среда, 26.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Љајић: Ове недеље састанак са руководством „Агрокора”

субота, 25.03.2017. у 10:08
Расим Љајић (Фото Танјуг /С. Р.)

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић најавио је данас да ће наредне седмице одржати састанак српских државних званичника са руководством „Агрокорових” фирми у Србији, истичући да је и за нас важно да та хрватска фирма стабилизује своје пословање.

Поводом кризе у тој највећој хрватској фирми, министар је на РТС рекао да за сада нема последица по запослене, али ни за добављаче у Србији.

„Пратимо ситуацију иако су нас уверавали да у Србији нису имали проблема. Важно је да Агрокор стабилизује своје пословање и сваки улазак свежег капитала, као и сваки знак опоравка користан је и за нас”, рекао је Љајић.

Агрокор запошљава укупно 60.000 радника, од тога у Србији више од 11.000, а Љајић наводи хрватска влада најављује нови закон који ће помоћи компанијама.

„Хрватска је најавила закон којим ће компанијама које запошљавају више од 8.000 радника и које су зарадиле више од милијарду евра, а Агрокор је једна од њих”, објашњава министар.

Говорећи о туризму истиче да су и у 2017. очекивања велика.

„Веће је интересавање, имамо проблем да средства са којима располажемо, то је 600.000 милиона динара, расподелимо на пројекте који ће привући туристе”, наводи Љајић.

Најављује реализацију неколико великих пројеката - почетак изградње гаража на Копаонику, завршетак Олимпијског центра на Златибору и инфраструктуру на Старој планини.

Љајић је оценио да је ова зимска сезона била боља него што се очекивало, да је ове године било много више туриста, а да је интересовање за ваучере огромно.

„Данас ће бити издато 20.000 ваучера. Очигледно је да ће свих 60.000 ове године бити подељено”, наводи министар.

Најавио је да ће ове године бити решен и статус неколико бања, те да тај процес иде спорије него што се очекивало.

„Оно што морамо да урадимо јесте да решимо спорове неколико бања да решимо њихов имовинско-правни статус”, каже Љајић и наводи да ће велики неуспех представљати ако се не реши имовинско-правни статус бар пет бања у овој години.

„За нас ће бити велики неуспех ако за пет до десет бања у Србији не решимо имовинско-правни статус у току године”, каже Љајић. (Танјуг)

 

Јутарњи: Хрватска доноси посебан закон за „Агрокор”

ЗАГРЕБ – Влада Хрватске припрема правни акт као крајњу меру за случај даље ескалације кризе у Агрокору, пише Јутарњи лист, који данас доноси кључне делове Нацрта закона о поступку ванредне управе, који ће, ако буде потребе, у Сабору бити донет по хитном поступку.

Сврха овог Закона је, како се наводи, заштита пословања дужника и запослених и примењиваће се на фирме са више од 8.000 запослених и обвезама већим од 7,5 милијарди куна.

Као посебно важан члан тог закона, Јутарњи издваја онај који одређује да од увођења ванредне управе није допуштено покретање предстечајног и стечајног поступка.

Пођеднаку пак, како се наводи, тежину има чланак 7 који говори да се у „…поступку ванредне управе на одговарајући начин примењују правила стечајног поступка”.

Другим речима, објашњава лист, владина ванредна управа онемогућиће негативне консеквенце покретања стечаја, али ће се држати његових правила - ради се попис имовине и обвеза.

Позивајући се на своје изворе блиске министарству, Јутарњи пише да је влада и те како свесна тежине Агрокорових пет милијарди евра дуга и чињенице да компанија стога највећи део зараде (ЕБИТД-а) мора да троши на камате, док јој за све друге трошкове преостаје једва 50-ак милона.

То је пословна ситуација у којој је, како се наводи, нужно радикално реструктурирање.

При томе влада поштује сва правила тржишта, не планира никакву национализацију, али једноставно жели да спречи штету за добављаче и шире последице на економски систем, а нема милости за деоничаре нити претераног обзира за дужнике.

Исто тако, по узору на Пармалат предвидела је рационални временски оквир ванредне управе од две године.

Законом је, такође, превиђено да је суд тај који тоеком ванредне управе подузима све радње и овлаштен је доноси све одлуке ако нису изричито дате другим телима, док члан 10 тог акта прописује да „…ванредни повереник може бити свака особа која испуњава услове за члана управе у складу са одредбама Закона о трговачким друштвима”, а за “...штету која грађанину, правној особи или другој странци настане незаконитим или неправилним радом ванредног повереника у повереним му пословима у складу са овим Законо, надокнађује држава Хрватска”, преноси Јутарњи. (Танјуг)


Коментари2
db338
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mica
A zasto da se NE MESA?Pa nije uopste tacno to sto Seratilic iz Mercatora prica da oni ne duguju nikome nista,da izmuiruju sve na vreme!Ljajic kao minitar trgovine ima za pravo da zastiti sve privatnike kojima oni duguju novac ili da pomogne oko naplate.A zasto to kazem.Zato sto je pre neki dan bila vest da je IDEA pocetkom 2016 godine bila jedan od najvecih kupaca deviza na trzistu ,40 procenta i da su bili pod prismotrom NBS.A devize nisu kupovali da bi placali racune vec zato sto su verovatno iznosili kintu van,tacnije u CRO.E sad ako je to tacno, a tacno je, onda oni treba da izmire i sva dugovanja na primer prema jednoj velikoj pivari i nekim drugim velikim i malim prozivodjacima a ne da se prave ludi i glume finocu i postenje.Toliko.
Meni normalno pitanje
Zasto nasa vlast pokusava da se mesa u ovo? Zar naznake kapitalizma nisu takve da drzava treba da obezbedi pravnu i poslovnu regulativu,a trziste neka reasava svoje ? Da nije mozda zbog toga sto bi i ono malo sto radi kod nas (trgovina uglavnom) otislo u bestraga pa ni od PDV-a nista ? Ja mislim da ne smeju da nam kazu prave razloge. Pa nije im ih majka rodila. Hteli ste kapitalizam-onda ga ne dirajte !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља