среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:19

Авала – предео изузетних одлика

Аутор: Ј. Луцићпетак, 28.03.2008. у 23:30
Место за шетњу, разоноду и одмор (Фото Д. Јевремовић)

Као предео изузетних одлика, Авала је крајем прошле године на иницијативу Градског секретаријата за заштиту животне средине, а по препоруци Завода за заштиту природе Србије, од Скупштине града проглашена заштићеним природним добром које је поверено на управљање Јавном предузећу „Србија шуме”. Како је речено јуче на представљању програма овог заштићеног предела, површине од 489,13 хектара у дирекцији ЈП „Србија шуме”, то је учињено ради очувања и унапређења најсеверније шумадијске планине, њеног геонаслеђа, богатства животињског и биљног света, квалитета вода, земљишта и шума, неговања традиционалних и историјских вредности, као и стварања услова за рекреативне и туристичке садржаје и планско уређење.

Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине, рекао је да се овим актом Авала придружила Космају, Степином гају, Великом ратном острву и да је за главни град важно да се што више оплемене шуме и зеленило.

– Због велике изградње објеката и развијеног саобраћаја потребно је да се заштите и Кошутњак и Топчидер, али и унапређење прожетости зеленила и урбанизоване средине – истакао је Божовић.

Према истраживањима стручњака Завода за заштиту природе Србије, Авалу, иако је ниска планина (506 м), карактерише разноврсност биљног и животињског света. На њој је заступљено око 600 биљних врста од којих су неке заштићене као природне реткости попут зановета, златана, зеленике. Овај крај богат је лековитим биљкама, у њему су своје уточиште пронашле и многе птице и животиње, а познат је и по лежиштима минералних сировина још из античког и преантичког доба.

Према речима Дејана Баковића из Завода за заштиту природе Србије, у авалском заштићеном природном добру шуме заузимају више од 70 одсто површине и представљају различитост на нивоу врста, биљних заједница и екосистема.

– У овом подручју су заступљене високе шуме китњака, цера, граба, букве, липе, црног бора, багрема и осталих лишћара. Сем биљног и животињског света, на Авали се налазе и бројни споменици који сведоче о историји нашег народа. То су Споменик незнаном јунаку, обележја посвећена Васи Чарапићу и погинулој руској војној делегацији, хотел „Авала”, као и некадашњи симбол Београда Авалски торањ који је у изградњи – рекао је Баковић.

Да би се Авала спасла од пропадања, књаз Милош је још 1859. године донео наредбу да се загради, а као заштићено подручје, поред Триглава, Дурмитора, Плитвичких језера, Велебита, Ловћена и Липовице, 1936. године је Законом проглашена националним парком. Десет година касније указом Президијума Народне Скупштине добила је статус добра од општег значаја и стављена је под непосредну управу тадашње владе. Генералним урбанистичким планом (2001 – 2021) Авала је дефинисана као простор за спортске активности усмерене на шетњу, разоноду и одмор у природи.

На овом скупу упућен је и апел посетиоцима овог природног добра да га не уништавају, већ да се према њему опходе у складу са прописима заштите и очувања.


Коментари3
56938
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljuba
Gledam svaki dan kako je kasape, šumska uprava Avala,neiscrpan izvor za lično bogaćenje,kakve se tu malverzacije rade,nikome ne odgovaraju,svakoga kupe sa drvima.
мудријаш
када ћемо званично вратити стари српски назив Жрновица, зашто да користимо турску реч за препреку (авала = препрека на турском)!!!
Петар Миловановић
Нека ми неко објасни како је могуће да на Авали постоји стругара у власништву Јавног предузећа „Србија шуме” које је задужено за њену заштиту. Значи, мало штитимо, мало више сечемо дрвеће и правимо даске од тога и парица капље, а природа све обнови за неко време. Прво треба да сруше све оне кућетине бесправно направљене у сред шуме на јужној страни планине, затим да спрече «Србија шуме» да некажњено сече шуму у име побољшања њеног квалитета.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља