уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.03.2017. у 22:05 Ж. Б.

Светско првенство као шампионат Африке

Све медаље на 42. светском првенству у кросу освојили тркачи из Африке, јер је и сребро за Турску освојило четворо Кенијаца. – Европа учествује само са симболичним бројем земаља и такмичара и никаквим успехом
Доминација афричких тркача на Светском првенству у Кампали (Фото Ројтерс/Џемс Акена)

У Кампали у Кенији у недељу је одржано 42. светско првенство у кросу које је према очекивању протекло у потпуној доминацији тркача из афричких земаља који су освојили све индивидуалне медаље у свих пет дисциплина, мада је бронза у премијерном надметању мешовитих штафета (4 х 2 км) припала Турској. Међутим турска штафета у саставу Арас и Али Каја, Мерјем Акдаг и Јасмин Џан је увезена из Кеније.

Кенија и Етиопија су се поново бориле за примат у свету у трчању у природи Кенија је била много успешнији у све три сениорске трке. Њени репрезентативци победили су у мешовитој штафети испред Етиопије и већ поменутог турског састава, у конкуренцији сениора титулу је одбранио Кенијац Џофри Кипсанг Камворор испред свог земљака Леонарда Киплима Барсотона, док је Етиопљанин Абади Хадис био трећи, док је у трци сениорки Кенија остварила максималан тријумф. На првих шест места пласирале су се само Кенијке. Толико их је и било, а злато је припало Ирени Чепет Чептаи, сребро Алиси Апрот Навовуни, а бронза Лилијак Касаит Ренегрук.

Седма је била олимпијска шампионка на 3.000 м стиплчез Рут Чебет, такође Кенијка која трчи под заставом Бахреина, а тек осма најбржа Етиопљанка Белајнеш Олџира…

Етиопљани су се мало утешили златом и сребром у трци јуниорки (Кеније припала бронза) у трци јуниора и најбољи Етиопљанин и најбржи Кенијац гледали су у леђа Младом Уганђанину Џејкобу Киплиму.

Могло бис е рећи да су у тој конкуренцији такмичари из европских земаља, а посебно Велике Британије (први национални шампионат Енглеске одржан је још 1876) доживели прави дебакл, али то је само половина истине. Друга половина крије се у чињеници да је огромна већина европских земаља, попут Србије, потпуно дигла руке од светских шампионата у кросу, јер та такмичења одавно само дестимулативно делују на њихове најбоље тркаче.

У Кампали у трци сениорки међу 104 такмичарке било је само 11 Европљанки (Данска, 2, В. Британија 4, Шпанија 5), а у трци сениора (146) тек 13 Европљана (Турска и Белгија по 1, Француска 2, Данска 4, Шпанија 5) с тим  што су и Турчин и Белгијанац натурализовани Кенијци.

У јуниорској конкуренцији ситуација је тек нешто боља – јуниори 13 од 106 (В. Британија 6, Шпанија 5, Француска и Румунија по 1); јуниорке 19 од 104 (В. Британија 6, Италија 6, Шпанија 5, Португалија 2). У трци „микс” штафета наступило је 13 земаља, међу којима и Италија, Шпанија и већ поменута Турска…

Учинак представника Старог континента био је, наравно, никакав.

Најбољи пласман у појединачној конкуренцији од њих остварила је сениорка Дијаз (Шпанија) која је заузела 27. место, најуспешнији јуниор био је Гарсија (Шпанија) на 31. месту, најбоље пласирана европска јуниорка Батоклети (Италија) завршила је на 34. месту, а најбољи европски сениор Еспања из истоимене земље прошао је као 64. циљем...

Може се наслутити да ће се у будућности наставити тренд опадања тркача из Европе, иако се светски шампионати од 2011. одржавају сваке друге године а не сваке године као дотад. Ни једна европска земља не може да за две године створи тркача који може да угрози најбоље Африканце.

Последњу титулу у појединачној конкуренцији на светским првенствима у кросу освојила је пре 15 година (2002) Британка Пола Редклиф победом у трци сениорки на дугој стази (од 1998. до 2006. одржаване су трке на дугој (сениори 12.000 м, сениорке 8.000 м) и краткој стази (сениори и сениорке по 4.000 м). То је истовремено и последња права европска медаља јер је 2006. сребро освојила Кенијка Лорна Киплагат, али наступајући за Холандију.

Слично је и кад су у питању сениори. Последњи репрезентативац једне европске земље који је тријумфовао на дужој стази Белгијанац Мохамед Мурит. Он је победио 2001. али сви знају да је претходно трчао за своју домовину Мароко (победник Кроса „Политике” 1996), а утеха за Стари континент је то што је у истој трци друго место изборио Украјинац Сергеј Лебед.

У конкуренцији јуниора, који се боре за титуле од 1973. последњег Европљанина светског првака дала је Шпанија још 1984. Био је то Пере Казакубрета, а после њега ни један јуниор из европских земаља није освојио ни једну медаљу – ни златну, ни сребрну, ни бронзану!

Слично је било и у конкуренцији јуниорки, чија је трка на програм светских првенстава уврштена тек 1989. Завеса на медаље Европљанки спуштена је 1996. после сребра Финкиње Анемари Сандел (1995. освојила је злато)…

 

Борба за превласт Кеније и Етиопије траје од 1983.

Светска првенства у кросу одржавају се од 1973. године, а Кенија и Етиопија дебитовале су тек 1981. и то само у мушкој сениорској трци. Наредне године старовали су и јуниори, а сениорке Кеније дебитовале су 1987. а Етиопије 1989. године и готово одмах успоставили владавину на крос стазама. Већ на дебију Етиопија је освојила злато у екипној конкуренцији, а Мохамед Кедир је освојио сребро. Наредне године Етиопија је освојила сва четири злата у мушкој конкуренцији (сениор Кедир, јуниор Гелав и обе екипе), а титулу му је 1983. одузео Кенијац Соме Муго и тиме је започео дуел Кеније и Етиопије за титулу најуспешније земље, дуел којем се не види крај.

Укупно гледано Кенија је много успешнија. У трци сениора (само дуга стаза) кенијски тркачи тријумфовали су 16 пута (Џон Нгуги и Пол Тергат освојили су по пет титула), а Етиопљани 10 пута. У истој категорији, али у екипној конкуренцији од 1980. када је тим Енглеске забележио последњи тријумф за Европу, Кенијци су победили 25 пута (1986-2003; 2006-2011; 2017), а Етиопљани 9 пута (1980-1085; 2004-2005; 2013-2015).

Од 1991. када су забележиле прву екипну победу Кенијке су освојиле 12 екипних титула, а Етиопљанке 11 (последња европска екипна титула: Португалија 1994), док су само у женској појединачној конкуренцији Етиопљанке успешније од Кенијки – 9:7.

Коментари2
5ce42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Ječmenić
Koliko se ja razumem u geografiju Kampala nije u Keniji nego u Ugandi.
Aleksandar
Kampala je u Ugandi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља