уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:18
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ПЕТАР ТОЛСТОЈ, заменик председника Државне думе Русије

Светски мир срушен је 1999. у Београду

Ми ћемо поштовати избор српског народа ма какав он био, али ако Русија буде потребна Србији, она је увек поред вас
Аутор: Бојан Билбијанедеља, 26.03.2017. у 21:20
(Фото из личне архиве)

Када је други човек руске Државне думе, гроф Петар Толстој, пре неколико година посетио Нови Бечеј, остао је запањен када је сазнао да и даље има људи који се сећају његове белоемигрантске породице и да се још чувају слике деде Владимира, унука чувеног писца Лава Толстоја. Сада Толстој као високи руски званичник радо долази у Србију. Овог пута да пренесе охрабрујуће поруке из Москве поводом 18 година од почетка НАТО агресије, као и поздраве и подршку руског председника Владимира Путина председничкој кандидатури Александра Вучића, уочи њиховог сутрашњег сусрета у Москви.

– Пре петнаестак година сам у погледима Срба препознавао израз људи који су претрпели дубоки пораз и понижење. Сада тога више нема. Уверен сам да ће Србија да расте и цвета. Нарочито због тога што ће њени посебни односи с Русијом да буду очувани – поручује Толстој у разговору за „Политику”, док посматра Дунав с терасе на земунском Гардошу.

Какви су то посебни односи?

Нас и Срба 200 милиона! То траје још од Првог светског рата.

Али, Србија преговара о приступању ЕУ...

Србију са свих страна притискају да иде у ЕУ и НАТО. Притискају економски, политички и на све друге начине. Нуде вам неки сан, а заузврат траже да се одрекнете свог суверенитета. То није шала, јер када људи не могу да доносе самостално одлуке, пре или касније, долази до великог незадовољства. Сада то видимо у западној Европи. У Француској, Немачкој, Италији, свуда је много порасло то незадовољство. Србија чини избор у корист ЕУ јер за сада сада не види алтернативни пројекат.

Русија нема такав привлачан пројекат?

Русија је пројекат сама по себи, мада је не тако давно и код нас владала мисао да треба да будемо део НАТО-а и ЕУ. Русија жели односе са свим земљама, али ипак не делимо све вредности Запада. Ми смо православна држава, друга цивилизација, други начин мишљења и живота. Западу треба 20 година да то схвати. Сада су дошли код нас у Украјину...

Код вас у Украјину?

Да, то је наша земља. Белорусија, Украјина и Русија су једна целина. Мој деда по мајци био је губернатор Кијева.

На Западу ипак тврде да то ви, Руси, хоћете да уђете у Украјину?

Ко тако мисли не живи у реалности. Запад ће напустити Украјину, сви њихови покушаји су осуђени на пропаст. Украјина је у читавој историји, пре 1991, постојала само две и по године након Првог светског рата, као немачки протекторат. А после 1991. њихову независност плаћала је Русија јефтиним кредитима и енергентима. Када су нам рекли да им више нисмо потребни и да хоће да живе свој „европски сан”, видимо како то изгледа.

Кажете да су раније биле идеје да Русија уђе у НАТО, али ових дана изгледа као НАТО хоће да уђе у Русију, имајући у виду све већи број страних трупа на вашим границама?

Волимо војнике НАТО-а, имају лепе униформе, иду на паузу за ручак између 13 и 14 часова. Драги су нам веома. Али нећемо им допустити да пређу црвену линију. Ниједан рат се не добија без велике покретачке идеје. С идејама потрошачког друштва не може се победити у рату.

Све то може бити опасно?

Узрок свему је дубока криза поверења. Ми седимо сада у Београду, где је 1999. срушен послератни светски мир и поредак успостављен на Јалти. Управо овде је спроведено насилно одвајање Косова. Зашто марионетски парламент Косова може да прогласи независност, а два милиона грађана Крима не могу на референдуму да одреде своју будућност? Ова ситуација је најопаснија за саму Европску унију јер она сада личи на СССР у касној фази. Много је несугласица, а Брисел не може ефикасно да доноси одлуке.

Помоћи ће Америка?

Погледајте мало боље на карту света где је Америка. Она је далеко и има своје проблеме које мора да решава.

Да ли је победа Трампа добра вест за Русију?

За сада не осећамо позитивне промене. Ми смо велика држава и никуд не журимо. Ако Трамп буде радио оно што је обећавао, нама ће бити лакше да радимо с таквим човеком него с лажовима из леволибералних кругова који желе да „усреће” свет месијанским идејама да су они идеални, а сви остали наказе. Видећемо шта ће бити после јулског сусрета Путина и Трампа на самиту Г-20 у Хамбургу, али амерички председник има отежан посао због оптужби да је руски агент.

Срби су склони да романтично гледају на Русију као старијег брата који треба да помаже. Како Русија жели и може да помогне данас?

Русија ће помоћи Србији ако Црна Гора уђе у НАТО. Русија ће безусловно бити савезник Србије у том случају.

Хоћете да кажете да би Црна Гора могла да постане непријатељ Србије?

Ако Црна Гора уђе у НАТО, а Србија не уђе, онда ће Србија имати одређене проблеме с тачке гледишта безбедности.

Какве проблеме?

То је питање будућности, надам се да до тога неће ни да дође. Али, такви проблеми могу да настану.

И чиме би Русија тада могла да помогне?

То је хипотетичко питање, али ја вам кажем да Русија неће Србију оставити саму. Русија је и сада важан економски партнер Србије и то ће бити настављено. Видећемо како ће се развијати ситуација с крупним пројектима, попут гасовода, који треба да прођу и преко Балкана. Ови пројекти имају будућност. Као што је рекао Лавров, не могу Руси да буду већи Срби од самих Срба. Зато ћемо ми увек поштовати избор српског народа, без обзира на то какав он био. Али, ако Русија буде потребна Србији, она је увек ту. Одмах поред вас.

Како то мислите? Русија је далеко...

Не, не. То је илузија да је далеко. Врло је близу. Кажем вам, одмах поред вас.

Сматрате ли да ће западни стисак у овом региону јачати и како коментаришете наводе да Путин сада „продире на Балкан”?

Нема доказа о било каквој руској инвазији. Увек сам се у Србији осећао као код куће. Економски стисак Запада је присутан, али са становишта идеја сваке године је све слабији. Уобразили су да су победници у Хладном рату. Ако на време не схвате да нису победили, онда ће њихов пораз бити потпун.

Одрастање уз „Политикин забавник”

Петар Олегович Толстој, чукунунук славног руског писца Лава Николајевича Толстоја, рођен је 1969. године у Москви. Осим што носи грофовску титулу Толстоја, потомак је и три друге породице руских кнезова. Четврт века провео је радећи као новинар. Сада је заменик председника доњег дома парламента, Државне думе РФ, испред владајуће партије Јединствена Русија. Члан је Врховног савета Јединствене Русије и шеф руске делегације при Парламентарној скупштини Оебса. Налази се на црној листи украјинске владе због ставова о Криму.

Радио је као дописник париског „Монда” и агенције Франс прес, био је један од директора руске централне телевизије Први канал. Студирао је у Паризу и у Москви, где је завршио међународну журналистику на Московском државном универзитету „Ломоносов”. Петар Толстој данас је званично „глава породице”, односно дома грофовске фамилије Толстој, која ову титулу носи од 1724. године.

Титулу је Петар Велики доделио оснивачу дома Толстојевих, Петру Толстоју, због његових заслуга према цару, када је 1717. помогао у враћању из Напуља у Русију одбеглог принца Алексеја који је био под заштитом немачког императора Карла Шестог. Петар Велики наградио је Толстоја територијалним поседима и поставио га на чело своје Тајне канцеларије, доделивши му и титулу грофа. Крајем 17. века служио је цару у Италији, где се упознао са западноевропском културом, а 1698, као лични изасланик Петра Великог, успоставио је за време владавине Данила Петровића Његоша прве званичне контакте и дипломатске односе с Црном Гором, у којој од тада почиње да се развија „култ Русије”. Често називан „првим западњаком Русије”, Петар Толстој је помогао и доласку на престо царице Катарине Прве, а потом је постао један од шест чланова њеног Врховног тајног савета.

После Октобарске револуције 1917, унук Лава Толстоја, Владимир (деда Петра Толстоја), борио се у Белој армији на Криму, на страни генерала Петра Врангела, и, повлачећи се преко Турске и Солуна, доспео с братом Илијом 1920. у Београд. Млади Владимир, руски гроф, једно време је радио је у каменолому, на почетку изградње Бранковог моста у Београду, како би скупио новац за студије на Београдском универзитету, где је стекао диплому агронома. Петров отац Олег рођен је 1927. у Београду, а завршио је обуку у руском Кадетском корпусу у Белој Цркви. Породица се из Београда преселила на обалу Тисе, у Нови Бечеј, где је деда Владимир радио као агроном.

На крају Другог светског рата, као вође антифашистичког крила беле емиграције, Толстоји су „замољени” да се врате у СССР. Заузврат, тражили су од државе комад земље покрај реке Дон на југу Русије, који би их подсећао на њихов вољени дом на обали Тисе. На Србију их је заувек подсећало још нешто – сваке недеље Петар Толстој и његова браћа добијали су специјалну пошиљку из Београда – „Политикин забавник” из кога су учили српски језик.


Коментари92
1f156
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Фаберже, један Рус, Александар Иванов је отворио веома леп музеј у немачком граду Баден-Баден, граду који је веома уско везан са Русима.У том музеју је изложено неколико тих чувених јаја и још мношто осталих експоната. Иваном је рекао када дође време музеј ће бити пресељен у Москву или Ст. Петерсбург, али време још није за тај подухват.
Biljana
Rusi su pojacali svoju propagandnu masineriju u Srbiji pa sada uz dva glavna agitatora koji su se doselili u Srbiju iz bivsih republika i najvise nude nasu zemlju na tacni Rusima moze se naci i poneki tzv Srbijanac spreman da to uradi. Naravno pretpstavljam da se to radi za novac,a ne iz ideala.
Teodor Drajzer
Za Igora G. i slicne rusomrsce. Sedite bre i cutite. Niko vas ne pita. Rusija je uvek imala i sve ce vise imati jak uticaj na Balkanu pogotovo u Srbiji koja nikad nece uci ni u trulu EU u raspadanju ni u zlocinacki NATO. Vase antiruske tirade su zato bez ikakve svrhe sem da date oduska svojoj zlobi.
Рус Михаил
@Игор, звани Г. i ostali "PROFI KOMENTATORI NA RUSKE TEME", sa nula ili jedan bod u svojim "komentarima": odakle medju drugim komentatorima ima toliko pristalica "NKVD-ovaca i njihovih sadasnjih pionira"? A mozda oni nisu takvi, nego su ljudi sa normalnim i trezvenim pogledom na stvari, koje su predmet rasprava u "Politici"?
Игор Г.
"Рус звани Михајло" Мноштво не чини друштво тако да већина ипак показује своју непросвећеност, што је и нормално с обзиром да су расли и обликовани су да баш тако обликовано мисле. Ви ако имате и мало знања оповргните чињенице које сам написао, ова остајете само бот.
Препоручујем 1
Pravicevic S
Da ,Svetski mir jeste srusen te 1999 i otada vlada nemir. Unistivaci pojedinih naroda i Drzava rasprostranili su svoj Experiment, zanemarujuci cinjenicu da svakim danom laganim korakom ,sve vise stize i kod njih samih . Jednom prekrseno Pravilo Pravde ,uz pristanak ostalih nacija na mnogobrojne neduzne zrtve, donosi sve to isto njima. Katastrofalna Namera Unistavanja Srbije i Srba, vuce za sobom Unistenje celog Covecanstva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља