Сваки четврти становник Србије старији од 18 година у ризику је од сиромаштва.
То показују најновији подаци званичне статистике Европске уније – Евростата, према којима је наша економија по овом показатељу најлошије рангирана од укупно 34 посматране земље.
Чак 24,5 одсто становништва старијих од 18 година је у ризику од сиромаштва. Оно што, такође, није добра вест је да се, од 2013. године, откад Евростат и нашу земљу рангира по овом показатељу, стопа ризика од сиромаштва повећава. Тако је тај удео 2013. године износио 23,3 одсто, да би 2014. достигао 24,4 одсто. Према последњим мерењима, који се односе на 2015. годину тај удео износи 24,5 процената. При томе су у најгорој позицији незапослени, где је чак 46,2 одсто у ризику од сиромаштва. Међу запосленима тај удео износи 13,5 одсто, док је 15,2 одсто пензионера у ризику од сиромаштва.
Према речима Гордане Матковић, програмске директорке Центра за социјалну политику и ванредне професорке на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) овај податак, на одређен начин говори о неједнакости у нашој земљи и о томе колико је велика разлика између наjбогатијих и најсиромашнијих слојева друштва. Методолошки, он се добија тако што се они чија су примања мања од 60 одсто средњег дохотка рачунају као становници који су у ризику од сиромаштва. То је оно што статистичари зову „медијана”, а која се најједноставније речено описује као број који раздваја доњу и горњу половину узорка.
– То показује да је разлика у дохоцима оних који имају најмање и оних који имају највише у Србији велика – каже Матковић.
Када се погледа статистичка база Евростата у ризику од сиромаштва је 21,5 одсто пунолетних становника Бугарске, 22 одсто популације Естоније. Тај удео у Шпанији је 20,5 одсто, у Летонији 22,2 одсто у Литванији 20,7 одсто, у Румунији 22,4 одсто.
– Углавном је реч о земљама у којима, као и у Србији, новчани доходак доминантно не чини главни елемент стандарда. У овим земљама, становништво има и неке друге изворе дохотка, попут прихода од дознака или неке друге изворе финансирања. Та мера је, у извесном смислу, прилагођена развијенијим земљама где је новчани доходак најважнији елемент стандарда. Конкретно, када је о Србији реч, методолошка мана је то што овај показатељ, на пример, не узима у обзир чињеницу да има људи који живе и раде на сопственом имању – објашњава Матковић.
За креаторе економске политике податак да је четвртина Србије у ризику од сиромаштва значи да на основу тога може да дефинише социјалну политику у ширем смислу. Али неке појединачне мере, попут исплате социјалне помоћи, не може, каже Матковић. Не може се четвртини пунолетних грађана Србије дати социјална помоћ, објашњава она.
Такође, треба правити разлику између стопе апсолутног сиромаштва и стопе ризика од сиромаштва. Последњи податак о стопи апсолутног сиромаштва у Србији је онај из 2014. године када је Републички завод за статистику објавио да је у Србији сиромашно 8,9 одсто становника. Толико људи у нашој земљи дневно на располагању има мање од 2,5 долара.
Слободан Цвејић, професор социологије на Филозофском факултету, каже да се Србија више од 20 година налази у процесу константног повећања друштвених и економских разлика.
– Тренутно не постоје назнаке да ће се тај тренд променити. Економска стагнација, недоследне реформе, сумњиве приватизације и распрострањена корупција довели су до тога да је све мањи број људи постајао све богатији, а све већи број људи падао на ниво минималне репродукције или чак испод ње. Једно време, посебно од 2000. до 2010. средња класа је спадала у такозване добитнике транзиције, али са јачањем ефеката глобалне економске кризе и њен економски положај је значајно погоршан. Читава ова криза не значи да средња класа нестаје или да је нема, јер ће она у модерном друштву увек играти важну улогу у функционисању друштвеног система, али је сасвим јасно да је њен економски положај темељно пољуљан – закључује Цвејић.
