среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:40

Уједињени у различитости, разједињени јединством

Идеја о Европској унији која би се развијала у „две брзине” подсећа на увођење кастинских подела
Аутор: Бошко Јакшићнедеља, 26.03.2017. у 18:15
Немачка остаје мотор заједничког европског пројекта: Ангела Меркел са колегама у Риму (Фото: Ројтерс/Тони Ђентиле)

Неспремни да више власти предају Бриселу, суочени са дезинтеграцијом интеграција, пољуљаног самопоуздања, притиснути кризом политичког идентитета и осипањем поверења грађана, лидери Европске уније активирају идеју која их је делила пре више од две деценије: напредовање ка заједништву у две брзине.

Док су јуче у Риму обележавали 60. годишњицу уговора који је променио политичку топографију континента, донео мир и отварао врата просперитету, политичари су се присећали достигнућа прошлости и мукотрпног рада да механизми економске сарадње припреме терен за заједничке политичке институције.

Садашњост ЕУ притиска велика неизвесност која прети даљем удруживању. Нова Декларација о јединству потписана је у време када је идеја Европе као идеологије угрожена.

Мање од петине Европљана подржава трансфер моћи од држава-чланица ка Бриселу. Британија формално покреће брегзит, антиевропски популисти су у успону. Нагризају унутрашње поделе запад-исток, север-југ. Сукобљавају се око миграната и евра.

Велико поспремање најављено је на последњем бриселском самиту почетком месеца, када су први пут после деценија реформи и стварања наднационалних институција наговештене мере које предвиђају да чланице поврате контролу над делом одлука које сада припадају Бриселу.

Европска комисија представила је тада пет сценарија будућности ЕУ. Од тога да се наставе планиране реформе као да се ништа не дешава, свођења ЕУ на заједничко тржиште, више Европе на мање тема, више Европе на све теме, више заједништва јер локално и посебно не почива на глобалном и универзалном.

Да би одолела изазовима, Унија повлачи потезе за које се не зна да ли ће помоћи или одмоћи јединству. Палета различитих решења јасан је знак да ствари не иду како би требало, што несумњиво потврђује трећи сценарио: више Европе за неке чланице. ЕУ у две или више брзина.

Колико Европе може Европа да поднесе? ЕУ је већ подељена око чланства у зони евра и Шенгенском споразуму, а да ли би увођење нових подела значило мирење са чињеницом да Унија није успела да створи равномеран политичко-економски простор који би поступно отклањао разлике?

Реактивиране идеје Европе А и Европе Б – коју је 1994. први пут лансирао тадашњи француски премијер а одмах је прихватиле и разрадиле немачке хришћанске демократе – сведочанство је колико се Унија последњих година променила под ударом серије криза.

Идеја о ЕУ две брзине делује као признање тектонског поремећаја пошто Унија није остварила идентитет какав прижељкује. Није показала довољно флексибилности према свету који се политички, социјално и економски брзо мења. Није успела да економске интеграције пропрати изградњом заједничког социјалног модела, институција тржишта рада, фискалним споразумима.

Звучи разумно да се недостигнути степен заједништва не негира, а какви могу да буду резултати прагматског покушаја „менаџмента нејединства” кроз формулу Европе првог и другог разреда? Да ли је тренинг у две брзине само привремено успоравање и колико би ривалитети између путника у првој и другој класи продубили разлике и водили крају Уније?

Немачка, Француска, Италија и Холандија су најгласнији поборници модела Уније која би се кретала у две брзине: једна за државе способне да се брже и ефикасније политички, економски, финансијски или војно интегришу. Друга је намењена онима који то нису у стању.

У пракси то би значило прихватање реалности европских кастинских подела на успешне и „оне друге”, медитеранске и источне чланице притиснуте економским и финансијским невољама којима се намењује живот у задњим клупама Уније.

Европа је, чини се, дошла до тачке да другачије више не иде, а да ли би убрзање интеграција једних друге оставило на периферији, чиме би се продубили расцепи? Дилема је озбиљна: прихватити стриктна правила која „успешни” пишу у корист својих економија, или наставити мање обавезујућим путем који више уважава националне стварности?

Немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер покушавају да објасне да то што ЕУ може да настави у две различите брзине подразумева кретање у истом правцу и уверавају да увођење поделе не значи трајну класификацију.

Промотери двобрзинске ЕУ брзо су наишли на критике. „Формирање различитих политичких центара међу земљама чланицама није у интересу Финске”, пише у „Хелсинген Саномату” премијер те земље Јуха Сипила.

Чланице Вишеградске групе, оне које у последње време угрожавају сарадњу и солидарност, упозоравају да се ЕУ дели на „чврсто језгро” и „периферију”. Могућност да Немачка и Француска – без консултације других – координишу политику према Русији, на пример, изазива негодовање.

Предњачи Пољска која је бесна због реизбора свог бившег премијера и противника садашње власти у Варшави, Доналда Туска. У Варшави кажу да се Унијом управља „по немачком диктату”, а премијерка Беата Шидло је чак претила да неће потписати Римску декларацију.

Канцеларка Меркел држи се формуле „уједињених у различитости”, па је успела да обезбеди подршку за „двобрзинске” елементе, пошто је текст балансиран уверавањима у равноправан третман свих.

Немачка, којој су интеграције стуб спољне политике, стоји на становишту да само флексибилност може да очува чланице на окупу. То је разуман али и рискантан избор у време успона националиста и евроскептика који чланице и институције ЕУ желе да увере да од њиховог сна о федералној Европи неће бити ништа. Што би био и крај сна држава које чекају пријем.


Коментари7
f60c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilic Momcilo
Cini mi se da je podela Evrope na dvobrzinske drzave,fakticki smanjivanje broja clanica EU.Mislim da je jedan deo "otpadnih"drzava,poceo da dozivljava EU vrlo slicno kao Varsavski pakt,samo je vodja ili ako hocete kolovodja drugi.EU se nije trajno odrekla tih drzava,pa je zato SAD i NATO naoruzao i uselio,za svaki slucaj,zavidan broj svojih vojnika."Prvobrzinsku"ekipu ,kad malo bolje razmislim cine drzave koje su to drustvo cinile i uoci poslednjeg velikog rata,uz istog vodju.Sta ce se dalje desavati,iskreno,ne umem da zamislim ni u masti.Jaka jedinstvena DRZAVA, EU bi ucinila nepotrebnim NATO i dovela bi do nestanka istog iz "licnih"razloga ,ali je Britanija poremetila planove.Tu su i mnogobrojni dogadjaji i pojave(recimo,migranti itd),koji cine EU neostvarenom drzavom. Cini mi se,mozda gresim-stvarno ne znam,da ce nam se sreca osmehnuti,ako nas EU,ako ostane ovako smanjena,ne primi u "pokrajinu(tipa Vojvodine ili KIM)".Ipak je ovo,za mene, preteska igra.
Раде Ковачевић
Евроскептике понекад експлицитно и наглашено етикетирају као националисте, премда им се етикета националиста чешће лепи као инхерентна карактеристика од стране свих оних који на искључив европоцентрички начин доживљавају политичку стварност европског континента. Да ли је оправдано да полит-филозофска уздржаност евроскептика, уздржаност апостериори, буде жигосана тако гнусним феноменом као што је национализам, а да се некритички европоцентризам, који де факто није у стању да превазиђе национално, похваљује као оно што је по себи хумано и прагматично, етично и вредност уопште? О неком догађају, а ЕУ није још ни истински доживљена стварност, већ више њен намештен привид, не може се дати коначан суд све док се не види како је завршио, па према томе није ли евроскептицизам легитиман и не заслужује ли више обзира у сучељавању са конкурентским идеологијама? Може се догодити да и пројекат европских интеграција бити одбачен као пука донкихотерија и опасан радикализам.
balzak
pred nasim ocima odvija se zavrsni cin nirnberskih kumova. gledajmo pazljivo ako moze vise cutke , pametno i razborito. kada istu stvar pogledate vise puta uvek zapazite neki novi detalj koji u prvi mah niste primetili i onda slede zakljucci a za njima sa zakasnjenjem skoro uvek i osecanja. ne istresajte se kao prostaci i ne zakerajte kao babe. sta se ima od toga , ni vi ni mi a to mu dodje isto.ko gleda, cuce ko slusa videce, nije greska ... svi putevi vode u rim. ali od srbije nema vece tajne.
Djura
Gazda nam je nesto umukao po pitanju 'bezalternativnosti', 'poglavlja, pregovora i puta' u zadnjih godinu dana, ... posto nam ih je obecavao prethodnih pet? Ali bi zato i dalje da ga vole i da im bude poslusni 'faktor' na Balkanu? A nama ce da obeca nesto drugo, progutacemo mi to opet, u 'prvom krugu', barem 53 %, kaze nam on.
Sasa Trajkovic
Konacno je EU smogla snage da prizna ono sto je politicka realnost a to su dve EU jedna koja diktira i namece i druga koja poslusno prati... da li su ovi prvi prebrzi ili ovi drugi prespori nije vazno fizicki zakoni nam kazu da su sve udaljeniji jer tela koje se krecu cak i u istom pravcu ali razlicitim brzinama nikada nece sresti. Dakle politicka realnost su dve EU ... ali gde smo tu mi i u kojoj to brzini. Realnost su zidovi koji nicu oko Srbije Madjarska, Hrvatska, Bugarska ... a Srbija je da Vas podsetim sa one strane zida. Da li je to put Srbije kojoj je EU zatvorila vrata i pretvorila je u GETO ljutih i razocaranih izbeglica prosudite sami. Do daljeg Srbija je na dobrom ....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља