уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:27

Од листа спанаћа направили ткиво срца

понедељак, 27.03.2017. у 18:36
(Фото А. Васиљевић)

ВАШИНГТОН - Тим америчких научника успео је да претвори лист спанаћа у ткиво срца прожето жилама, које куца, а стручна јавност каже да ово достигнуће представља велики корак напред у трансплантационој медицини. Научни тимови широм света интензивно раде на развоју различитих ткива различитих органа.

Међутим, један од кључних проблема је то што сваком ткиву треба стално снабдевање храном и кисеоником, сталан доток крви, а фина мрежу крвних судова, што је изузетно тешко вештачки изградити.

То посебно вреди за најситније крвне судове - капиларе чији је промер између пет и 10 микрометара. У новој студији, стручњаци са института WPI (Worcester Polytechnic Institute) успели су да створе ткиво прожето крвним судовима, уз помоћ мреже жила у листовима спанаћа.

„Биљке и животиње користе се различитим приступима у транспорту течности, хемикалија и макромолекула, међутим, постоје и изненађујуће сличности у структурама њихових жила”, пишу аутори у својој студији.

У истраживању, представљеном у часопису Биоматериалс, научници су одустали од идеје да нове, уместо тога скинули су ћелије с листова спанаћа све док им нису остале само жиле и жилице од фине целулозе, преносе амерички медији.

Биљна целулоза одлична је за истраживања јер је јефтина и јер је компатибилна са живим ткивима. За потребе нове студије лишће спанаћа набављено је на локалној пијаци, а ткиво је испрано детерџентом у процесу који се назива децелуларизација.

„Радио сам већ раније децелуларизацију на људским срцима. Када сам видео петељку листа спанаћа, подсетила ме на аорту”, рекао је вођа студије Џхуа Гершлак.

У истраживању, тим је обавио децелуларизацију на различитим врстама лишћа, а чини се да би се оно могло користити за различите врсте ткива у људском организму. Густа структура жила у листовима спанаћа за сада се показала најсличнијом структури у људском срцу.

Тој структури научници су додали ћелије мишићног ткива срца. Када су неколико дана касније покренули ткиво електричним шоком, оно се понашало као ткиво срца. На путу до коначног циља – стварања ткива срца којим би се могло заменити ткиво која је престало да ради након што ју оштећено у срчаном удару, научници ће морати да ураде још доста студија.

Једна од најважнијих биће да истраже да ли тело прихвата целулозну структуру или ће је одбацити као страно тело. Аутори су оптимисти. (Фонет)


Коментари0
5f6b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља