se uvek ljutimo na nase a neznamo ko je u pravu. ZATO kao razlog zelimo ici na zapad. Sto nas vise tuku I mrze, mi sve vise hrlimo njima.
Miroslav Djordjević
Interesovao bi me odgovor publike na ovo pitanje: ako ste 1999 živeli izvan naše zemlje na primedbu zašto smo bombardovani odgovor je bio "jer smo ubijali bespravno naše Albance i (kako smo svi izvan zemlje imali priliku da vidimo na tv) nemilosrdno provocirali njihovo napuštanje zemlje uzimajući njihove dokumente na granici" tj praktično progonili življe albansko. Da je u to doba u Prištini u kući Rugova živela dopisnica Der Spiegel (ergo znala šta se stvarno dešavalo), da su naši Albanci koji su napuštali zemlju to počeli tek posle bombardovanja, da je napad na putnički u redu vožnje naznačen voz ratni zločin i mnoštvo drugih napada nikako kolateralna šteta, propaganda inostrane tv očigledno provokativno laźna, SVE je to vulgarno sakriveno i danas jasno. Zločini koji su od "naših" učinjeni NISU oni koji su publici iznad zemlje prikazivani u to doba. TIME JE DOKAZANO kako je sistem opravdavanja kaznenog napada na zemlju bio potpuno LAŽAN. ŽALOSNA ISTINA ZA SVE KOJI VERUJU U PRAVDU.
nikanor
Treba reći i naglasiti da su rakete ispalili nemački piloti. NATO je širok pojam koji isključuje pojedinačnu odgovornost neke države, u ovom slučaju Nemačke. Ja sam na primer lično gledao sa kragujevačkog hipodroma kako francuski "Miraž" sa francuskim oznakama bombarduje vojnu fabriku u Medni. Naši francuski "prijatelji" nekad, i danas nemački "reformatori" kako se izrazio jedan...
milan lala
Bombardovali nas na Hristov Vaskrs , ubijali nevine civile , zlocinci fasisticki , satanske sluge . Sve su to satanini sinovi koji u Boga Hrista neveruju , racun za zlocine platice ako ne na ovom a ono na onom svetu .
Mario
Maločas je RTS objavio izjavu Instituta za evropske poslove na čijem sajtu se šepure Šutanovac, Biserko i Olja Bećković, kako nas je NATO bombardovao zbog politike Slobodana Miloševića. Ovo je po meni bezobrazluk na kvadrat od strane RTS-a i tog "instituta". Ova RTS-ova vest, na današnji dan vređa celu Srbiju. Zašto, gospodine Bujoševiću niste citirali neki ruski sajt o razlozima bombardovanja Srbije, nego ste citirali izjavu nekakvog institua koga finasiraju oni koji su nas bombardovali? Velika je sramota lagati na današnji dan 24. III, gospodo iz RTS-a.
Nikola Jovic
Ne lupaj.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља