понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:26
14. БФИ

Кореографија је попут терапије

Израелској кореографкињи Шарон Ејал уручена награда „Јован Ћирилов – за корак даље” Београдског фестивала игре
Аутор: Биљана Лијескићсреда, 29.03.2017. у 15:30
Шарон Ејал на додели награде „Јован Ђирилов” (Фото Д. Жарковић)

– Није моје да многo причам, јер сам пре свега балерина и кореограф, моје је да играм и стварам. Зато ћу кратко рећи: Хвала! Овако се обратила Шарон Ејал, славна израелска кореографкиња, присутнима у Скупштини града, где јој је градоначeлник Београда Синиша Мали уручио награду „Јован Ћирилов – за корак даље”. Признање другу годину заредом додељује Београдски фестивал игре (БФИ), а награда јој је припала за представе „Сара” и „Килер Пиг”, одигране на прошлогодишњем БФИ, за целокупно стваралаштво.

Шарон Ејал је била одушевљена наградом и поклоном – вајарским делом Београђанке Андрее Прокопијевић, али није крила умор. У Београд је допутовала из Осла и дан касније наставила даље, у неку нову светску метрополу, у друштву супруга и блиског сарадника Гаја Бехара и малог сина Чарлија, који се посебно радовао скулптури у виду стилизоване балетске патике. Шарон Ејал ствара не бежећи од тешких и интригантних тема у чијем средишту су јака осећања. .

– Мој посао, игра, кореографија су моја терапија и моја потреба. И када људи то препознају и повежу се са оним што поручујем, то је онда више него одличан осећај, каже у разговору за Политику. „Заправо, осећам да могу много тога да понудим и пружим људима и ту, у ствари, настаје истинско специфично искуство, јер публика може да дође, види, осети, чује, разуме и да се осећа повезано са мојим представама. Све је у повезаности. Тај јединствени осећај не можеш да платиш, довољно је само да будеш ту! Све остало је последица тога”.

Балет Британске Колумбије из Ванкувера извео је ове године на отварању њено дело „Бил” које истражује границе човекове сензуалности и у својој музичкој основи има техно. На затварању БФИ, 11. априла, трупа ЛЕВ коју је Ејал основала извешће комад „ОКП (Опсесивно-компулсивни поремећај), који је инспирисан истоименим текстом Нила Хилборна.

– Ово дело је настајало пуне две године док није доспело у овој форми на сцену. Текст „ОКП” Нила Хилборна ме је покренуо. Његове реченице су биле рам за моју кореографију и пре самог процеса рада. Нисам желела да направим тужну причу, већ да ишчупам нешто што дуго носим у себи. Комад који говори о осујећеној љубави смо креирали Гај Бехар и ја, а све прати техно музика ди џеја Орија Лихтика.

Шарон Ејал је веома рано постала звезда, а значајне ствари у њеној каријери су повезане са Батшева плесном компанијом, коју су давне 1964. у Израелу основале Марта Грејем и бароница Батшева де Ротшилд. Ејал је у ову трупу, која је расадник талената, дошла 1990, две недеље пре него што је на место уметничког директора ступио чувени кореограф Охад Нахарин. Прво је била балерина, а потом и кореограф и била је, слободно се може рећи, Нахаринова муза. О том периоду нам је рекла:

– Батшева је одлична и чудесна компанија, али оно што је најневероватније у тој причи јесте то да сам играјући са њима пронашла свој пут, јер сам имала слободу да будем оно што јесам. А Нахарин је заиста фасцинантан и чудесан уметник. Иако сам скоро две деценије провела у компанији Батшева, на крају сам осетила потребу да направим 2013. своју трупу ЛЕВ. Зашто сам то урадила? Једноставно сам морала, јер се тада појавио онај осећај као кад се пробудите и знате да морате нешто друго и другачије да урадите у свом животу. Свако од нас има свој пут и треба да га прати. Зато треба ићи споро и следити своје срце.

Гај Бехар је имао значајну улогу у креирању ноћног живота Тел Авива, али и као кустос мултидисциплинарних уметничких догађаја. Са Ејаловом је први пут сарађивао на представи „Бертолина” и од тада су партнери на пословној и животној сцени.

– Бехар и ја смо се упознали 2005. Једноставно, заљубили смо се и почели смо да стварамо због наше узајамне љубави. Имамо исти укус, исте снове. И врло је просто, волимо се и радимо оно што волимо. Где смо се упознали? Заправо први пут смо се упознали у музеју. А тај тренутак једноставно не могу да опишем. За наш рад је битан и Ори Лихтик, одличан музичар. Ни тај сусрет не могу да опишем, некад се неке ствари у животу једноставно наместе. Ми се одлично препознајемо и разумемо, јер реч је о дељењу истог уметничког сна.

 

 


Коментари1
0d54b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kratko i jasno, čestitke na velikom priznanju i nada da ćemo je ponovo videti u nekoj novoj koreografiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља