четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

За четири године државна матура

Садашњи осмаци виђени су за прву генерацију која ће завршни испит у средњем образовању полагати по новом моделу
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићпетак, 24.03.2017. у 17:30
(Фото Д. Жарковић)

Генерација садашњих осмака треба будно да прати новине о будућој државној матури. Њих ћемо благовремено од првог разреда средње школе припремати за нов модел полагања завршног испита који очекујемо да ће први пут бити уприличен школске 2020/2021. године. За њих ће матура бити сведочанство да су стекли средњошколско образовање и улазница за студије на факултетима уместо пријемног.

Ово за „Политику” тврде Ирена Брајевић и Радивоје Стојковић, чланови радне групе за израду концепта велике матуре.

Предлог нацрта како ће изгледати провера знања за крај средње школе и наставак образовања на факултетима који је урадила поменута радна група, први је корак увођења државне матуре – по истим правилима за све ђаке, уместо пријемног за упис на студије.

– Најважније је да ће велика матура дати једнаке могућности свим ученицима. Њеним увођењем садашњи матурски испити одлазе у историју просвете. Ново завршно тестирање неће се много разликовати од досадашњег, и не односи се на садашње средњошколце – напомињу наши саговорници.

Откривају да ће државна матура, по предложеном моделу који је прихватио министар просвете, имати две важне улоге: сертификациону, јер на основу положене матуре ђаци ће стицати диплому о завршена четири разреда средње школе, и селекциону улогу која ће матурантима омогућити упис на жељени факултет.   

– У гимназијама ће се полагати – општа, у средњим стручним школама – стручна а у уметничким – уметничка матура. Заједнички им је обавезан део који ће се састојати из три испита. На општој матури обавезно ће се полагати српски, односно матерњи језик и математика, а трећи предмет матурант ће моћи да одабере са листе општеобразовних. Деца ће бирати онај предмет који им је битан за упис високошколске установе. За школе у којима се математика не изучава сва четири разреда, она ће се наћи на листи предмета које ђаци могу да изаберу. У стручним и уметничким школама трећи од обавезна три испита на матури биће стручни, односно уметнички – прецизира Ирена Брајовић, указујући да је предложен модел сличан досадашњем полагању матуре, јер је намера била да се ђаци додатно не оптерете.    

На великој матури, према нацрту, ученик има минимално три обавезна испита. Ако му је то довољно за планиран наставак школовања, или жели само да заврши средњу школу, може на томе да стане. Разјаснивши то, Радивоје Стојковић је указао да је за матуранте предвиђен и четврти испит из предмета који може да одабере и полаже да би испунио задате критеријуме за упис жељених студија.

– Ако би ученик хтео да упише медицину, мора имати положене хемију и биологију. Може да изабере хемију као жељени испит у обавезном делу, а онда у изборном и биологију да би задовољио захтев Медицинског факултета. Али, тај четврти изборни испит као део матурског биће опциони, јер неким ђацима ће бити неопходан за наставак школовања, а неки ће услов за упис на факултет испунити полагањем само обавезна три предмета – илуструје Стојковић.

Факултети ће прописивати које ће испите бодовати и у ком обиму са државне матуре, напомињу наши саговорници. Као важно истичу и да је факултетима остављена могућност да, уколико желе, за будуће кандидате пропишу и додатни испит провере посебних способности и склоности.

– Јавна расправа о предложеном нацрту практично почиње и овим текстом – сагласни су чланови радне групе за израду концепта завршног испита за средњошколце.

Очекују да ће расправа трајати око месец дана.

– Ово је прва етапа у формирању коначног програма матурског испита који ће на предлог министра донети Национални просветни савет. Нама је циљ да од следеће школске године када садашњи осмаци упишу први разред полако почну да се припремају и да спремни дочекају велику матуру. Ово је велика промена у нашем образовању – закључују наши саговорници.


Коментари10
e942d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Vlaski
Zeleo bih da ulozim protest zbog neobjavljivanja mog komentara korisniku Milos. Moj komentar je ispostovao sva vasa pravila i sto se tice strucnog dela oslanja se na Max Planck studiju iz 1990 kojom je poredjen ucinak ucenika iz bivse istocne i bivse zapadne Nemacke republike, gde su ucenici sa istoka po svim mogucim kriterijuma bili daleko iznad ucenika nemackog zastarelog troslojnog sistema zapadne nemacke, a pogledajte i danasnje iskustvo Finske na PISA testovima. Drugo moj komentar o danasnjoj socio-ekonomskoj, rasnoj i nacionalnoj stratifikaciji ucenika u nemackim skolama i oslanja se najvise na licno dugogodisnje iskustvo u istim. Kako se radi o misljenju, validno je koliko i misljenja korisnika Milos o tome kako smatra da je "nemacki sistem najbolji na svetu", cije ste za razliku od moga objavili, s malom razlikom sto ja svoje stavove mogu arugmentovati i ponuditi odredjene dokaze. S postovanjem!
trange frange
a ko ce u takvom sistemu da garantuje jednakost uslova za upis na fakultet - ako imamo storzijeg profesora kojij zahteva vece znanje za visu ocenu i neko manje strogog ucenik sa vise znanja moze da zavrsi sa 4 dok ce neki kod onog drugog sa manje znanja da ima 5 i ima prednost pri upisu ... lose ste to smislili
нина
Права селекција ће се у том случају обавити на првој години студија.А то је губљење драгоценог времена и за студенте и факултете.
Slobodan Vlaski
Ne znam cija je ovo "briljantna" ideja bila. U svakoj zemlji koja drzi do sebe i kvaliteta studenata postoji neki vid prijemnog ispita da bi se lakse klasifikovali buduci studenti. Ovakva matura je relikt proslosti i u zemljama u kojima jos postoji, gle cuda u Austriji, Nemackoj i Svajcarskoj, ne uziva vise poverenje koje uzivala nekad. Kod njih je ona takodje povezana sa duzim srednjim skolovanjem i/ili vise polozenih klasicnih predmeta, pa se tek onda stice uslov za polaganje iste, sto kod nas ocigledno nije definisano. Ovo delimicno usvajanje vec prevazidjenog sistema ne mogu smatrati samo nakaznim. Dosadasnjih koncept prijemnih ispita uz uvazavanje ucinka predjasnjeg obrazovanjea jebio vrlo uravnotezen. I umesto da se u pogledu prirodnih nauka danas ugledamo na Kinu i Singapur, u domenu humanistickih na Finsku, a u domenu predskoslog i ranog osnovnog vaspitanja ugledamo na Svedsku, mi uvodimo nemacki sistem iz 17 veka koji oni sami gledaju kako da reformisu. Zaista svaka cast...
Milos
Ubedljivo najbolji obrazovni sistem na svetu ima Nemacka.Skoro isti model obrazovanja ima Rusija jos od carskih vremena do danas , uz kratak prekid u vreme Staljina kada su primenjene sve ove gluposti koje se sada nama serviraju sada kao toboznja dostignuca skandinavskih zemalja, a od kojih se odustalo vrlo brzo zbog katastrofalnih rezultata.Kako rece Helmut Kol , Klintonu i Travolti koga je ovaj doveo da propagira tkzv. novi pristup obrazovanju, ne pada mi na pamet da menjam nesto sto je najbolje na planeti. Naravno problem je sto dobro obrazovanje , a nase je oduvek stvarano po Nemackom modelu, kosta a to se stranim kamatarima ne dopada jer i ne smatraju da nasoj deci treba sto i njihovoj kojoj placaju debele skolarine u privatnim skolama koje su po nivou znanja koji pruze deci jos uvek ispod nasih skola pa i ovakvih kakve sada jesu.Zato i finansiraju one jadne profesore sa drustvenih fakulteta iz socijalizma . da pricaju bajke o reformama i novim metodama iz skandinavije.
Препоручујем 14
Voja
Nadam se da druga rečenica nije tačna. Jer ako jeste, to znači da će oni koji ne žele da nastave školovanje, četiri godine spremati maturski ispit umesto da stiču srednjoškolsko obrazovanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља