субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:01
Интервју: Дамијен Жале, кореограф Шкотског плесног театра

Када јама постане планина

Рад Марине Абрамовић на односу менталних и физичких граница је невероватна инспирација за свакога ко се бави телом као алатом
Аутор: Александра Мијалковићнедеља, 26.03.2017. у 19:45
(Фото БФИ)

Чувени „Шкотски плесни театар” први пут гостује у нашем региону, а публици у београдском „Сава центру“ представиће се вечерас целовечерњим комадом „Јама” („Yama” на јапанском значи „Планина”). Кореографију је урадио популарни Дамијен Жале, који последњих двадесетак година потписује неке од најцењенијих продукција светске сцене, укључујући и награђиване радове настале у сарадњи са Марином Абрамовић, Акрамом Каном и Сидијем Ларбијем Шеркауијем. Овога пута удружио је своје идеје и енергију са познатим визуелним уметником Џимом Хоџисом, који је осмислио сценографију за комад инспирисан древним јапанским ритуалима.

У интервјуу за „Политику”, Жале каже да то није његова прва посета Београду (последњи пут је био у септембру 2001. и град је тада оставио изузетно јак утисак на њега) али јесте први наступ на Београдском фестивалу игре, о којем је много слушао од колега.  

 

Шта ви мислите да „Јама“ нуди публици?

То је јединствена представа која не користи традиционалне кодове игре, чак ни оне које означавамо као савремене. Произашла је из интуиције, има јак, примитиван осећај у себи, а ипак је направљена са идејом да припада данашњем времену. „Јама” је раскршће између скулптуре и ритуала. У исто време је ментална и сензуална, истражује доста широк спектар покрета, и невероватно је захтевна за осам играча који је изводе. Позива публику да јој се препусти. Испитује начине на које смо везани једни за друге и за нашу околину, покушавајући да представи људскост кроз скромнију, или бар релативизовану перспективу.

 

Како је ова представа настала?

Преко Фондације Роберта Раушенберга боравио сам на Флориди заједно са америчким уметником Џимом Хоџисом. Одмах сам знао да желим да радим са њим. Путујући у Јапан, почео сам да истражујем зашто су планине у тој земљи предмет дивљења и обожавања. На путу у Тохоку, показали су ми монахе аскете који и данас практикују неку врсту обожавања планине: они је сматрају истовремено местом рађања и смрти. Јама (Yama) је, иначе, у хинду религији бог смрти. Редовне молитве на стотинак километара од забрањене зоне оштећене нуклеарне електране у Фукушими за мене су биле веома моћан чин који ме је натерао да поново размислим о нашој вези са светом. Ово је веома снажно искуство за некога ко долази са запада, где је већина ритуала (на жалост) нестала. Јамабушији сваке године практикују десетодневни ритуал поновног рођења када пролазе кроз десет фаза. Тако сам и ја, на том путу од пакла до неке врсте просветљења, веома сличног Дантеовој Божанственој комедији, потражио елементе за стварање овог комада.

 

Али откуд таква представа у Шкотској?

За мене је имало још више смисла да креирам овај комад у Шкотској, земљи планина и висоравни. Инсистирам на чињеници да „Јама” није комад о специфичној верској пракси, него, рецимо, савремена интерпретација веома древних идеја о степенастом путовању планином ка врху и просветљењу. Све ове мисли о повезаности ритуала, скулптуре и плеса обрадио сам и у филму „Скелеџија”, који сам направио са Жилом Делмасом, у нарацији Марине Абрамовић, а сниман је на вулканским теренима Балија, Јапана и Шкотске, као и у Лувру. Филм ће такође бити приказан током фестивала.

 

Каква је била ваша сарадња са Марином Абрамовић? 

Марина је невероватна, упознали смо се 2005. у Риму и скоро да смо одмах постали пријатељи. Када сам почео да радим са Сидијем Ларбијем Шеркауијем 2000. године, она је увек била референтна фигура, њен рад на односу менталних и физичких граница је невероватна инспирација за свакога ко се бави телом као алатом. Године 2013. Ларби и ја смо позвани да прихватимо изазов стварања нове верзије Равеловог „Болера” у париској опери, месту где је овај музички комад изведен први пут. Сматрао сам да би требало да позовемо Марину. Она има прелеп начин да прати свој радикални приступ, који је инклузиван, има ту пуно великодушности, и има фантастичан хумор. Многе ствари које је рекла играчима у том периоду и даље носим са собом. Била ми је невероватна подршка, и веома сам поносан што је говорила текст који сам ја написао за филм „Скелеџија“. Радићемо поново 2019. у Антверпену, заједно са Ларбијем, на пројекту који ће режирати Пелеас и Мелисанде.

 

А какво је искуство био рад са са Џимом Хоџисом?

Његов приступ је посве другачији, а ипак потпуно убедљив. Наш рад се увек развија из дугих разговора. За мене, тесна сарадња са познатим и интересантним визуелним уметницима јесте будућност игре, али не у смислу да они створе декор, већ у правој вези две уметности. Рекао сам Џиму да је оно што ће креирати за „Јаму“ толико важно да би било немогуће да се комад изведе без тога. Замислио је форму прободену кроз сам центар рупом из које играчи излазе на почетку. Она подсећа на кратер, медицински точак, планету, а ипак, њена апстракција је чисто геометријска, и њен нагнути под мења доживљај гравитације за играче. Уноси немир и стално подиже тензију, јер играчи могу да се саплету о подлогу баш као на правој планини.

 

Какви су вам даљи планови?

Тренутно радим, први пут, на креирању кореографије за играни филм. То је нова верзија „Суспирије” Дарија Арђента, са Тилдом Свинтон која игра кореографа, а Дакота Џонсон је главна играчица. Невероватно је захтевно, а ипак уживам у искуству рада у новом медију. Повезује се доста са темама на којима сам радио, као што су паганизам, ритуали, дисторзија тела. У мају ће „Болеро” бити поново постављен у париској опери, а предстоји и нови пројекат у Мексику.


Коментари0
c63fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља