недеља, 28.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:06

Четвртина Србије у ризику од сиромаштва

Према подацима Евростата, према овом показатељу 24,5 одсто становника наше земље може да склизне у беду
Аутор: Ивана Албуновић и Аница Телесковићсубота, 25.03.2017. у 19:20

Сваки четврти становник Србије старији од 18 година у ризику је од сиромаштва.

То показују најновији подаци званичне статистике Европске уније – Евростата, према којима је наша економија по овом показатељу најлошије рангирана од укупно 34 посматране земље.

Чак 24,5 одсто становништва старијих од 18 година је у ризику од сиромаштва. Оно што, такође, није добра вест је да се, од 2013. године, откад Евростат и нашу земљу рангира по овом показатељу, стопа ризика од сиромаштва повећава. Тако је тај удео 2013. године износио 23,3 одсто, да би 2014. достигао 24,4 одсто. Према последњим мерењима, који се односе на 2015. годину тај удео износи 24,5 процената. При томе су у најгорој позицији незапослени, где је чак 46,2 одсто у ризику од сиромаштва. Међу запосленима тај удео износи 13,5 одсто, док је 15,2 одсто пензионера у ризику од сиромаштва.

Према речима Гордане Матковић, програмске директорке Центра за социјалну политику и ванредне професорке на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) овај податак, на одређен начин говори о неједнакости у нашој земљи и о томе колико је велика разлика између наjбогатијих и најсиромашнијих слојева друштва. Методолошки, он се добија тако што се они чија су примања мања од 60 одсто средњег дохотка рачунају као становници који су у ризику од сиромаштва. То је оно што статистичари зову „медијана”, а која се најједноставније речено описује као број који раздваја доњу и горњу половину узорка.

– То показује да је разлика у дохоцима оних који имају најмање и оних који имају највише у Србији велика – каже Матковић.

Када се погледа статистичка база Евростата у ризику од сиромаштва је 21,5 одсто пунолетних становника Бугарске, 22 одсто популације Естоније. Тај удео у Шпанији је 20,5 одсто, у Летонији 22,2 одсто у Литванији 20,7 одсто, у Румунији 22,4 одсто.

– Углавном је реч о земљама у којима, као и у Србији, новчани доходак доминантно не чини главни елемент стандарда. У овим земљама, становништво има и неке друге изворе дохотка, попут прихода од дознака или неке друге изворе финансирања. Та мера је, у извесном смислу, прилагођена развијенијим земљама где је новчани доходак најважнији елемент стандарда. Конкретно, када је о Србији реч, методолошка мана је то што овај показатељ, на пример, не узима у обзир чињеницу да има људи који живе и раде на сопственом имању – објашњава Матковић.

За креаторе економске политике податак да је четвртина Србије у ризику од сиромаштва значи да на основу тога може да дефинише социјалну политику у ширем смислу. Али неке појединачне мере, попут исплате социјалне помоћи, не може, каже Матковић. Не може се четвртини пунолетних грађана Србије дати социјална помоћ, објашњава она.

Такође, треба правити разлику између стопе апсолутног сиромаштва и стопе ризика од сиромаштва. Последњи податак о стопи апсолутног сиромаштва у Србији је онај из 2014. године када је Републички завод за статистику објавио да је у Србији сиромашно 8,9 одсто становника. Толико људи у нашој земљи дневно на располагању има мање од 2,5 долара.

Слободан Цвејић, професор социологије на Филозофском факултету, каже да се Србија више од 20 година налази у процесу константног повећања друштвених и економских разлика.

– Тренутно не постоје назнаке да ће се тај тренд променити. Економска стагнација, недоследне реформе, сумњиве приватизације и распрострањена корупција довели су до тога да је све мањи број људи постајао све богатији, а све већи број људи падао на ниво минималне репродукције или чак испод ње. Једно време, посебно од 2000. до 2010. средња класа је спадала у такозване добитнике транзиције, али са јачањем ефеката глобалне економске кризе и њен економски положај је значајно погоршан. Читава ова криза не значи да средња класа нестаје или да је нема, јер ће она у модерном друштву увек играти важну улогу у функционисању друштвеног система, али је сасвим јасно да је њен економски положај темељно пољуљан – закључује Цвејић.


Коментари46
37aaf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lala APV
Vau! Ovde ne vidim ni Anku in Kontrasa ni onog PPHrvata a kamoli druga Mihailovica sveznalicu iz redova JNA, ( Titovog omladinca) ! menjajte temu na Jasenovac na Hr Kosovo CG pa ce oni vec pojaviti Sa " porcijom otrova'!.. ebe se njima za bedu i nemastinu vazno je Jasenovac a ne sadasnost! Uzasni tipovi kreaturi danasnje bede i nemastine! ovako nesto napisati .....?
smb
tuzno je citati ovakve tekstove i izvestaje, oni su ipak neophodni. siromastvo je svuda tesko, imati malo je svuda isto. oni koji su pedesetih godina bili u slicnoj situaciji ne mogu vise da pricaju - umrli su. njihova deca i unucici, tj. mi sada kukamo. sedimo po gradovima, nase su njive prazne, imamo ih ali im mesta vise ne znamo. srbija nije samo beograd, a ni vojvodina - gde su posedi drugaciji. srbija je do makedonske granice, puna njiva koje cekaju i zardjalih motika - ako neko iz grada jos zna sta je to. a u dvoristima predaka se nijedna jabuka ne mora da prska, sljiva isto tako. u selima su jos samo starci... starci koji dobijaju poljoprivredne penzije ali nisu pensionisani - oni rade bukvalno do smrti. ko je stvarno gladan i siromasan taj ce otici iz grada. zemlja je i pod turcima prehranila narod. ali ona ne radi samu sebe. ni tada nije bilo mehanizacije, nema je ni sada. sve ovo je mozda i malo bajka - vredi probati. pozdrav.
Marko
Osnovni pokazatelj humanizma i patriotizma u jednoj zemlji, izgleda da nismo dobro prosli.
Пензионер
око 1,5 милиона пензионера прима 25 000 дин. и или мање месечно а то је та граница ризика, занчи већ ту је 25% старијх од 18 година у ризику у сиромаштву, тако да ми није баш најјаснија методологија еуростата, вероватно је метод интервју па онда део буде срамота да признају своју беду. Свакако у овоме смо први у Европи а и шире, добар део Африке има бољи стандард, лошији је тамо где су ратови за монопол великих компанија.
ПЕРА ЛОЖАЧ
Откуд сад то? Слушате ли ви АВ? Мед и млеко. Видим подржало га 700 "елитних" личности Србије. Шта се, заправо, дешава са нама?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља